Marko Matić: Otvaranje mosta preko Ibra dovelo bi do bezbednosnih problema

BEOGRAD  - Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić ocenio je danas da otvaranje mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici ne bi nužno dovelo do bezbednosnih problema, ali ističe da otvara mogućnost da do problema dođe.

On je naveo da bi otvaranje mosta trebalo da bude rezultat političkih razgovora i dogovora.

"Otvaranje mosta trebalo je da bude rezultat dogovora, napretka u procesu normalizacije. A ako vi kočite razgovor o normalizaciji, s jedne strane ne želite da učestvujete u tom razgovoru, a s druge strane namećete jednostrana rešenja da biste simulirali nekakvu normalizaciju na terenu, mislim da smo u raskoraku između stvarnosti i želja", rekao je Matić za Tanjug.

On je pojasnio da bi se, ukoliko dođe do otvaranja, most otvorio za putnički automobilski saobraćaj, ali da ga pešaci već sada prelaze, uglavnom kada je pijačni dan.

"Postoji pijačni dan u severnom delu Mitrovice. Albanci masovno prelaze iz južne Mitrovice, dolaze peške na tu pijacu i kupuju regularno. Dakle, nema tu sukoba, da se sretnu Srbi i Albanci", rekao je Matić.

Objasnio je da se prelaskom mosta automobilom odmah ulazi u pešačku zonu u severnu Mitrovicu i ukazuje da bi to moglo da stvori probleme i navodi kao primer da je na korzou pronađena pešadijska defanzivna ručna bomba, koja je nekome ispala.

"Zamslite da pustite dete, u takvim uslovima, tinejdžere, da izađu naveče, u grad. To su one situacije kada postoji bezbednosni rizik", rekao je Matić.

Ukazao je da je većina zemalja koje čine KFOR priznalo nezavisnost tzv. Kosova i smatraju da su policijski poslovi unutrašnja stvar Prištine, dok ne dođe do šireg narušavanja bezbednosti, dodao je Matić.

Naveo je da se svakog meseca stvaraju tenzije na Kosovu i Metohiji, dodavši da se sve više i u Beogradu svakog meseca nešto događa.

"Uvek postoje neke političke tenzije i trvenja, pa nam to dodatno slabi poziciju i na međunarodnom planu, a i u pogledu borbe za Kosovo", ocenio je Matić.

Govoreći o tome zašto nema većeg pritiska sa zapada na premijera privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbina Kurtija, podseća da je Ričard Grenel pokušao da ruši Kurtijevu vladu, pa se Kurti posle vratio sa apsolutnom većinom.

"On se tu predstavio kao neko ko odoleva stranom pritisku, ko štiti njihove nacionalne interese uprkos volji jedne velike Amerike i to je zapravo kohezivno delovalo na njegovo glasačko telo i privuklo mu nove glasače. Upravo je to razlog zašto SAD ne dolaze sa snažnim pritiskom, pa ni Evropska Unija, jer su procenili da to stvara kontraefekat na terenu. Njima nije u cilju da imaju neprijateljski raspoloženu administraciji u Prištini, koja će jednostrano ponovo da izaziva incidente, sukobe", rekao je Matić.

Podsetio je da je prvobitna misija KFOR-a bila da zaštiti Albance od Srbije i naveo je da se od tada događa etnički motivisano nasilje usmereno protiv Srba.

"Pretežno je usmereno protiv Srba, jer Srbi su manjina. Oni su u ovom trenutku najugroženija zajednica na Kosovu i Metohiji. I KFOR i dalje funkcioniše u onom modu. Dakle, kad god se dogodi neki incident, KFOR prvo što uradi, izađe na administrativnu liniju prema Srbiji da spreči upad iz Srbije, a onda se bavi unutrašnjim pitanjima..., ali ako imate međuetničko izazvano nasilje, a policija ne postiže rezultate da to spreči, onda bi KFOR morao mnogo agilniji da bude. Čini mi se da postoji jedna vrsta pasivizacije KFOR-a", rekao je Matić.

Ocenio je da je suština cele Kurtijeve strategije da izazove nervoznu reakciju Srbije i da je uvuče u sukob s NATO-om.

"To su zamke koje mi godinama izbegavamo i pod velikim smo pritiskom. I ovde u samom Beogradu smo pod velikim pritiskom", zaključio je Matić.