Bisenić: MKS i Rusija - Miloševićevo ogledalo pravde za Putina

BEOGRAD - Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Karim Kan, izdao u petak nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, a novinar Dragan Bisenić navodi da mnogi ovu priliku koriste da istaknu analogije u slučajevima Putina i Slobodana Miloševića, ali ocenjuje da ona ne može da ima ni približan efekat na sudbinu Rusije i samog Putina kao ona koja je imala na sudbinu Miloševića.

Mnogi se slažu da je malo verovatno da će se Putin naći pred ovim sudom, ali da će zauvek biti obeležen kao parija na globalnom nivou, navodi Bisenić i zaključuje da sve ovo vodi svet u opasno zaoštravanje, jer je reč o nuklearnoj sili koja neće dozvoliti da o njenoj sudbini odlučuje tužilac koji nikome ne polaže račun.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Izgleda da dolazi vreme za hapšenja predsednika najmoćnijih svetskih država – američkog i ruskog. Bivši američki predsednik Domald Tramp očekuje da će u utorak biti privreden po naređenju tužioca okruga Menhetn, dok je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Karim Kan, izdao u petak nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ruski predsednik se optužuje za deportaciju ukrajinske dece, a ukrajinske vlasti tvrde da ih je 16 000. Optužba ruskog predsednika pred ovim sudom nije mogla nikoga da iznenadi.

Od januara ove godine rasli su pritisci za podizanje optužnice protiv Putina. Pre dve nedelje organizovano je u Hagu suđenje Vladimiru Putinu pred tzv. „narodnim sudom“. Ovo je samo još jedan simbolični akt u korist stvaranja tribunala koji bi sudio, prvenstveno ruskoj strani, za navodne zločine i agresiju na Ukrajinu. „Ovo je zločin koji spada u anale sramote. To je zločin koji zahteva odgovornost“, rekao je Dru Vajt, kanadski advokat koji je bio jedan od tužilaca ovog suda.

Velika Britanija se u januaru pridružila Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i nordijskim, baltičkim i istočnoevropskim zemljama u podršci zahtevu Vladimira Zelenskog da se podigne optužnica protiv ruskog predsednika i njegovi saradnika. Optužnica, koju podržavaju EU, Evropski parlament i Savet Evrope, uključuje invaziju na Krim i istočnu Ukrajinu 2014. godine, planiranje i objavu rata Ukrajini i neselektivno granatiranje njenog civilnog stanovništva ove zime, osmišljeno da izgladnjuju i smrzavaju.

Vrhovni tužilac Ukrajine, Andrej Kostin, tokom nedavne posete SAD, opisao je takav tribunal kao „najizvodljiviji i najefikasniji put za odgovornost“ i način za „obnavljanje svetskog poretka“. Kostin je rekao da njegova kancelarija ima „65.000 registrovanih incidenata ratnih zločina“ - pokrenuti su višestruki sudski procesi, uključujući krivično gonjenje na lokalnom nivou i istrage nekoliko evropskih zemalja, kao i od strane Međunarodnog krivičnog suda. Ali ne postoji pravni mehanizam sa jurisdikcijom nad zločinom koji je omogućio sve druge, kako tvrdi ukrajinska strana, aktom agresije koji je započeo kada su ruske snage napale Ukrajinu na više frontova prošlog 24. februara.

Statut Međunarodnog krivičnog suda ratifikovale se 123 zemlje, ali najveće i istovremeno članice SB UN, SAD, Rusija i Kina nisu. SAD su preuzele za sebe „univezalnu jurisdikciju“ i mogućnost da bilo kome sude, ali nisu istu prihvatile da bilo ko sudi američkim državljanima, nego su čak zapretile da će krivično goniti svakog sudiju koji podigne optužnicu protiv američkog građanina i pojedinačno zahtevale od država da potpišu sporazum da neće sudski goniti američke građane za ratne zločine.

Ukrajina i Izrael takođe nisu ratifikovale Statut suda. Ukrajina je nekim drugim aktima tražila 2015. da se nadležnost tribunala prošiti i na nju.

Predsednik suda, Poljak, Pjotr Hofman, kao ni glavni tužilac, ne misle da je ovo problem za sud. Oni smatraju da sud ima jasnu nadležnost, a to što sada Putin nije „u dometu“ tribunala, poslužilo im je da se posluže sa analogijom i „probude aveti Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju“ i najčešće predsednika Srbije, Slobodana Miloševića. I sam nastanak suda 1998. godine inspirisan je jugoslovenskim događajima.

Kan je podsetio na istorijska suđenja nacističkim ratnim zločincima, bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću i bivšem liberijskom lideru Čarlsu Tejloru kao primera naizgled nedodirljivih ličnosti koje su se suočile sa pravdom: „Sve su to bile moćne ličnosti, ali se nalaze u sudnicama“, rekao je on. „Oni koji osećaju da možete počiniti zločin danju, a da dobro spavate noću, možda bi trebalo da pogledaju istoriju“, rekao je Kan.

Kan je istakao da niko nije mislio da će Slobodan Milošević, „srpski lider kome je suđeno za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu 1990-ih, završiti u Hagu da se suoči sa pravdom“.

Mnogi ovu priliku koriste da istaknu analogije u slučajevima Putina i Miloševića. Gotovo svi svetski mediji to čine. Još prilikom početnih razmatranja o podizanju optužnice protiv Putina, pre godinu dana, kako je to izjavio Kan, kada je posle navodno počinjenih zločina u Buči, počelo prikupljanje dokaza potiv Putina.

Tada su predlagači optuživanja ruskog predsednika najsnažniji oslonac za svoj stav videli u sudbini predsednika Srbije. Jedan od njih, ruski ekonomista, sada u Americi, Vladislav Inozemcev, tvrdio je pre godinu dana da je okončanje vladavine Vladimira Putina Rusijom „jedini način da se povrati bezbednost u Evropi“. „Progon Slobodana Miloševića kao ratnog zločinca može ukazati na moguće rešenje“, objasnio je Inozemcev.

Od tada Srbija nije postala savršena evropska nacija - još je prilično daleko od ulaska u Evropsku uniju ili NATO; nacionalističke snage su prilično popularne u zemlji; njeno rukovodstvo ističe svoje dobre odnose sa Rusijom i ta zemlja je bila jedna od tri evropske nacije koje nisu na listi ruskih „neprijateljskih zemalja”. Ali, ipak, Srbija je okrenula najgoru stranicu u svojoj istoriji, odnosi između njenih građana i suseda su obnovljeni, a balkanski ratovi danas više liče na daleku istorijsku epizodu nego kao na nešto što može da podstakne buduće sukobe“, ukazao je ruski ekonomista.

Javio se i nekadašnji glavni Miloševićev tužilac, ser Džefri Najs. Najs je rekao je da će nalog promeniti način na koji strani lideri gledaju na Putina.

U njihovim očima Međunarodni krivični sud za sada se pokazao kao sredstvo imperijalističke politike, a ne sredstvo za dostizanje pravde. Od 11 do sada optuženih pred tribunalom svi su bili Afrikanci. Jedno vreme optuženi su bili kenijski predsednik Uhuru Kenijata i sudanski predsednik Omar al Bašir. Za sudanskog predsednika ovo je bilo sredstvo pritiska, optužen je 2009. za zločine u Darfuru, da prihvati secesiju Južnog Sudana, što je on na kraju i učinio. I pored optužbe IC C , vladao je 30 godina. To pokazuje da i Putin može da ostane na čelu Rusije još dugo, ukoliko hoće i ukoliko je to bitno.

Ova odluka, jasno je, ne može da ima ni približan efekat na sudbinu Rusije i samog Putina kao ona koja je imala na sudbinu predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Milošević je optužen 24. maja 1999. a optužnica je bila sredstvo da prihvati uslove NATO koje mu je doneo ruski posrednik Viktor Černomirdin.

"On će ostati navodni zločinac sve dok i osim ako se ne preda suđenju, ili bude izručen na suđenje i oslobođen. To se čini krajnje malo verovatnim, tako da će ostati navodni zločinac do kraja svog života", rekao je Najs.

Što se tiče Putina, on može da ostane u zemlji, koja se prostire na jednoj šestini zemljine kugle, ili tačnije 17 miliona kvadratnih kilometara, pa nije ni potrebno da putuje u inostranstvo. Podsetimo se uvek na razmišljanje o tome koliko je kome spoljni svet važan i zašto, da je Staljin samo dva puta izašao van Sovjetskog Saveza i oba puta da sklopi pakt kao u Teheranu ili da prihvati nemačku kapitulaciju kao u Podsdamu.

Kao što sam Najs kaže, malo je verovatno da će se Putin ikad naći pred ovim sudom. Ono što ovom optužnicim želi da se postigne, jeste delegitimizacija ruskog predsednika kao sagovornika kod država „globalnog Juga“ koje se sve više distanciraju od politike zapada, ne samo prema Rusiji, nego uopšte.

Nalog za hapšenje objavljen je dva dana uoči posete kineskog predsednika Sija Moskvi i on svakako treba da posluži za dalje moralno i političko kompromitovanje pozicija lidera dve države čija politika je jasno protiv zapadnog globalnog sistema. Nalog se podudario i s još jednim datumom, godišnjicom aneksije Krima i posetom ruskog predsednika okruzima koje je Rusija anektirala u subotu, 18. marta, pa i sam grad Mariupolj, što je samo po sebi bačena rukavica ukrajinskim vlastima da pokušaju da ga uhapse.

Kineski mediji u prvim komentarima nisu u nalogu za hapšenje videli nikakve namere za dostizanjem pravde. Jutarnji post iz Južne Kine kaže da će „vesti koje dolaze uoči zakazane posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi sledeće nedelje, samo dodatno učvrstiti bliske veze između Rusije i Kine, pošto su odnosi između Moskve i Zapada dostigli novi minimum“. Dnevnik Žongčai navodi da je „Međunarodni sud pravde u Hagu na mnogo načina oruđe za unapređenje geopolitičke agende Sjedinjenih Država i zapadnih zemalja.

Sjedinjene Države su zemlja koja počinje ratove i ubija najviše civila na svetu, a ipak predsednik SAD i rukovodstvo Pentagona nikada nisu bili umešani u odgovornost pred Haškim sudom... Malo je verovatno da će nalog za hapšenje Vladimira Putina biti izvršen“.

„Dakle, Putin bi mogao da ode u Kinu, Siriju, Iran i kod nekoliko saveznika, ali on jednostavno neće putovati u ostatak sveta i neće putovati u zemlje članice Međunarodnog krivičnog suda za koje veruje da bi ga uhapsile “, rekao je stručnjak za međunarodno pravo i oružane sukobe na Univerzitetu Rutgers, Adil Ahmad Haku.

Drugi su se složili. „Vladimir Putin će zauvek biti obeležen kao parija na globalnom nivou. Izgubio je sav svoj politički kredibilitet širom sveta. Svaki svetski lider koji bude uz njega takođe će biti osramoćen“, smatra bivši međunarodni tužilac Dejvid Krejn.

Opet, povodeći se slučajem Srbije, ova optužnica obraća se i unutrašnjoj ruskoj publici i ne odbacuje se mogućnost iznenadnih obrta, pa se veruje da, iako se Putin sada čini sigurnim u svoju vlast i bezbedan od ekstradicije, budući lider Kremlja može odlučiti da je više politički poslati ga u Hag nego zaštititi.

Što se tiče spoljašnjeg sveta, sada će mnogo toga biti nemoguće od onoga što je juče bilo hipotetički moguće. Pošto je ova odluka MKS-a postala stvarni činilac sa kojom će od sada morati da se računa i postupa u skladu sa novim međunarodno-pravnim realnostima.

Drugo, nalog za hapšenje predsednika Ruske Federacije ne znači da će se sve završiti na njemu. Sa velikim stepenom verovatnoće može se očekivati da svi koji su umešani u događaje u Ukrajini mogu pasti pod udar, a krug takvih osoba je veoma širok. Sve to vodi svet u opasno zaoštravanje, jer, ne zaboravimo, reč je o nuklearnoj sili, sili koja neće dozvoliti da o njenoj sudbini odlučuje tužilac koji nikome ne polaže račun.