Kameron Manter: Osim postizanja sporazuma između Beograda i Prištine, važnije je da se sve implementira na terenu

VAŠINGTON - Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kameron Manter smatra da je, osim potencijalnog postizanja sporazuma između Beograda i Prištine, važnije da se taj sporazum implementira na terenu.

"Ovde nije poenta reći: "Hajde da sklopimo novi sporazum", već da ljudi imaju korist od toga. Rešavanje određenih pitanja je osteljiva stvar, ali ako uspemo da pređemo ta pitanja, kada sve dođe na nivo Zajednice (srpskih opština), onda možete rešavati stvari koje su zaista važne. Optimista sam da će doći do nekog sporazuma", rekao je Manter na onlajn sastanku Evropskog centra Atlanskog saveta.

 

Dodao je da je situacija u Ukrajini razbistrila um zvaničnicima u Vašingtonu i Briselu, kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

"Implementacija sporazum se vrši na terenu, a to će zahtevati od Vašingtona i EU da se uključe da se sve sprovede na delu na terenu. Trebaće mnogo više rada od samo šatl diplomatije, i samog potpisa", istakao je Manter.

Na pitanje, da li će sporazum Beograda i Prištine imati potencijalnog uticaja na Bosnu i Hercegovinu, Manter je postavio kontrapitanje.

"Šta potencijalno rešenje znači za dugotrajne situacije koje postoje u Ukrajini i Gruziji? U BiH je mnogo teže, bar tako mislim, ali svakako imam osećaj da treba svima da odamo priznanje - Vučiću, Kurtiju, Lajčaku, Eskobaru, jer oni bar sede za stolom i pokušavaju da nađu rešenje. Kakav će uticaj sporazum imati na BiH? Ako bude sporazuma promeniće se određena 'podešavanja'. Ovaj (evropski) model daje osećaj da postoji rešenje na terenu u međunarodnom kontekstu, da ovakve vrste problema mogu da se reše svuda", dodao je Manter.

Istakao je i da mu je intersantno zašto pet članica Evropske unije nisu priznale nezavisnost Kosova (Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija), da su kontradikcije velike i da bi sa njima održao veliku diskusiju zbog čega nisu uključene u rešavanje.

Direktor projekta Evropske budućnosti i visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču Ivan Vejvoda rekao je da je oprezan po pitanju susreta u Ohridu srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

"Bombardovanje je završeno pre više od 20 godina, Briselski sporazum postoji 10 godina... Predugo smo u ovome, oprezan sam, ali ako lideri žele da pomognu svom narodu da krenu napred, doći će do značajne stvari u ovom procesu", rekao je Vejvoda.

Viši savetnik u Evropskom centru Atlanskog saveta Maja Piščević izjavila je da je umereni optimista po pitanju sastanka Vučića i Kurtija u Ohridu.

"U Beogradu se priča svela na priču o izdaji. Pojavio se čitav niz pitanja o izdajnicima, a onda postoji pitanje ko je veći patriota. Da li je Vučić veći patriota ako prihvati sporazum ili su veće patriote oni koji apsolutno odbijaju sporazum? Ovde se postavlja pitanje da li ste 'pro-vučić' ili 'anti-vučić', a ne gleda se u suštinu, a to je sporazum. Možda treba da umanjimo očekivanja uoči sutrašnjeg sastanka, ali biće napravljen određen pomak. Moj utisak je da Srbi sa severa žele da budu integrisani, jer šta je alternativa tome? Masovna migracija. Ljudi žele da ih čuju o mnogim životnim pitanjima", istakla je Piščević.

Albanski novinar i bivši poslanik iz Prištine Veton Suroji rekao je da očekuje težak proces da se postigne sporazum kako da se nastavi dalje.

"U fazi smo kada su velike sile i EU odlučne da podignu stvari na viši nivo i reše problem, a da li smo stvarno stigli tamo, nisam siguran", rekao je Suroji.