3. april 2023 21:57
Svečana akademija povodom Međunarodnog dana Roma održana u Domu vojske u Beogradu
podeli vest
BEOGRAD - Svečana akademija povodom Međunarodnog dana Roma "Rekvijem za zaboravljene" održana je večeras u Domu vojske, u prisustvu ministarke kulture Maje Gojković i ministra za ljudska i manjinska prava Tomislava Žigmanova.
Gojković je u govoru istakla da je "romska zajednica integralni deo našeg društva, koji je Srbiju oduvek smatrao svojom otadžbinom podjednako kao i srpski narod", kao i da su teški istorijski momenti dodatno su ojačali prijateljstvo dva naroda.
"Ovogodišnja Akademija prilika je da produbimo sećanje na sve Rome koji su se rame sa Srbima i drugim narodima borili i stradavali u Prvom i Drugom svetskom ratu, učestvovali u osvajanju slobode i stvaranju boljeg sutra za čitavo čovečanstvo", istakla je Gojković.
Podsetila je da su Staro sajmište, Banjica, Jajinci, Kragujevac, Jabuka kod Pančeva, logor „Crveni krst“ u Nišu i stratište u Leskovcu, samo neka mesta zajedničkog stradanja, a kao i Srbima, najveće stratište Roma u zemljama bivše Jugoslavije bio je Jasenovac.
Naglasila je da je od izuzetnog značaja što čuvajući uspomenu na nevine žrtve, obnavljamo Memorijalni centar Staro sajmište, "kao živi podsetnik i opomenu da se takvi zločini nikada više ne ponove".
Prema njenim rečima, večerašnja akademija ukazuje na "činjenicu da je romska zajednica i dalje povremeno nepravedno diskriminisana, što je potpuno nedopustivo", i obaveza je da se stvaraju jednake mogućnosti razvoja potencijala svih ljudi bez obzira na pol, versku ili nacionalnu pripadnost.
Gojković je podsetila da je u Srbiji otvoren ogranak Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu, čime smo pokazali da je naš model dobar primer i za druge evropske zemlje, a da poslednjih godina Srbija ulaže velike napore za smanjenje jaza u oblastima obrazovanja, zdravlja i zapošljavanja.
"Značajan doprinos tom cilju daje i Ministarstvo kulture, koje je preko konkursa u oblasti kulturnih delatnosti nacionalnih manjina u poslednje tri godine podržalo 60 projekata koji afirmišu romsku kulturu i obrađuju problematiku najosetljivijih grupa romske zajednice - dece, mladih i žena", napomenula je Gojković.
Žigmanov je romskoj zajednici čestitao na ustrajnosti u pamćenju na nevine stradali, istakavši obavezu da se borimo da ovakvi zločini ne ponove i da u svakodnevnom životu moramo sasecati svake oblike mržnje i nasilja.
Istakavši da je dužnost je da novim pokoljenjima bude osigurana budućnost u kojoj vladaju mir i tolerancija, Žigmanov je dodao da su Vlada Srbije i njena ministarstva uvek predani u negovanju kulture sećanja i borbi protiv verske i nacionalne mržnje.
Žigmanov je naglasio da se ne sme dozvoliti da padne u zaborav da je romski narod bio izložen strašnom stradanju u Prvom i Drugom svetskom ratu.
"Naša je dužnost da stvorimo dobre pretpostavke u društvu da romski identitet, istorija, kultura, tradicija imaju perspektivu u našoj državi, jer Srbija je dom svih pripadnika nacionalnih zajednica", rekao je Žigmanov.
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović je podsetio da je zajednička istorija Srba i Roma "prepuna stradanja i mučeništva"
"U istim grobnicama smo stradali od iste dušmanske ruke", rekao je.
Starović je, između ostalog, podsetio na Rome ratnike u Srpskoj vojsci Ahmeta Ademovića, junaka iz Kumanovske bitke i Rustema Sejdića, iz čuvenog Gvozdenog puka.
"Ujedinjeni moramo koračati u budućnost. Svi smo obavezni da se bez obzira na veru, rasu, naciju objedinimo oko otadžbine, Sećajući se svih Srba, Roma i drugih naroda koji su sanjali slobodnu Srbiju", naglasio je Starović.
Prema njegovim rečima, zbog njih moramo biti "ponosni jedni na druge, što smo komšije, prijatelji i braća, koji šire ljubav a ne mržnju" .
U okviru muzičkog dela "Rekvijema za zaboravljene" nastupili su soprani Nataša Tasić Knežević i Anastasija Holc i bariton Branko Tadić, uz pijaniste Sašu Kneževića i Darija Humenjuka, i hor i orkestar "Stanislav Binički".
Izvedena su dela Sergeja Rahmanjinova "O tolika bol", Džona Vilijamsa "Šindlerova lista", iz opela "Svjati Bože" Stevana Hristića, "Slavuj i ruža" Rimskog Korsakova.
Akademiju je priredilo udruženje Romag, uz podršku Ministarstva kulture i Ministarstva odbrane.