IFIMES: Vučić potvrdio da je državnik, opozicija ne razume svoju ulogu

LJUBLJANA - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) ocenjuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić preuzeo inicijativu u vezi s rešavaema kosovskog pitantime što nije odbio razgovore o ponuđenom francusko-njemačkom planu za normalizaciju odnosa.

Iako predloženi plan predstavlja važan korak u normalizaciji odnosa, obe strane će nastaviti proces dijaloga pod okriljem EU, što će dovesti do pravno obavezujućeg, sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa, navodi se u analizi IFIMES-A pod nazivom „Srbija – Kosovo 2023: Normalizacija odnosa - imperativ“ .

Analitičari ocenjuju da je u poslednjih 30 godina Srbija uglavnom odbijala ponuđena rešenja, što ju je, konstatuju, kasnije skupo koštalo.

"Vučić je potvrdio da je državnik, jer se upustio u rešavanje najtežeg državnog i nacionalnog pitanja, uprkos svim izazovima i opasnostima koje sa tim dolaze. Svestan je činjenice da bi svaka dodatna destabilizacija i pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu najviše koštali Srbe, jer bi im pretio biološki nestanak", navodi se u izveštaju i napominje da je potrebno postići opšti društveni i politički konsenzus vlasti i opozicije kada je reč o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju.

Očekuje se zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve čime bi se stavila „tačka na i“, ističu analitičari, napominjući da u Srbiji opozicija ne razume svoju ulogu.

"Umesto da je opozicija Vučiću, ona je uglavnom opozicija državi Srbiji. U vezi sa KiM nakon Slobodana Miloševića najveću štetu Srbiji naneo je Vuk Jeremić pokrenuvši pitanje legaliteta Kosova pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu", ocenjuje se u izveštaju i podseća da je Sud pravde presudio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

U fokusu francusko-nemačkog plana je realizacija prethodnih sporazuma i potpuna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ističe se u analizi, uz ocenu da prepreka realizaciji tog plana mogu biti zemlje članice EU i NATO, koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije (Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka), kao i stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Kina, te polovina članica UN koja ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.

Analitičari smatraju da je za iskorak u dijalogu potrebno na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013. godine bezuslovno formirati Zajednicu Srpskih opština (ZSO), što bi, kako se navodi, dovelo do povratka Srba u kosovske institucije iz kojih su se povukli u novembru 2022.

Podsećaju da su se izaslanici Francuske, Nemačke, EU, SAD i Italije nedavno sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Albinom Kurtijem u pokušaju da ih uvere da potpišu plan od 11 tačaka čiji je cilj smirivanje tenzija i potpunu normalizaciju odnosa.

Kosovo i Srbija bi do marta 2023. trebalo da se izjasne da li prihvataju međunarodni plan za normalizaciju odnosa ili će se suočiti sa posledicama EU i SAD, upozoravaju analitičari IFIMES-a.

"Ulazak u EU moguć je 2030. godine, do kada bi dobijali ekonomsku pomoć kroz donacije, a usledile bi i nove investicije. Srbija bi korak po korak ulazila u strukture EU, poput zajedničkog evropskog tržišta," ističe se u izveštaju.

Srbija bi,takođe, kako se navodi, dobila ekonomsku pomoć kroz donacije i povoljne kredite, kao i upaganja u energetiku, što bi je bi je oslobodilo zavisnosti od Rusije i ruskog monopola u toj oblasti.

Postavlja se pitanje da li bi ponuda za ulazak Srbije u EU 2024.

bila „nepristojna“, a IFIMES ocenjuje da ta ponuda nije nemoguća s obzirom na presedan s Bugarskom i Rumunijom. Pri tome se ocenjuje da je Srbija u ovom trenutku za EU u ekonomskom i političkom smislu daleko važnija nego tada Rumunija i Bugarska.

"Može li EU da proguta ovu žabu za dobrobit svih" pitaju se analitičari i dodaju da se Kosovo nalazi pod "neprestanim lansiranjem različitih afera" sa namerom destabilizacije situacije i rušenja vlade Albina Kurtija, čime bi se odgodila normalizacija odnosa između zvanične Prištine i Beograda.

U to je, kako se ističe, uključen i strani faktor, koji je koordiniran iz Budimpešte.

Poznato je da normalizacija odnosa nije interes Rusije, jer rešavanjem „zamrznutog konflikta“ i normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine umanjuje se važnost i uloga Rusije na Zapadnom Balkanu, ocenjuje IFIMES dodajući da je "lansiranje afera na Kosovu uglavnom u funkciji ruskih interesa".

Srbija je, kako se navodi u analizi, uspela da ojača svoje odnose sa brojnim državama sveta kao nijedna druga država u regionu i može poslužiti kao primer drugim većim i razvijenijim državama u Evropi.

U 2022.godini, dodaje se, ostvarila je priliv stranih investicija od 4,4 milijarde evra, više nego sve ostale zemlje Zapadnog Balkana zajedno, dok robna razmena Srbija - EU premašuje 40 milijardi evra.

Pronalazak znatnih količina zlata, pre toga litijuma i drugih metala svrstava Srbiju u perspektivne zemlje, koje će u budućnosti zabeležiti snažan ekonomski rast i sveopšti društveni razvoj, ističe se u izveštaju.

U budućnosti bi Srbija i Kosovo produbljivali saradnju u oblastima ekonomije, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti, odnosa u pravosuđu i sprovođenju zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, jere, sporta, zaštite životne sredine, nestalih lica i druge oblasti slično kroz postizanje konkretnih sporazuma, dodaje se u analizi.

Analitičari smatraju da ukoliko se želi normalizacija odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine, koja će osigurati trajan mir i dugoročnu stabilnost, potrebno je pored pet zemalja EU i NATO koje nisu priznale Kosovo u trajno rešenje uključiti Rusiju i Kinu, bez kojih postignuta normalizacija odnosa može biti samo parcijalna i privremena.