Dragan Bisenić: Si jedini svetski lider koji može da utiče na zvaničnu liniju Moskve

BEOGRAD - Trodnevni boravak Si Đinpinga u gostima kod Vladimira Putina izaziva neosporno veliku pažnju sveta, a posle prvog susreta s Putinom, postalo je jasno da će predsednik Kine moći da se pozicionira kao jedini svetski lider sposoban da utiče na zvaničnu liniju Moskve, ocenio je novinar Dragan Bisenić i dodao da je posle izdavanja naloga za hapšenje Putina on apsolutno ekskluzivan i neprocenjiv za savremenu Evropu.

Evropske diplomate kažu da se lideri EU i dalje nadaju da će Si odlučiti da igra konstruktivnu ulogu, jer veruju da će dobiti više od predstavljanja sebe kao posrednika u miru nego od sukoba sa zapadom, navodi Bisenić i ocenjuje da bi eventualna poseta lidera NR Kine nekolici evropskih zemalja mogla da se smatra nekom vrstom „mirovne turneje“, ali da će do nje će doći tek nakon analize rezultata pregovora u Moskvi.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

Šta se dešava kada se sretnu “dva najopasnija ljudska bića”, pitaju se američki mediji, povodom susreta kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina? Poseta je smišljena da na kineski način izrazi podršku Rusiji, za njene ratne zločine, uključujući i genocide, tvrde antikineski mediji u Americi. To je poslužilo Mariji Zaharovoj da zaključi da zapad “puca od zavisti i zlobe” zbog susreta ruskog i američkog predsednika u Moskvi. Učinjeno je dosta da se diskredituje ovaj susret – od naloga za Putinovo hapšenje do bagatelisanja kineske mirovne inicijative prema Ukrajini.

Trodnevni boravak Si Đinpinga u gostima kod Vladimira Putina izaziva neospornu veliku pažnju sveta. On dolazi neposredno posle trećeg Sijevog izbora na čelo kineske države, diplomatskih iskoraka Kine gde se nalaze mirovna inicijativa za reševanje ukrajinske krize i važan simbolični kineski uspeh u izmirenju Irana i Saudijske Arabije, dan nakon izdavanja naloga Međunarodnog krivičnog suda za Putinovo hapšenje.

U visoko simboličnoj i ceremonijalnoj kulturi Kine, nipošto nije slučajno što do susreta dolazi na 20. godišnjicu američke invazije na Irak. To je događaj kojim je Amerika oblikovala „novi svetski poredak“, a upravo to je poredak koji Si i Putin žele da okončaju.

Uoči puta za Moskvu, Si je najavio odnose Rusije i Kine „novog tipa“. Saopštio da odnosi Pekinga i Moskve počivaju na konceptu „večnog prijateljstva i obostrano korisne saradnje“. „Moja predstojeća poseta Rusiji biće putovanje prijateljstva, saradnje i mira“, napisao je Si.

Istovremeno, on je objasnio da se odnos dve sile zasniva na principima „nesvrstanosti, nekonfrontacije i politici koja nije usmerena protiv trećih strana“. Po njegovom mišljenju, interakcija NR Kine i Ruske Federacije je standard „međudržavnih odnosa novog tipa“. Istovremeno je izrazio uverenje da će obe zemlje dati veliki doprinos napretku ljudske civilizacije. „Razuman način za rešavanje krize“ može se naći ako „sve strane prihvate viziju zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti“, napisao je Si.

Još od Drugog svetskog rata geopolitiku je oblikovao „strateški trougao” između Kine, Rusije i Amerike. Koordinacija između Mao Cedunga i Josifa Staljina početkom 1950-ih podstakla je Ameriku da pokuša da zaustavi širenje komunizma. To je dovelo do toga da Amerika vodi ratove u Koreji i Vijetnamu, njenu posvećenost odbrani Tajvana i višestrukih sukobe u drugim regionima.

Deceniju kasnije, Maov raskol sa Nikitom Hruščovom postavio je osnovu za američko približavanje Kini. To je donelo prikrivenu pomoć Kine u borbi protiv sovjetskih snaga u Avganistanu, što je pomoglo da se okonča Hladni rat. Takođe je podržao decenijama dug ekonomski rast koji je Kinu pretvorio u globalnu silu - i geopolitičkog rivala Americi.

Načelnik štaba američke pešadije, general Džejms Mekornvil, najavio je stvaranje tri operativne grupe na Pacifiku sa zadatkom da se suoče s Kinom, kao najvećim i najozbiljnijim strateškim izazovom za Vašington. Sada izgleda izvesno da će Kina odgovor za ovo potražiti zajedno s Rusijom.

Danas Kina i Rusija pokreću događaje i one su delatni činioci u promeni status kvoa. Ono što one stvaraju, jasno je na antiameričkoj platformi, a u korist reafirmacije koncepta Evroazije, odnosno stvaranje „nove Evroazije“ koja će biti obeležen tesnom saradnjom dve ogromne države sa snažnim imperijalnim nasleđem. Već tri decenije čuju se razne ideje, planovi, doktrine i strategije u vezi sa usponom Evroazije, ali čini se da ona po prvi put sada postaje realni koncept koji pokreću dve najvažnije države ovog prostora.

Reklo bi se da se uspostavljaju odnosi koji bi trebalo da traju generacijama. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova priprema svoj strateški dokument koji će se zasnivati na slici sveta po osovini sever - jug, a ne više istok - zapad. U skladu s njom i Putin priprerma svoju platformu za izbore sledeće godine. Samo prošle godine robna razmena zabeležila je 200 milijardi dolara, ali i veliki deo razmene koji se nije iskazao američko valutom, nego ili u rubljama, juanima ili robnim aranžmanima.

U kineskoj delegaciji nalazi se 150 ljudi, a desetine hiljada Rusa i Kineza direktno su pratile maršrutu leta kineskog predsedničkog aviona, što ukazuje na entuzijazam s kojim se u obe zemlje očekuje ovaj susret.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova okarakterisalo je posetu Sija Moskvi kao „putovanje zbog prijateljstva“. „To će dodatno produbiti međusobno poverenje i uzajamno razumevanje između Kine i Rusije, i učvrstiti političku osnovu i javnu podršku dugogodišnjem prijateljstvu dva naroda“, saopštilo je ministarstvo.

Već posle prvog susreta s Vladimirom Putinom, postalo je jasno da će predsednik NR Kine moći da se pozicionira kao jedini svetski lider sposoban da utiče na zvaničnu liniju Moskve. Posle izdavanja naloga za hapšenje, evropskim liderima zalupljena je čak i telefonska slušalica kojom su ranije Šolc i Makron mogli da pričaju s Putinom.

U ovom svojstvu, apsolutno je ekskluzivan i neprocenjiv za savremenu Evropu. To je potvrdio i sam ruski predsednik. On je razvoj Kine nazvao „iskorakom“ koji izaziva „istinsko interesovanje širom sveta“, a onda je istupio s ljubaznim komplimentom kojim je priznao prvenstvo Kine, rekavši da Rusija „pomalo zavidi“ Kini. Ovaj znak poštovanja, sigurno neće ostati nezapamćen.

Putin je otišao i dalje pa je pohvalio kineski mirovni plan za Ukrajinu. „O planu može da se razgovara“, rekao je Putin. Si je, sa svoje strane, udelio komplimente Putinu, ali i Rusiji koja je pod njegovim vođstvom postigla velike uspehe.

Preostali američki neokonzervativci oko magazina „Komentar“ imaju jasan odgovor da je „Putinov rat“ od početka bio „zajednički rusko-kineski akt agresije usmeren protiv Zapada“. Za njih je očigledno da je Kina dala „zeleno svetlo“ za invaziju na Ukrajinu kada su Rusija i Kina izdale su zajedničku izjavu od 5.300 reči nakon što se Putin sastao sa Sijem u Pekingu 4. februara prošle godine, samo 20 dana pre ruskog napada. Tada su proglasili partnerstvo „bez granica“.

Oni tvrde da Si ne ide u Moskvu da posreduje u miru nego da potvrdi svoju posvećenost Putinu i njegovom ratu. On gleda u tom pravcu. Njihov je moto: poraziti Putina, poraziti Sija.

Bajdenova administracija nastoji da ne antagonizuje Kinu više nego što je to potrebno. Na kraju, mogućno je da će kineski napori biti i Americi pod koristi. Amerika nastoji da, što je više mogućno, uveća svoju mrežu saveza i partnerstava, što smatra svojom ekskluzivnom osnovom međunarodne podrške koja nedostaje Kini i Rusiji.

Evropske diplomate kažu da se lideri EU i dalje nadaju da će Si odlučiti da igra konstruktivnu ulogu, jer veruju da će dobiti više od predstavljanja sebe kao posrednika u miru nego od sukoba sa zapadom.

Evropska unija je istog dana uvela ograničenje za uvoz kineskih tehnologija i učešće kineskih kompanija na evropskim tenderima, ali Žozep Borelj je ponovio da nema dokaza da je Kina isporučila oružje Rusiji.

To je i razumljivo, ako se ima u vidu da kineski predsednik namerava uskoro da poseti i evropske države. Evropska turneja bila je u izgledu odmah posle posete Rusiji. Eventualna poseta lidera NR Kine nekolici evropskih zemalja mogla bi da se smatra nekom vrstom „mirovne turneje“, ali do nje će doći tek nakon analize rezultata pregovora u Moskvi. Istovremeno, mirovna agenda nije isključena.

Bile bi to posete glavnim evropskim centrima – Berlinu, Rimu i Parizu, a možda i Briselu. Ne isključuje se da bi u itinereru mogle da se nađu i neke druge zemlje s kojima Kina neguje bliske i prijateljske odnose, a među njima i Srbija. Lideri evropskih država, na podsvesnom nivou shvataju tektonske promene u strukturi svetskog političkog pejzaža. Mnogo je verovatnije da će naglasak biti na ekonomskim pitanjima.

Samo nekoliko dana pre poternice, Putin se vratio temi Evrope, najavljujući posle dugo vremena da bi u nekim okolnostima Rusija mogla da nastavi snabdevanje energentima i dalju ekonomsku saradnju. Nalog za hapšenje definitivno je uklonio tu ideju i doveo Aziju na granicu Evrope ispred koje više neće biti ruski kordon.

“Prosvetiteljstvo u nastajanju spasla je pocepana i umiruća Rusija“, napisao je Puškin i opomenuo Evropu da je „uvek bila, koliko neznalica, toliko i nezahvalna prema Rusiji“. Za ovaj izazov, Evropi će brzo biti potreban novi odgovor.