Drecun: Mere Srbije predstavljaju platformu za dugoročan odgovor na krizu na KiM

BEOGRAD  - Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun ocenio je danas da mere i zahtevi vezani za Kosovo i Metohiju, koje je u petak izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljaju platformu za jedan dugoročan odgovor na aktulenu krizu u južnoj srpskoj pokrajini, posebno na njenom severu, kao i na jednostrane poteze privremenih prištinskih institucija.

On je za Tanjug izjavio da su te mere i zahtevi definisali snažnu podršku srpskom narodu u narednom periodu, kako bi mogao da se odbrani od pokušaja premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija i njegovog režima da ih protera sa Kosova i Metohije.

Dodao je da su mere i zahtevi koje je izneo Vučić potpuno jasno definisali stav prema dijalogu, koji su uslovi Srbije da bi moglo da dođe do napretka u nastavku dijaloga.

"Traži se da se te jednostrane aktivnosti, koje su potpuno suprotne Briselskom sporazumu iz 2013. i štetne po opstanak, bezbednost i svakodnevni život srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, posebno na severu - ponište i da se situacija vrati u stanje koje je bilo pre tih jednostranih mera. To je nešto što je od izuzetnog značaja, što će biti najteže realizovati, zato što će Aljbin Kurti svakako nastojati, ne da povuče neke od tih mera koje je uveo, nego da dalje usložni situaciju, da izaziva dalje incidente, da teroriše srpski narod", ocenio je Drecun.

Dodao je da je srpska država tako definisala jednu potpuno mirnu političku platformu, kao i da su definisane konkretne mere podrške srpskom narodu, da bi mogao da opstane na Kosovu i Metohiji.

"Biće donet novi zakon, koji će definisati Kosovo i Metohiju kao zonu podrške posebne socijalne zaštite, da bi se omogućilo da se pomogne ljudima koji ostaju bez posla, zbog toga što Priština pokušava i uspeva u značajnoj meri da blokira rad srpskih institucija. Takođe je predviđeno da se ne prihvate nikakvi akti, koje su institucije koje su formirane nakon jednostrano proglašene nezavisnosti 'Kosova', da se ne uvažavaju...to je naša platforma neprihvatanja jednostrano proglašene nezavisnosti 'Kosova' i neprihvatanja bilo kakvih pravnih posledica koje taj jednostrani akt ima", istakao je Drecun.

Ocenio je da je od posebnog značaja odluka o formiranju posebnog tužilaštva koje će procesuirati, kako kaže, one koji fizički maltretiraju i ugrožavaju opstanak Srbe na Kosovu i Metohija, što će, prema njegovom mišljenju, možda doneti određeni rezultat da se zaustavi teror nad srpskim narodom.

"Imajući u vidu kakva je situacija oko dijaloga, da je on umrtvljen, da je obesmišljen od strane Prištine zbog tih jednostranih poteza, imajući u vidu najavu da Priština neće hteti da prihvati trilateralni sastanak na narednom sastanku u Briselu koji je zakazan za utorak, onda je jako bitno da naša pozicija bude potpuno jasna, kompaktna, da ona bude snažna i da bude postavljena dugoročno...da bismo stavili do znanja, posebno onim zapadnim pokroviteljima Prištine, da dalje ovako ne može da ide, da ćemo mi štititi svoj narod, da ćemo preduzimati izuzetno snažne međunarodne aktivnosti", rekao je Drecun.

Naveo je da najavljena diplomatska aktivnost Srbije po tom pitanju pokazuje veoma snažnu volju i rešenost Beograda da na međunarodnom planu upozna svet sa neprihvatljivim kršenjem osnovnih ljudskih prava i ugrožavanjem opstanka srpskog naroda.

"Mislim da će posle ovoga mnogi morati, posebno na zapadu, da dobro promisle da li će nastaviti sa pružanjem nedvosmislene podrške Aljbinu Kurtiju za te jednostrane mere koje sprovodi, ili će pokušati da ga obuzdaju, ne bi li omogućili da se nastavi dijalog i da se postiže nekakav napredak u svemu i da se ono što je najvažnije, zaustavi teror nad srpskim narodom", rekao je Drecun.

Ako postoji zrnce političke racionalnosti u vodećim zapadnim državama, dodao je on, oni bi morali da razmisle o srpskim zahtevima i da utiču na Aljbina Kurtija da se kreće drugim putem.

"Ako na zapadu postoji volja da se situacija stabilizuje na Kosovu i Metohiji, da se smanji mogućnost izazivanja incidenata, sukoba, da se uvaže interesi i opstanak srpskog naroda, svakako da će izvršiti određeni pritisak na Kurtija. Ako je na zapadu, u tim vodećim zapadnim državama, prisutna volja da se vrši pritisak na zvanični Beograd, da prihvati francusko-nemački predlog sporazuma u svim njegovim tačkama, uključujući one dve koje za nas nisu prihvatljive, onda će zapad i dalje tolerisati ovakvo Kurtijevo ponašanje i neće delovati preventivno da ga spreče u nekim novim namerama, možda da udari na obrazovni sistem, na zdravstveni sistem", rekao je Drecun.

Objasnio je da svaki pritisak Aljbina Kurtija na srpski narod predstavlja izuzetan pritisak na Beograd i da se tako poručuje da ako Beograd ne prihvati francusko-nemački predlog sporazuma, odnosno ako ne ispuni političke zahteve zapada, a i same Prištine, da će se teror nad Srbima maksimalno pojačati.

Na pitanje da objasni kako je u delu domaće javnosti došlo do mišljenja da bi Srbija trebalo da proglasi okupaciju nad svojom južnom provincijom, Drecun odgovara da je to očigledno planski lansirano i ocenio da je izuzetno neodgovorno i da predstavlja pokušaj da se Srbija navede na jedan pogrešan potez i na nešto što nikako ne bi doprinelo poboljšanju položaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

"Ako imate rezoluciju 1244 koja je na snazi, za koju se mi zalažemo i tražimo da je i drugi poštuju, ako imamo civilno, doduše veoma simbolično prisustvo UN preko Unmika, vojno prisustvo preko Kfora, ako znamo da je na osnovu te rezolucije Kosovo i Metohija pod protektoratom Ujedinjenih nacija, onda je potpuno nelogično proglašavati da je Kosovo i Metohija pod okupacijom, a s druge strane insistirati na tome da se poštuju rezolucije 1244", zaključio je on.