NALED: Srbiji nedostaje 200 miliona stabala drveća

BEOGRAD - Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je 29 odsto teritorije pokriveno šumama, a za očuvanje zdravlja ljudi, biodiverziteta i ublažavanje klimatskih promena potrebno je dostići minimum pošumljenosti od 41 odsto, tako da Srbiji nedostaje 10.000 kvadratnih kilometara šuma ili 200 miliona stabala, poručuli su danas, povodom Svetskog dana šuma, NALED i Zeleni razvojni centar.

Kako se navodi u saopštenju NALED-a, te dve organizacije potpisale su danas Memorandum o saradnji, sa ciljem povezivanja civilnog i privrednog sektora i širenja vizije održive i odgovorne zajednice, a u fokusu zajedničkog rada biće sprovođenje specifičnih akcija kao što su „Posadi svoj hlad“ i "Let's do it! Serbia - Svetski dan čišćenja", koja obuhvata uklanjanje divljih deponija i širenje svesti o pravilnom upravljanju otpadom.

"Danas je za nas posebna svečanost - obeležavamo prvih pet godina akcije "Posadi svoj hlad" u kojoj smo posadili oko 120.000 malih sadnica u više od 100 gradova Srbije i više od 800 komada odraslog drveća u parkovima naših gradova", rekao je Predrag Ratić, tim lider akcije „Posadi svoj hlad“ i zahvalio dugogodišnjim partnerima kao što su Američka ambasada, GIZ, Evropska unija i NALED.

On je pozvao sve građane da se pridruže i pomognu u pošumljavanju gradova i sela Srbije, kako bi učinili život boljim za sve.

Početak saradnje obeležen je simbolično sadnjom tri jasena, lipe i platana na Novom Beogradu, a svako drvo nosi svoju poruku.

Jasen je drvo sreće i zdravlja, a u mitologiji je poznato kao drvo večnog života.

Lipa je simbol večnosti, dok je platan oličenje grada, naročito rasprostranjen u Evropi i omiljeno gnezdilište ptica.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović istakao je da se NALED zalaže za saradnju sa svim zainteresovanim predstavnicima civilnog, privatnog i javnog sektora kako bi zajedno radili na razvoju cirkularne ekonomije i podsticali inovativne pristupe u zaštiti i obnovi šumskih ekosistema, koji direktno utiču na očuvanje vode, vazduha i zemljišta.

"Cilj Evropske unije jeste da do 2030. prepolovi emisije gasova sa efektom staklene bašte i da do 2050. zasadi 3 milijardi sadnica drveća kako bi postala klimatski neutralna. To je primer koji treba da sledimo i ne samo da bismo se pridružili porodici evropskih zemalja, već prvenstveno kako bismo očuvali zdravlje naših ljudi i naročito dece, zaustavili UV zračenje i štetne PM čestice. Nemamo drugu planetu i vreme je da krenemo da brinemo o njoj", istakao je Krstović.

Drveće ima važnu ulogu u gradovima jer, pored toga što spušta visoke temperature tokom leta i sprečava preterano hlađenje zimi, ublažava efekte olujnih vetrova i time smanjuje račune za struju.

Jedno drvo uzima ugljen dioksid i daje kiseonik koji je potreban za jednog čoveka godišnje, a procene kažu da svako četvrto dete danas ima probleme sa astmom, što je izazvano nedostatkom zelenila.

U Evropi najviše šuma ima Švedska i to 28 miliona hektara, a slede Finska sa 22 miliona i Španija sa 18 miliona hektara.

Najveći procenat od zemalja u regionu imaju Crna Gora i Slovenija, gde su po dve trećine teritorije pokrivene zelenilom, što ih svrstava među najpošumljenije države u Evropi.