Brnabić: Saradnja civilnog društva i uprave od izuzetnog značaja

BEOGRAD - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je saradnja civilnog društva i organa uprave veoma važna. 

Otvarajući skup "Predstavljanje smernica za podršku EU civilnom društvu u regionalnom proširenju od 2021 do 2027. godine", Brnabić je rekla da postoji čitav niz propisa koji uređuju ovu oblast i da je poslednjih godina unapređena u procesu donošenja tih propisa. 

 

"Trenutno predstavnici civilnog društva učestvuju u izradi nove Strategije zaštite podataka o ličnosti za period 2023 do 2030. godine kao izuzetno važnom dokumentu po kome će Srbija biti jedna od prvih zemalja u Evropi, ako ga usvoji. To su etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije koje će odrediti pravac u obezbeđenju pravnog okvira u oblasti zaštite podatka o ličnosti uz korišćenje softverskih rešenja", istakla je premijerka. 

Dodala je da u procesu sprovođenja medijskih zakona u skladu sa medijskom strategijom i akcionim planom, takođe učestvuju organizacije civilnog društva, medijska i novinarska udruženja. 

"Posebno želim da istaknem da bi Vlada Srbije usvojila startegiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period od 2022 do 2030. godine, kao i  akcioni plan za njeno sporvođenje i tu posebnu zahvalnost dugujem Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zato što je ova strategija nešto što smo mi čekali preko 10 godina", rekla je Brnabić.

Premijerka je kazala da je saradnja sa civilnim društvom za Vladu Srbije veoma važna i da je tokom čitavog mandata od 2017. godine uložen trud da se otvori što više kanala komunikacije o svim temama od intersa za društvo. 

"Čini mi se da samo uspeli da neke stvari zajedničim radom promenimo. Ono što mislim jeste da princip dobrog upravljanja mora obuhvatati saradnju između instituacija vlasti i građana, da institucije javne uprave vlasti prepoznaju građane i organizacije civilnog društva kao predstavnike tih građana  kao aktere javnih politika i da ih blagovremno informišu", rekla je Brnabić. 

Istakla je da je, u kontekstu smernica EU, važno spomenuti da Srbija izdvaja značajna budžetska sredstva za pomoć programima i projektima udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva.

Navela je da su usvajanjem seta propisa još 2018. godine uvedene jasne mogućnosti za uvođenje organizacija civilnog društva tokom  procesa donošenja propisa i dokumeta javnih politika kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. 

"Od 2018. godine usvojili smo Zakon o planskom sistemu kojim smo uveli obavezu, dakle ne mogućnost koja je pre postojala, sprovođenja konsultacija sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i organizacije civilnog društva", rekla je Brnabić. 

Premijerka je najavila da će prvi sastanak u ovom mandatu sa prestavnicima civilnog sektora održati 21. decembra. 

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, kazao je da je to ministartsvo primenjivalo različite mehanizme za saradnju sa civilnim društvom, koji su prepoznati od instuitucija javne uprave, ali i međunarodne zajednice. 

Istakao je da je inicirano imenovanje kontakta za saradnju sa civilnim društvom, osoba zaduženih za saradnju sa civilnim društvom na nacionaolnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, a sve to ima za cilj primenu principa i postizanje evropskih standarda u saradnji sa civilnim sektorom. 

"Ministartsvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uspostavilo uspešnu primenu smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javna politika i nacrta, odnosno predloga propisa koje ja vlada usvojila 2020. godine", rekao je Žigmanov. 

Naglasio je da će resorno Ministarstvo nastaviti da unapređuje sistemski i otvorn dijalog sa prestavnicima civilnog sektora i time doprinese uspostavljanju saradnje kojoj Srbija teži u okviru procesa pristupanja EU.

Kako je naveo Žigmanov, u planu je formiranje mehanizama, saveta, koji će obezbediti partnersku saradnju Vlade sa civilnim društvom.

"Prioritet nam je u narednom periodu da nastavimo započete konsultacije sa civilnim društvom oko sastava mandata i drugih ključnih pitanja za uspostavljanje tog tela", naveo je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Dodao je da je važno da se kontinuirano sagledava gde se Srbija nalazi na evropskom putu.

Šef delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre rekao je da je uloga civilnog društva veoma važna u razmevanju i približavanju uprave građanima, ali i da je civilni sektor deo vrednosti EU. 

"Siguran sam da se danas bavimo smernicama zbog toga što je Srbija na evropskom putu i što želi da bude članica EU", rekao je Žiofre. 

Istakao je da je ovaj skup pokazatelj da je civilno društvo "u fokusu", i da je dobro što na njemu učestvuju ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Žigmanov i predsednica Vlade Brnabić, što pokazuje zainteresovanost vlasti da se civilno društvo uključi u donošenje odluka.

Naglasio je da se, kada je reč o procesu pristupanja EU, civilno društvo smatra ključnim kriterijumom koji zemlje kandidati moraju da ispune. 

Zamenica predsednice Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, Dubravka Filipovski, istakla je da civilni sektor predstavlja važan korektiv društva.

Naglasila je da prestavnici tog sektora učestvuju u radu pojedinih skupštinskih odbra, poput Odbora za evopske integracije i Odbora za zaštiti životne sredine. 

Navela je da se njihovo mišljenje poštuje i navela primer novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je na inicijativu civilnog sektora bio povučen iz skupštiske procedure na doradu.