Slavica Ševkušić: Forum na Tašmajdanu je debata o uzrocima i posledicama masovnih ubistava

BEOGRAD - Forum koji se danas održava na Tašmajdanu kod spomenika Desanki Maksimović zapravo je oblik društvenog dijaloga, debate, gde će biti prisutni članovi multidisciplinarnog tima da razgovaraju sa građanima koji dođu, o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava iz maja prošle godine, izjavila je za Tanjug viši naučni saradnik Instituta za pedagoška istraživanja i članica Radne grupe za izgradnju Memorijalnog centra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" Slavica Ševkušić.

Ona je pozvala zainteresovane da dođu da razgovaraju o uzrocima i posledicama masovnih ubistava koja su se desila pre godinu dana u Beogradu, Duboni i Malom Orašju.

Navela je da je na mestu gde se održava Forum postavljen pano sa pitanjima o kojima se želi da građani promišljaju, da iskažu svoje stavove, emocije.

"Postavljeno je i jedno poštansko sanduče u koje će moći da ubacuju svoje pisane poruke, a takođe postoje i QR kodovi na klupama oko spomenika Desanki Maksimović, gde će građani digitalnim putem moći da iskažu svoje mišljenje. Materijal koji bude prikupljen danas od devet do 19 časova, koliko je predviđeno da će Forum trajati, će biti početni materijal za Memorialni centar kada on bude osmišljen", istakla je ona.

Govoreći o tome da li su u radnoj grupi zastupljeni svi koji bi trebalo da budu, s obzirom na to da je bilo zamerki i nesuglasica o tome, rekla je da uže jezgro multidisciplinarnog tima čine stručnjaci različitih profila, psiholozi, pedagozi, istoričari, arhitekte, dizajneri, viktimolozi, defektolozi, odnosno profili stručnjaka za koje se procenjuje da su pravi za ozbiljnu i kompleksnu aktivnost kao što je osmišljavanje i uspostavljanje memorijalnog centra.

"Multidisciplinarni tim je deo radne grupe. Dakle, troje nas, Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije, Ognjen Božović, advokat i ja, smo predstavnici multidisciplinarnog tima u radnoj grupi. Radnu grupu čine predstavnici tri nadležna ministarstva, a to su Ministarstvo prosvete, Ministarstvo kulture i Ministarstvo za javna ulaganja, zatim predstavnik grada, opštine Vračar, dva roditelja, dve majke ubijene dece, Aleksandra Ivanković, predstavnica Viktim Support Europe i mi zajedno sada kao multidisciplinarni tim i kao radna grupa sarađujemo kao jedan tim", istakla je ona.

Dodala je da su inicijatori celog organizovanja roditelji, tačnije porodice ubijenih dece i čuvara u OŠ Vladislav Ribnikar i ocenila da su oni time zapravo uradili nadljudski napor u njihovoj tragediji.

"Oni koji su izgubili sve, oni se trude da alarmiraju društvo i da se promeni nešto u ovom društvu da se ovo više ne ponovi. Oni su bili inicijatori mnogih ovih akcija u smislu da su mnoge njihove potrebe utkane u ovo što se uradilo", rekla je ona.

Naglasila da se u situacijama ovako teških tragedija prvenstveno slušaju potrebe roditelja, porodica žrtava.

Govoreći o tome kako će izgledati memorijalni centar i dokle se stiglo oko donošenja odluke, Ševkušić je rekla da memorijalni centar nikako ne može da bude u samoj školi.

"Memorijalni centar u školi "Vladislav Ribnikar", to je nemoguće, nije prirodno i nije dobro da on bude u školi. Nije takođe ni konstruktivno da govorimo o tome da li će to biti zgrada ili neke prostorije ili neko zdanje. Memorijalni centar je ideja, mesto, nešto što treba da ispuni svoju najvažniju funkciju, da okupi polarizovane strane pre svega, da okupi čitavu zajednicu Srbije oko jedne ideje, a to je da se ne sme zaboraviti nijedan zločin, da mora da se neguje kultura sećanja, da moramo neprekidno da imamo na umu da smo svi odgovorni za ovo što se dogodilo", istakla je ona.

Dodala je da memorijalni centar treba da ispuni funkciju, da čuvamo sećanje na nevine mlade živote, ne samo u Ribnikaru, već i u Malom Orašju i Duboni, da nas okupi.

Navela je da ispred objekta u Kralja Milutina 10. i ulaza postoji prostorno likovna instalacija koji su članovi multidisciplinarnog tima, dizajner i arhitekta osnovali i ona će biti tzv. klica budućeg memorijalnog centra.

"Memorijalni centar će biti tu. Nema nikakvog smisla da on bude negde na nekoj lokaciji gde se to nije dogodilo. Ali, isto tako mi smo predložili i nadam se da će to i biti tako realizovano, da će čitav prostor na kome su bile obe zgrade ove škole biti jedna ambijentalna celina koja će se sastojati na jednom mestu od memorijalnog centra, a na drugom od renovirane, osavremenjene školske zgrade, što će pokazati da je život odneo pobedu nad smrću", rekla je ona.

Odgovarajući na pitanje kako smo se kao društvo nosili sa ovom tragedijom proteklih godinu dana, rekla je da bi mogla da odgovori citirajući rezultate jednog velikog evropskog istraživanja kojim se ispituju različiti aspekti društvenog života u zemljama u Evropi.

"Ispituju se različiti fenomeni, a jedan od njih jeste da li imamo poverenja jedni u druge kao građani, odnosno koliko imamo poverenja u svakodnevnog prolaznika, komšiju, ljude koji nas okružuju. Mi smo na samom dnu te liste", rekla je Ševkušić i ocenila da to pokazuje da smo se zatvorili u svoje uske porodične krugove.