Fabio Skano za Tanjug: Zdravlje je ekonomsko oruđe zemlje

BEOGRAD - Zdravstvo Srbije su tokom poslednje dve godine obeležile tri ključne teme - mentalno zdravlje, povećanje broja slučajeva malih boginja i velikog kašlja i pozitivan politički trenutak za zatvoreni prostor bez duvanskog dima u ugostiteljskom sektoru, ocenio je direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji dr Fabio Skano.

On je, u intervjuu za Tanjug, a povodom Svetskog dana zdravlja koji se obeležava danas, kada i SZO obeležava svoj rođendan, poručio da zdravstvo utiče na ekonomski rast svake zemlje i da fokus zdravstva u Srbiji u narednom periodu vidi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti zajedno sa digitalizacijom.

Na pitanje šta je prioritet u radu SZO u Srbiji, Skano kaže da se rad Kancelarije u Srbiji ne razlikuje od rada u drugim zemljama i da se, pre svega, investira u ono gde se ljudi najviše leče, a to je primarna zdravstvena zaštita.

"U prethodnim, težim godinama smo mnogo ulagali u bolnice, ali sada treba ulagati tamo gde pacijenti najviše jesu, naravno istovremeno stvarajući jedan sistem koji je povezan sa bolnicama. Primarna zdravstvena zaštita je ključna zajedno sa digitalizacijom. Ne radi se samo o reformi zakona, o zdravstvenim evidencijama, radi se o tome da se olakša pristup dijagnostici i lečenju pomoću korišćenja tehnologija. To radimo zajedno sa Vladom, sa UNDP-om i ponovo uz podršku Evropske unije”, rekao je Skano.

Govoreći o inovativnim terapijama koje su dostupne za onkološke pacijente u Srbiji, Skano ističe da je država time uradila veliku stvar.

"Bilo bi mnogo bolje preventirati rak, ali pre svega čestitke na uspesima u pogledu toga da je ljudima omogućen pristup najnovijim lekovima u oblasti onkologije, to je sjajna vest", ističe Skano.

Podsećajući da je rak jedan od glavnih razloga oboljevanja i umiranja i u Evropi i u svetu, Skano navodi da ono što je specifično za karcinom je da postoji mnogo preventivnih usluga koje su dostupne.

"Srbija je prva zemlja u Evropskoj regiji SZO, a čak mislim i u celom svetu koja je ponudila besplatnu HPV vakcinu dečacima i devojčicama. To je zaista jedan izuzetno moćni potez javnih politika jer to će omogućiti ženama i muškarcima da ne obole od raka, da ne obole od HPV virusa", naglašava Skano.

Dodaje da je bolje vakcinisati ih nego obezbeđivati najnovije lekove koji su užasno skupi i ističe da je u Srbiji nabavljeno i mnogo novih mamografa koji su distribuirani širom zemlje.

"Važno je da žene određene uzrasne dobi imaju pristup mamografima u skladu sa smernicama", ukazuje Skano.

Navodi da je oblast koja je od ključne važnosti i za ponos Srbije - snažniji regulatorni sistem za proizvodnju vakcina i lekova.

"Tu radimo jednu vežbu ocenjivanja gde se trudimo da Srbija dostigne nivo zrelosti 4. Onda će Srbija imati prednost u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana", kaže on.

Skano ukazuje da se mora biti mnogo više fokusiran na preventivne usluge i da to menja perspektivu o zdravlju kao nečemu o čemu ne razmišljate samo kada ste bolesni, već kao jednom ekonomskom oruđu zemlje.

Dodaje da je to važno i za mnogo ekonomski jače zemlje.

"To je ekonomija dobrobiti. Radili smo evaluaciju u Srbiji, u zdravstvenom sektoru. Zdravstveni sektor je jedan od top 10 ekonomskih sektora među 64 sektora u zemlji, naročito po pitanju produktivnosti i što se tiče generisanja poslova i prihoda koji se tu ostvaruju", navodi Skano.

Govoreći o procesu imunizacije protiv bolesti kao što su male boginje i veliki kašalj, Skano ističe da je znanje moć i da je glavna stvar da opremimo znanjem roditelje, ali i zdravstvene radnike, da im se daju istinite informacije zasnovane na nauci, kako bi napravili pravi izbor u vezi sa vakcinacijom.

Ukazuje da se preventabilne bolesti mogu sprečiti vakcinacijom i dodaje da su se do pre nekoliko godina male boginje i veliki kašalj bili pred eliminacijom.

"Ono što želimo je da zaštitimo našu decu i generacije koje dolaze. Jasno je, da bismo to uradili, moramo da ih vakcinišemo, da imamo veoma visok procenat obuhvata vakcinacijom”, rekao je Skano.

Zato se nastavljaju akcije i poziv na vakcinaciju dece koje su propustila vakcinaciju i na podizanje obuhvata vakcinacije.

Skano se zahvalio svim ljudima iz opština koje su radili na tome i naveo da je podignut obuhvat vakcinacije u opštinama sa najnižom stopom vakcinije i da je pola dece koja do sada nisu bila vakcinisano sada vakcinisano.

"Svi imamo svoje strahove, ali nema potrebe imati strah u vezi sa vakcinacijom, zato što imamo informacije zasnovane na nauci koje mogu pomoći roditeljima da donesu pravu odluku", naglašava Skano.

Prema rečima Skana, događaji u Mladenovcu i Ribnikaru su definitivno doveli do toga da mentalno zdravlje bude ne samo u vrhu političke agende, već i glavno pitanje na agendama građana.

Navodi da je Kancelarija SZO sa Unicefom radila istraživanje među mladima o zdravstvenim pitanjima, kako bi ih saslušali i videli koji su njihovi problemi, kao i sa drugim starosnim grupama.

Dodaje da je za to ključni zdravstveni sistem, naročito primarna zdravstvena zaštita, gde ljudi najviše idu.

"Mi želimo da oni tamo mogu da dobiju pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem. Takođe, da mentalno zdravlje ne bude više tabu i da ljudi slobodno pričaju o tome", naveo je Skano i dodao da je pokrenuta kampanja "Čuvaj sebe, ne čuvaj u sebi!" sa ciljem da se u centar stave mladi i činjenica da mogu slobodno da govore o mentalnom zdravlju.

Direktor Kancelarije SZO u Srbiji naglašava da je jedna od tema koja je zauzela visoko mesto na agendi bila kontrola duvana u zatvorenom prostoru i ukazuje da se to tiče ne samo zakonodavstva i politike, već i zdravlja i ekonomije.

Navodi da, prema anketi, u Srbiji 75 odsto stanovništva podržava ugostiteljski prostor bez dima, odnosno zakon o takvom prostoru, iako većina ljudi u Srbiji puši.

"Eho stanovništa poručuje da je vreme da imamo zakon o prostoru bez dima", kaže Skano i dodaje da bi uvođenje takvog zakona bilo u vezi i sa pripremama za EXPO2027.

"Država mnogo ulaže u to da zemlja zablista najvećim sjajem te godine, ali i ulaže mnogo u zelenu ekonomiju. Ne može se imati EXPO 2027 sa pušenjem. To mora biti prostor bez dima i to je bitno za privredu, za zdravlje i za jedan imidž koji bi zemlja trebalo da ima", smatra Skano.

Ukazuje da je pristup lekovima takođe vrlo važna tema i navodi da u Evropi imamo nestašicu nekih osnovnih lekova.

"A mi ne želimo da jedna mnogo manja zemlja, kao što su zemlje zapadnog Balkana, imaju problem sa nabavkom i proizvodnjom lekova. Zato je potrebno obezbediti dostupnost lekova širom zapadnog Balkana i neke zemlje su još manje od Srbije imaju manju kritičnu masu koja bi privukla proizvođača. Radi se o jednom balansu između dobijanja novih lekova i o pregovaranju o ceni lekova. Velike zemlje to rade zato što one imaju više iskustva u tome, mnogo se može naučiti iz toga. Ali treba se udruživati i sa drugim zemljama zapadnog Balkana da bi svi imali pristup lekovima”, kaže Skano.

Prema njegovim rečima, za SZO je najvažniji univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti, da svi moraju imati pristup zdravstvenoj zaštiti i uslugama koje su im potrebne, uključujući dijagnostiku, prevenciju i lečenje, a da, s druge strane, to ne dovodi do katastrofalnih troškova.

Navodi da su upravo takve retke bolesti i dodaje da one usložnjavaju tu situaciju, počev od toga da se prepozna ta bolest, a to se može postići samo u nekim specijalizovanim centrima, ne u celoj zemlji.

Naglašava da je za jednu zemlju vrlo važno da retke bolesti budu visoko na agendi i da je iz perspektive jedne države važno da njeni stručnjaci učestvuju u nekim međunarodnim platformama, jer se određeni uticaj može postići samo kroz učestvovanje u globalnim ili regionalnim platformama.

Skano ukazuje da je važno da postoji pristup najnovim dostupnim lekovima, ako su uopšte dostupni, zato što se radi o jednom vrlo malom tržištu i ukazuje da se to mora posmatrati iz perspektive univerzalne zdravstvene zaštite, da je to veliki teret za zemlju i da zato mora da postoji aspekt solidarnosti.