Skupština grada Beograda usvojila set odluka iz oblasti zaštite životne sredine

BEOGRAD - Odbornici Skupštine grada usvojili su noćas set odluka vezanih za ekologiju - Predlog odluke o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta u Beogradu, Predlog plana za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu u periodu 2019.-2029. za teritoriju Gradske opštine Zvezdara.

Tako]e su usvojili i Izveštaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom Grada Beograda 2021.-2030. godine za 2022. godinu, Predlog Izveštaja o realizovanim aktivnostima za smanjenje zagađenosti vazduha definisanih Akcionim planom za sprovođenje mera za smanjenje zagađenosti vazduha, u okviru plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd, za period januar-decembar 2022. godine.

Ove odluke usvojene su uz protivljenje opozicije koja je tvrdila da aktuelna vlast nije ništa uradila po pitanju zaštite životne sredine i smanjenju zagađenja vazduha u prestonici.

Gradski menadžer Miroslav Čučković rekao je da je Srpska napredna stranka najveći ekološki pokret u Srbiji, a o tome, kako je rekao, svedoče tri projekta.

To su, kako je naveo, projekat otsumporavanja u TENT-u u koji je uloženo 600 miliona evra, zatim spalionica u Vinči u koju je uloženo 350 milona evra, a treći je i toplodalekovod od Obrenovca do Novog Beograda, koji će pružiti mogućnost da više desetina hiljada domaćinstava pređe sa individualnih ložišta na centralno grejanje.

On je naveo da Infostan izdaje 600.000 računa i ukazao da se

300.000 domaćinstava greje na čvrsta goriva.

„Prošle godine smo uradili 472 kilometra gasovoda širom Beograda i priključili 18.000 stanovnika.

SNS je najveći ekološki pokret zato što je napravio najveći kapacitet Banatskog dvora, "mogućnost da gas dođe i do onih delova Beograda gde ga nema“, poručio je Čučković.

On je priznao da je zagađenje katastofalno u ovom trenutku, ali je naveo da je tako i u celom regionu, kada je toplo i ne duva vetar.

Što se tiče primedbi opozicije na pošumljavanje, Čučković je rekao da u ovom trenutku u Beogradu postoji 850.000 kubika i 17.000 hektara šume.

„To što pričate o popločavanju i betoniranju Beograda nekoliko godina unazad nije tačno, jer smo mi jedan od najzelenijih gradova sa

17.000 hektara šuma. Trebalo bi da budemo ponosni na naših 45 zaštićenih prirodnih dobara, da budemo ponosni na čuvanje naših šuma, jer se samo 10 odsto drvne građe seče zbog starosti“, rekao je Čučković.

Šefica odborničke grupe Ujedinjeni Mila Popović rekla je da je Beograd u poslednjih 10 godina najzagađeniji grad u svetu i poručila vlasti da umesto razmatranja, kako je rekla, besmislenih izveštaja pošalje nezavisnu kontrolu filtera u TENT.

Zatražila je od vlasti da blagovremeno obaveštava građane o zagađenosti i da im da upustva šta da rade, da zabrane prodaju uglja lošeg vazduha iz Kolubare i da obezbede prečišćavanje vazduha u svim predškolskim, školskim i zdravstvenim ustavnovama.

„Sramotan izveštaj - od 500 autobusa na gas kupili ste samo 100 koji su stajali jer niste imali gasnu stanicu. Beograđani se bukvalno guše, oboljevaju i umiru, prema zvaničnim podacima to je 10.000 na nivou cele Srbije godišnje“, rekla je Popović.

Vesna Petković iz Demokratske stranke istakla je da u Akcionom planu za sprovođenje mera za smanjenje zagađenosti vazduha nema inventara zagađivača i emisije zagađujućih materija.

„Nedostaju podaci iz individualnih automobila, privatnih ložišta.

Mere sanacija divljih deponija nije sprovodena. Mi smo došli u fazu da nam je, kada ne duva košava, vazduh toliko zagađen da ne bi trebalo da izlazimo na ulicu“, rekla je Petković.

Ona je ocenila da su energetski sektor i privatna ložišta glavni zagađivači u Beogradu.

„Najveći problem su siromašna domaćinstva koja nemaju para za kvalitetne peći, već lože šta mogu“, ocenila je Petković.

Ivan Nenadović iz Narodne stranke istakla je da se za poboljšanje kvaliteta vazduha Beograd troše velike količine novca, iako je stalno na vrhu liste najzagađenijih gradova sveta, pa se pita na čega je potrošen toliki novac.

Aleksandar Simić iz odborničke grupe Ujedinjeni naveo je da je Beograd jedan od najprljavijih gradova u Evropi i da otpad upravlja nama, a ne mi otpadom.

Tijana Šegula iz Ujedinjenih zapitala je zašto se u Srbiji reciklira se samo četiri odsto otpada, a u razvijenim zemljama 50 odsto.

„Šta vam vredi separacija otpada, ako sve to završi na deponiji. Prvo da se izgradi reciklažni centar pa onda da se ide sa separacijom otpada.

Rekli ste da je zasađeno 141.000 stabala, a Letonija, jedna mala zemlja sa 1,9 miliona stanovnika, za jednu godinu je zasadila 2,5 miliona sadnica“, rekla je Šegula.