Jolad Korora: NURDOR kupio novu Roditeljsku kuću u Beogradu, rekonstrukcija kreće uskoro

BEOGRAD - Predsednica Upravnog odbora NURDOR-a Joland Korora najavila je danas da će uskoro krenuti rekonstrukcija i renoviranje nove Roditeljske kuće u Beogradu koju je NURDOR kupio, u kojoj će boraviti deca i porodice tokom lečenja u Beogradu.

Kako je navela za Tanjug, bila je neophodna još jedna kuća u Beogradu zato što je Beograd dijagnostički i terapeutski centar i ima najviše dece koja se leče u Beogradu, ali i zbog nedostatka smeštajnog kapaciteta u roditeljskim kućama.

Korora kaže da trenutno postoji pet roditeljkih kuća koje je NURDOR otvorio, tri u Beogradu, jedna u Nišu i jedna u Novom Sadu, zato šte se u ta tri grada deca leče od maligniteta, istakavši da je NURDOR obezbedio te kuće, održava ih i besplatno vozi roditelje od roditeljskih kuća do bolnica u kojima se leče. 

"Značaj roditeljskih kuća je ogroman, osim toga što imaju besplatan smeštaj u toj kući, imaju i emotivnu i psihološku podršku od NURDOR-ovog tima. Deca i roditelji se u tom našem okruženju osećaju koliko toliko bezbrižno i zaštićeno jer su okruženi sa istim životnim pričama. Jako je dobro kada vidite da niste sami. Renovirali smo našu kuću na Vračaru, 10 godina je ona trajala. Impozantan je podatak da je za 10 godina u toj kući utočište našlo više od 500 porodica", navela je ona.

Korora kaže da ono što je nju najviše podstaklo da 20 godina, koliko radi kao volonter u NURDOR-u, bude tu za druge roditelje čija deca boluju od raka jeste nemanje njene lične podrške kada se njeno dete razbolelo razbolelo.

"Moj sin se razboleo od raka pre 21 godinu kada smo krenuli u lavovsku bitku sa jakim neprijateljem. Posle toga ušla sam u NURDOR i već 20 godina sam volonter, predsednik upravnog odbora NURDOR-a već osam godina. Ono što me najviše podstaklo da sve ove godine budem tu za druge roditelje jeste nemanje moje podrške kada se moje dete lečilo", izjavila je ona.

Prema njenim rečima, ono što održava ogroman entuzijam u NURDOR-u jeste činjenica da roditelji i deca više nisu sami, da im je pružena psihosocijalna i emotivna podrška, da  se poboljšavaju uslovi i kvalitet lečenja na svim onkološkim odeljenjima u Srbiji.

Korora je istakla da je NURDOR tu za decu i nakon završetka lečenja, kao i da NURDOR jedini vodi računa o porodicama čija deca preminu, organizovanjem kampova "Ruka nade" koji im pružaju podršku kako se ne bi osećali potpuno sami i napušteni kada im se desi najveća životna tragedija. 

Pored nove Roditeljske kuće, Korora kaže da je NURDOR trenutno priprema tri kampa gde se deca vraćaju normalnim tokovima i resocijalizaciji. 

"Osim toga, u fokusu su nam bezbolne intervencije. Mi svi zajedno moramo sa medicinskim osobljem da radimo na tome da ni jedno dete ne oseti bol. Te intervencije znaju da budu bolne, mi smatramo da ni jedno dete ne sme da oseti bol ni jednu sekundu jer bol ostaje duboko urezano u pamćenju i sećanju", poručila je ona.

Korora je ranije danas u emisiji "Uranak" na K1 televiziji izjavila da bi o deci oboleloj od raka trebalo češće da se priča.

"Nažalost, jedno dete u Srbiji se dnevno razboli, a jedno dete nedeljno premine - to je statistika", rekla je na početku razgovora.
Korora, čiji se sin pre 21 godinu, kada je imao tri godine, borio sa rakom bubrega, kaže da dijagnoza dođe iznenada i bez najave, i izazove šok i promeni svet.

"To su tako velike traume, da sam ja noćas, posle dve decenije sanjala da njega gubim. Jednostavno iz roditelja to nikakda ne izađe. Tada nije postojao NURDOR, a podrška roditeljima je nešto što je u tim trenucima mnogo važno, jer tada mislite da ste sami na svetu i da niko nije obukao vaše cipele. Zbog toga sada postoji NURDOR koji je podrška deci, ali i čitavoj porodici obolele dece", rekla je ona.

Dodaje da je u tom periodu bilo lekova, ali nije bilo toliko komforno kao sada. 

"Nakon što je NURDOR uložio mnogo novca u renoviranje i opremanje hematoonkoloških odeljenja u Srbiji, kao i nakon izgradnje bolnice u Nišu. Izgradili smo bolnicu prilagođenu deci i kako bi svaka takva bolnica trebalo da izgleda. Svaki roditelj ima svoj krevet pored deteta, svaka soba ima kupatilo", rekla je ona.

Objašnjava i da postoje roditelji koji idu u neke ekstremne stvari, odnosno seku zvaničnu medicinu i kao primer navodi jednu porodicu koja je prestala da leči dete  citostaticima i okrenula se isključivo alternativnim metodama, ali da je to dete preminulo.

"Lečenje mog sina je trajalo 10 meseci hemioterapijom. Ono što je jako teško su narednih pet do 5,5 godina stalne kontrole, odnosno strah od recidiva da se bolest ne vrati. Često govorim da sam tokom njegovog lečenja teško podnosila svaku kontrolu.

Neizvesnost je najgora moguća emocija", rekla je ona i dodala da je tokom tog perioda slušala psihologe radi što bolje komunikacije sa sinom.

"Matija sada osim što studira radi u Hitnoj pomoći u Novom Sadu. Čak 80 odsto naše dece koja se izleče upisuju medicinu. Izrastao je u mentalno zdravo biće", rekla je Korora.