Analitičari za Tanjug: "Nova Evropa" - deo starije ideje o Tri mora

BEOGRAD - Moguću promenu političke mape u narednim mesecima, kroz formiranje posebnog bloka unutar Evrope, analitičari tumače kao deo nešto starije ideje "Tri mora" - Baltičko, Crno i Jadransko, uz ocenu da novi blok ne bi bio u suprotnosti sa evropskim integracijama.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je u nedelju da bi formiranje tog bloka moglo da počne već u junu i da bi taj sekstet bio najjači u Evropi.

 

"Mislim da već u junu mora da usledi, pošto Ukrajina neće lako pobediti u vojnom smislu, to je gotovo nemoguće, očekujem da će dobiti veliki zamah na evropskom putu. Mislim da će biti donete odluke o hitnom početku pregovora i hitnom ulasku u EU. Amerikanci prave jedan blok unutar Evrope, poseban blok koji će činiti Poljska, baltičke zemlje i Ukrajina. Imaćete zemlje koje su veće od Francuske po broju stanovnika. Ako dodate tome i Rumuniju, onda taj kvintet ili sekstet postaje najmoćniji u Evropi, a pod direktnim je uticajem Amerike. U samoj Evropi dolaziće do promene političke mape", rekao je Vučić.

Programski direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović objašnjava za Tanjug da je inicijativa "Tri mora" zamišljena da bude eneregetski i ekonomski koridor usmeren pre svega na smanjenje zavisnosti od Rusije, kao i na izgradnju infrastrukturne mreže koja bi se prostirala od Baltika do Jadrana do Crnog mora.

Obradović kaže da bi za Srbiju priključenje inicijativi "Tri mora" značilo da bi kvalitativno nadogradila stepen odnosa sa SAD, te dodaje da taj blok nije u suprotnosti sa evropskim integracijama, kao ni sa globalnom strategijom koju je pokrenula EU i sedam najmoćnijih država sveta kao odgovor na kineski "Put svile".

"Taj blok nema unisonu odbrambenu i bezbednosnu politiku i sa stanovišta projekcije našeg nacionalnog interesa, mi kao nosilac Zapadnog Balkana prirodno bi trebalo da zauzmemo prostor koji bi mogli da iskoristimo pre svega u boljem povezivanju sa ekonomskog stanovišta", smatra Obradović.

On procenjuje da zemlje koje se pominju kao deo novog bloka traže bezbednosnu garanciju koju ne vide u EU.

"Te zemlje žele da poruče sledeće - osovina Pariz i Berlin je nama omogućila ekonomski razvoj, ali nam ne daje bezbednosnu garanciju da postoji snaga koja može da odvrati na primer Rusiju u slučaju konvencionalnog napada".

Obradović u tom kontekstu pominje slučaj Litvanije koja je, tvrdi, bila žrtva kineskog himridnog rata kada se povelo pitanje Tajvana, i ističe da su uz Litvaniju jedino čvrsto stale SAD i države od Baltika do Crnog mora, dok je Evropa to, kaže, posmatrala u kontekstu diplomatske odmerenosti.

Na pitanje da li i Srbija može da računa na brži put ka članstvu u EU, ukoliko se to omogući Ukrajini, Obradović kaže da se i "vreme ubrzalo", te da su ponovo aktuelni geopolitički kriterijumi kao prilikom prvog i drugog proširenja.

"Bezbednosni razlozi biće presudni, odnosno biće politika 'ako ste sa nama onda ste skroz sa nama, ako niste sa nama, nemate šta da tražite tu' - i upravo je to šansa za nas, da i mi, kao što su Poljaci, Bugari, Rumuni iskoristili priliku da iz geopolitičkih razloga pristupe EU, to je šansa i za Srbiju, pogotovo ukoliko uvažimo i sadašnju dinamiku odnosa SAD prema Srbiji", rekao je Obradović.

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da iz današnje perspektive posmatrano, ideja neke "nove Evrope" sa osovinom Baltik-Skandinavija i Poljskom kao njenim središtem na određeni način može posmatrati kao jedan, manji deo, nešto starije ideje "Tri mora".

"Naime, uz vojnu, ekonomsku i političku pomoć i podršku ovim državama pre svega od strane SAD, ne samo da dolazi do izmeštanja strateške linije NATO na istok, već dolazi i do sveukupnog jačanja zemalja na potezu Baltičko-Crno-Jadransko more", ocenio je Radulović za Tanjug.

Otuda se, kaže, čini opravdanim stav da će te zemlje predstavljati pokretačku snagu i motor Evrope u ne tako dalekoj budućnosti, naročito imajući u vidu izazove sa kojima se recimo trenutno suočava Francuska ili Nemačka.

"Sa druge strane, ako je suditi prema dostupnim informacijama, jasno je da većina zemalja koja bi trebalo da bude deo ovog projekta (izuzev skandinavskih) ima višedecenijsko i traumatično iskustvo autoritarnih komunističkih režima i političkog i vojnog prisustva Kremlja i otuda bi taj tzv. novi blok ne samo napravio i konačni otklon od Rusije već definitivno i ekonomski učvrstio zemlje koje ga čine", rekao je Radulović.

U prilog tome, kazze, govori podatak da su sve države sa prostora koji pominjemo danas u prvih 50-55 po bogatstvu, što je, isticce, za mnoge, sve do pada Berlinskog zida bio nedostižni san.

"Možda zvuči paradoksalno ali upravo je za njih nekadašnja SFRJ predstavljala simbol slobode, razvoja i prosperiteta. Ako se ovaj projekat zaista i realizuje, onda će biti vrlo jednostavno uporediti da li ekonomsku moć, slobodu i prosperitet donosi Moskva ili Vašington. Jer iz perspektive tih zemalja posmatrano, da je Moskva imala bilo šta drugo da ponudi, sem loše ekonomije, represije, zatvorenih granica i tajne policije, ove zemlje ne bi nakon kraha SSSR i Varšavskog ugovora "glavom bez obzira" bežale pod okrilje Zapada", rekao je Radulović.