Varhelji: Jasna orijentacija Srbije ka EU, usklađenost sa spoljnom politikom nije jedino merilo

BRISEL - Evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji predstavio je danas Paket proširenja Evropske komisije za 2024. godinu pred Odborom Evropskog parlamenta (EP) za spoljne poslove, a za Srbiju je ocenio da je pokazala jasne znake orijentacije ka EU i poručio da Komisija podržava otvaranje novih klastera.

Paket proširenja, koji uključuje izveštaje za deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, predstavljen je krajem oktobra u Briselu i u Beogradu, a Varhelji je danas istakao da je pitanje usklađivanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sa sankcijama, važno, ali da "ne može da bude jedini ili glavni faktor za određivanje naših odnosa ili definisanje napretka na putu ka pristupanju EU".

"Opipljiva ekonomska, humanitarna i vojna podrška Ukrajini, na primer, budžetska podrška od 50 miliona evra, energetska oprema u vrednosti od 8,5 miliona evra, prodaja municije i strateške odluke poput memoranduma o razumevanju o ključnim sirovinama i lancu vrednosti električnih vozila su jasni znaci orijentacije Srbije ka EU", naglasio je Varhelji.

On je podsetio da je procena Komisije u poslednja tri godišnja izveštaja bila da je Srbija ispunila početna merila za otvaranje Klastera 3 i naglasio da to ostaje na snazi.

"Podržavamo ambiciju Srbije za otvaranje novih klastera, jer sa svakim otvaranjem klastera, u mogućnosti smo da podstaknemo nove reforme na terenu", poručio je Varhelji.

On je dodao da Srbija treba da ubrza rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem, posebno fokusirajući se na privremena merila u vezi sa poglavljima o vladavini prava.

Ponovio je da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora sa EU.

"Srbija se obavezala da će u potpunosti sprovesti sve svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implemetnacionog aneksa postignutih 2023. godine, a sada se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze", rekao je Varhelji.

Varhelji je naglasio da je pristupanje EU i dalje proces koji se zasniva na zaslugama i istakao da nije sada pitanje da li će doći do proširenja EU nego kada i na koliko zemlja tokom narednog mandata.

"Nije tajna da je proširenje EU na vrhu dnevnog reda naše Unije i to je više nego ikada ulaganje u mir, bezbednost i prosperitet na našem kontinentu", poručio je Varhelji.

Istakao je da su u centru ovog procesa osnovna prava i vladavina prava i ukazao na uspehe u procesu proširenja, kao i na napredak koji je postigao svaki partner posebno, navodeći kao primer ukidanje viza za građane AP KIM i to što je Crna Gora blizu zatvaranja nekih poglavlja.

Varhelji je dodao da će politika proširenja EU napraviti razliku na terenu samo ako ljudi osete promene i ocenio da nova politika mora da bude viđiva i stvarna.

Podsetio je i na investicione planove za kandidate i odobravanje šest milijardi evra u okviru Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan, navodeći da je taj paket neverovatna prilika za Zapadni Balkan u smislu osnaživanja, socioekonomskog razvoja, približavanja EU, a podržava i postepenu integraciju.

Nakon njegovog obraćanja pitanja su mu postavljali koordinatori Odbora za spoljne poslove, a potom i izvestioci EP za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU, koji su obuhvaćeni Paketom proširenja.

Izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula istakao je da je EP uvek bio snažan zagovornik politike proširenja EU, ali da su se na primeru Srbije ocene Varhejija i EP najčešće razlikovale i u tom kontekstu naveo da su prioriteti Varheljija često bili investicioni projekti, a da EU nije samo ekonomska zajednica, već pre svega "zajednica vrednosti i podele rizika".

"Na primer, za projekte u Srbiji EU je mobilisala od 2020. godine 6 milijardi i 200 miliona evra investicija, dok je u jačanje pravosuđa uloženo svega 30 miliona evra. Pritom, postotak podrške EU u Srbiji ostaje najniži od svih zemalja koje pregovaraju o članstvu", rekao je Picula.

On je dodao da je, čitajući izveštaj, izvukao zaključak da je napredak Srbije ocenjen kao ograničen ili kako ne postoji i, između ostalog, naveo da se nastavlja neusklađivanje spoljne politike sa EU, a da se u poglavlju o odnosima sa Prištinom koristi termin "nazadovanje".

Varhelji je rekao da je potrebno da Srbija sprovede dodatne reforme i kao primer gde je potrebno više napretka naveo medije.

"Što se tiče pravosuđa, sada smo u fazi sprovođenja, a što se tiče nazadovanja, možete videti u našem izveštaju, mi ne mislimo da je bilo nazadovanja", rekao je Varhelji.

Član Odbora Antonio Tanger Korea iz Patriota za Evropu ocenio je da je otkada je evropska budućnost obećana Zapadnom Balkanu pre više od 20 godina urađeno vrlo malo, a kritikovao je i odluku da se ukinu vize za građane KiM navodeći da se time kako je rekao, u Evropu "dovodi jedna od najgorih mafija".

Varhelji je, odgovarajući na pitanja poslanika, naglasio da nema prečica za kandidate, a na pitanja o usklađivanju spoljne politike Srbije i odnosu sa Rusijom, rekao je da ne sme biti dosluha sa Rusijom, ali da se ne smeju zaboraviti ni strateški izbori Srbije.

"Ne zaboravite na litijum, koji je zaključen sa Evropljanima, a ne sa Kinezima. Ne zaboravite na liberalizaciju tržišta gasa. To će se dogoditi vrlo brzo. Ne zaboravite i ogromnu podršku koju Srbija pruža Ukrajini, bilo u municiji, bilo na neki drugi način. Tako da mislim da treba da gledamo i širu sliku", poručio je Varhelji.

Varhelji je poslednji put predstavio izveštaj Evropske komisije o proširenju budući da će uskoro biti formirana nova Evropska komisija, u okviru koje bi komesarka za proširenje trebalo da bude Marta Kos iz Slovenije.

Nakon procene Komisije o reformama u vezi sa EU u zemljama koje su u procesu proširenja, izvestioci Odbora EP za spoljne poslove pripremiće nacrte rezolucija, u kojima će izneti zaključke i preporuke Evropskog parlamenta za svakog kandidata za članstvo u EU.

Evropska komisija je 30. oktobra usvojila svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU.

U izveštaju za Srbiju, Komisija je navela da je Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje i istakla da će ukupni tempo pregovora nastaviti da zavisi od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.