Edvard Ferguson: Važno je sećati se hrabrosti srpskog naroda koja je inspirisala Britance

BEOGRAD  - Prva jedinica britanske medicinske misije stigla je u Kragujevac na današnji dan 7. januara 1915. godine donevši bolničku opremu za 1.000 bolesnika, a britanske "heroje čovekoljublja" i humaniste koji su pomagali srpskom narodu zahvaćenom ratom i tifusom Srbija pamti i 110 godina kasnije.

Ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson povodom sećanja na 7. januar naglasio je za Tanjug da je ponekad važno da se uz priču o budućnosti setimo prošlosti i podsetimo Prvog svetskog rata kada je hrabrost Srbije u suočavanju sa napadima Austro-ugarske i Nemačke 1914. i 1915. inspirisala Veliku Britaniju.

"Mislim da je i patnja Srbije tokom epidemije tifusa koja je izbila za vreme rata potresla građane Velike Britanije, to je bio neverovatan trenutak kada su hiljade ljudi donirale novac Srpskom potpornom fondu (koji je osnovala lejdi Padžet uz podršku kraljice Meri)", rekao je ambasador i dodao da su donacije i Fond pomogle finansiranje neverovatne podrške Srbiji uklučujući i 14 britanskih bolnica koje je u Srbiji otvorila divna Škotlanđanka doktor Elsi Inglis, koja je predvodila tzv. Bolnice škotskih žena.

Ambasador je dodao da postoji i puno drugih priča, među kojima su one o admiralu Ernestu Trubridžu koji je pomogao u odbrani Beograda i Dunava, Flori Sends neverovatnoj ženi - koja je bila jedina Britanka koja se borila u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom i postala prva žena oficir u srpskoj vojsci.

"To su fantastične priče i mislim da nisu tako dobro poznate kao što bih voleo", rekao je amabsador.

Ambasador je podsetio da je nedavno bio u Londonu sa patrijarhom Porfirijem povodom ustoličenja prvog londonskog episkopa Nektarija, kada su posetili Nadbiskupa Kenterberija koji je patrijarhu poklonio emotivnu knjigu iz 1915. godine čiji je autor vladika Nikolaj Velimirović posvećenu svim engleskim doktorima i sestrama, vojnicima koji su žrtvovali živote za Srbiju.

"Iako je veoma bitno da mislimo o budućnosti, ne bi trebalo da zaboravimo prošlost i naše zaista blisko partnerstvo i savezništvo tokom prethodnih skoro 200 godina. Mislim da smo izgubili deo tog uzajamnog razumevanja, poštovanja i instinktivnog saveza, voleo bih da se osvrćući na prošlost misli o tome kako možemo da modernizujemo te priče i izgradimo nove za budućnost", rekao je ambasador.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Ljiljana Nikšić zadužena za kulturnu i javnu diplomatiju, kaže da je važno da se setimo vremena kada je u užasu Velikog rata, glas humanista nadjačao ratničke trube, a moral medicinskih misija nadvisio podvige vojskovođa, vladara i političara.

"Srbija pamti humanost bez granica časnih članova britanskih medicinskih misija, posebno Škotskih sestara, koji su zahvaljujući postojanju Srpskog potpornog fonda intenzivno pružale pomoć Srbiji i njenom stanovništvu zahvaćenom užasima epidemije pegavog tifusa", rekla je Nikšić za Tanjug.

Ona je podsetila da je Srpski potporni fond, osnovan u septembru 1914. bio prva organizacija koja je počela prikupljanje materijalne i humanitarne pomoći namenjene srpskom narodu i koja je prednjačila zalaganjem srpskih rodoljuba i istaknutih Engleza za koje je bilo pitanje morala i časti da pomognu "viteškoj Srbiji".

Taj čuveni Srpski potporni fond, kako je dodala Nikšić, okupljao je oko 700 članova, među kojima su bili i najpoznatiji predstavnici britanske političke i javne scene, a među njima Dejvid Lojd Džordž, od 1916. godine premijer, Vinston Čerčil, kardinal Fransis Born. Kraljica Meri, supruga britanskog kralja Džordža Petog, prihvatila je pokroviteljstvo i postala počasni predsednik Fonda.

"Velika Britanija bila je jedna od prvih zemalja saveznica koja je uputila dobrotvorne medicinske misije u Srbiju koje su se izdvajale po tome što je u njima bio najveći broj žena, njih oko 600 – lekarki, medicinskih sestara, bolničarki", kazala je Nikšić i podsetila da se među njima posebno isticala Elsi Inglis - legendarni edinburški hirurg.

Doktorka Elsi Inglis bila je "srpska majka" koja je život posvetila ideji kako da ublaži srpsku tragediju, a izuzetno su bile angažovane i supruga britanskog ambasadora ledi Lejla Pedžet, supruga ser Ralfa Pedžeta, koji je službovao u Beogradu, a kasnije bio komesar britanskih misija u Srbiji.

"Strašne su bile razmere nesreće koja je pogodila Srbe, ti heroji čovekoljublja – humanisti bez granica iz medicinskih misija nisu se obazirali na umor niti na teške uslove. Nesebično, ne štedeći svoje živote, ulagali su poslednje atome snage da pomognu ranjenicima i obolelima", navela je ona i dodala da je na oltar humanosti među prvima život položila mlada Britanka Elizabet Ros, a zatim i Luiza Džordan, glavna sestra, pa Margaret Frejzer, Agnes Minišul, a kasnije i Lorna Feris i Mejbl Dirimer - sahranjene na kragujevačkom groblju.

Zato, kako je naglasila, požrtvovanost i posvećenost britanskih medicinskih misija i prikupljanje humanitarne pomoći neumornih članova Srpskog potpornog fonda iz Londona ne smeju nikada biti zaboravljeni, kao ni savezničke veze kovane u najtežim, prvim danima Prvog velikog rata.