Vladika Teodosije služio u Manastiru Vavedenje i uručio priznanje Zoran Liliću

BEOGRAD - Sveti Arherejski Sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je ordenom Svetog Save drugog stepena bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Zorana Lilića zbog vraćanja manastirske zemlje Visokim Dečanima 1997. godine, a ovo odlikovanje danas mu je uručio vladika Teodosije.

U manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice u Beogradu, svečano je proslavljen praznik prepodobne mati Paraskeve, a svetu arhijerejsku litrugiju sužio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluživanje igumana manastira Visoki Dečani, arhimandrita Save, sveštenstva i velikog broja vernog naroda.

Obeležavanje tog velikog praznika, mitropolit je iskoristio da, kako je rekao, na ličnu radost i radost igumana bratije manasitra Visoki Dečani bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Zoranu Liliću uruči Orden Svetog Save drugog stepena, a koji mu je dodelio Arhijerejski Sinod SPC za doprinos što je najvažniji deo manastirske zemlje, oduzete posle Drugog svetskog rata, bio upisan na manastir.

To visoko odlikovanje, kako je navedeno na sajtu Eparhije rraško-prizrenske, dodeljuje se u znak priznanja za delatnu ljubav prema majci crkvi i veliki lični doprinos u povraćaju zemlje manastiru Visoki Dečani.

Mitropolit Teodosije je uručujući priznanje izrazio zadovoljstvo i radost u svoje ime i ime igumana i bratije manastira Visokih Dečana što su posle 27 godina dočekali da dodele orden Zoranu Liliću koji im je pomogao da se na manastir upiše najbitniji deo zemlje od 800 hektara oduzetih posle Drugog svetskog rata.

Mitropolit je podsetio na razgovor koji je vodio sa Lilićem 1997. godine kada je kao predsednik Socijalističke partije Srbije i visoki funkcioner države posetio Visoke Dečane i kada ih je pitao šta mogu da učine za tu svetu obitelj.

"Rekao sam mu da može da učini ono što mnogi njegovi prethodnici nisu mogli da urade", rekao je mitropolit i podsetio da je manastiru Dečani posle Drugog svetskog rata oduzeto skoro 800 hektara zemlje, koju je sveti Kralj ostavio i zapisao u svojoj povelji da se niko ne drzne da uzme od manastira.

"Tada smo zatražili najbitnijih 24 hektara, koje se nalaze na samom prilazu iz pravca grada. Brat naš Zoran je rekao 'smatrajte da je to učinjeno' i znao sam da će tako i biti. Tako je i bilo, već smo u februaru 1998. imali upisani zemlju na manastir", naveo je mitropolit.

Mitropoliti Teodosije podsetio je da je Priština 2000. godine poništila odluku i osporila manastiru pravo na vlasništvo nad pomenutih 24 hektara.

"Tek nakon 16 godina provedenih na kosovskom sudu, uz pomoć međunarodne zajednice 2016. godine, Vrhovni sud u Prištini potvrdio je pravo manastiru nad zemljom", naglasio je mitropolit.