Žiofre: Vreme je da se bude hrabar i da se preduzmu koraci na ubrazanju EU puta

BEOGRAD - Deseta godišnjica koalicije prEUgovor obeležena je danas u Beogradu predsavljanjem izveštaja o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, a tom prilikom šef Delegacije EU Emanuel Žiofre naglasio je da je sada upravo trenutak da se bude hrabar i da se preduzmu koraci kojim bi Srbija ubrzala put evropintegracija.

Na konferenciji kojom se obeležava deseta godišnjica prEUgovora - koalicije organizacija civilnog društva koje nadgledaju reforme vladavine prava u Srbiji u okviru procesa evropskih integracija, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), Žiofre je naglasio i da vladavina prava ostaje glavni stub evropskih inegracija Srbije.

U radu konferencije učestvovala je i ministarka za evropske intgracije Tanja Miščević.

"Ostajemo u potpunosti privrženi integraciji zapadnog Balkana - uključujući i Srbiju u porodicu evropskih naroda", naglasio je Žiofre koji je na konferenciji govorio i o značaju slobode izražavanja i slobode medija, kao jednog od važnih stubova demokratije.

Podsetio je da je Srbija usvojila medijsku strategiju i akcioni plan i dodao da se raduju blagovoremenom usvajanju i sprovođenju podzakonskih akata.

"Sva druga pitanja koja treba da se odrade treba da se dese sada kada proširenje ulazi u specifičnu fazu gde se mnogo više pažnje posvećuje državama kandidatima. Ovo je trenutak da se bude hrabar da se preduzmu koraci da Srbija ubrza put na stazi EU integracija", rekao je Žiofre.

Ambasador je naglasio da je EU tu da pruži finansijku pomoć pravosuđu i da će nastojati da prati uskladnjenost reformi sa evoropskim standardima, da bi postigla ciljeve u pregovorima.

Na konferenciji koju je organizovala Koalicija prEUgovor - Decenija prEUgovora - Očuvanje reformi vladavine prava bez kompromisa, Tanja Miščević je navela da unutrašnji proces reformi ne sme da stane, ma kako teška sitaucija bila. 

"Neka nas sve to potera da sedimo i razgovaramo i nađemo najbolja rešenja", rekla je ona i dodala da Srbija 23 godine nastoji da napravi značajan napredak u različitim procesima i dodala da će za taj napradak svako reći da je nedovoljno brz.

"Svi bismo želeli brže, ali ako uzmemo za primer reformu pravosuđa, to nije zakon, to nije čak ni usvajnaje ustavnih amandmana ni zakonskih i podzakonskih akata. To je promena svesti, to je profesionalizacija, izgradanja integriteta svih onih koji učestvuju u tom procesu", rekla je Miščević.

Dodala je da na to ne treba da čekamo vekovima. 

"Ne tražim ni opravdanje u tom segmentu, ali bih volela da svi zajedno učestvujemo u tome i organizacije civilnog društva koje su važan segment za poces integracija - od početka i dobijanja statusa kandidata i otvaranja pregovora", rekla je.

Ona je istakla da je poenta da nema procesa EU integracija ako u njemu ne učestvuje celo društvo i pozvala organizacije civilnog društva da budu objektivne, ali i kritične i pohvale, nešto ako država dobro uradi.

Na konferenciji je predstavljen 20. po redu prEUgovor Alarm, redovni nezavisni polugodišnji izveštaj Koalicije koji prati stanje reformi u pojedinim oblastima Klastera 1. Izveštaj obuhvata period od novembra 2022. do maja 2023. godine.

Koordinatorka koalicije prEUgovor Jelena Pejić Nikić rekla je u uvodnom delu skupa ''da ne mogu da kažu da su zadovoljni rezultatom na putu evropskih integracija Srbije''. 

Navela je da Koalicija nije zadovolljna ni tempom EU integracija i dodala da je zato prEUgovor i dalje potreban srpskom društvu, naglasivši da im u fokusu ostaje završetak reforme pravosuđa, kao i "peripetije" sa zakonom o unutrašnjim poslovima.
Prema njenim rečima, velike tragedije koje su se desile u Beogradu i Mladeonvcu upozorenje su na sistemske probleme na koje Kolaicija mora da ukazuje kako bi se isprvile greške.

Koaliciju prEUgovor čine ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Centar za primenjene evropske studije, Grupa 484 i Transparentnost Srbija, za čiji rad je Žiofre izrazio poštovanje uz ocenu da je saradnja institucija i civinog društva ključna za evropski put Srbije.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra iznela je niz kritika zbog onoga što je rađeno, ali je navela i brojne propuste među kojima su, kako je navela, i ti da se radne grupe i koordinaciona tela kasno konstituišu i ne rade pravovremeno.

''Sredniom marta održana je prva sednica Saveta za suzbijanje nasilja u porodici u novom sazivu, a do tada je već ubujeno devet žena“, navela je Ignjatović i podsetila na sve žrtve porodičnog nasilja i nedavnih tragedija u Beogradu i okoini Mladenovca.
Rekla je da se ne zna ni kada će biti realizovane aktivnostri iz akcionog plana za Poglavlje 24.

"Treću godinu već nije usvojen nacionalni plan za strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženam i nasilja u porodici", rekla je i nagalsila da je u takvim okolnostima ''više nego besramno reći da sistem nije zakazao''.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, reako je da je u međuvremenu napravljen i jedan pozitivan korak vezan za javne nabavke.

"Konačno je ukinut jedan štetan zakon - Skupština bi trebalo da ga stavl van snage. To nam pokazuje da Vlada može da ispuni preporuke koje dobija od EU", rekao je Nenadić.

Član Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek naveo je probleme u procesu izrade Zakona o unutrašnjim poslovima, a više puta je ponovio i da je upitno zašto još niko nije izabran za direktora policije.

Ministarka Miščević rekla je da su već pogledali preporuke i da je potpno spremna da sedne i kroz njih prođe sa radnom grupom koja radi na poglavljima 23 i 24.    

Dodala je da to važi i za preporuke iz godišnjeg izveštaja.

Važno je da probamo da radimo zajednio i da unapredimo stvar, jer nam cilj nije da štikliramo da smo uradili neki posao.

Takođe, pozvala je članice Koalicije da im se obrate pre obljavljivanja izveštaja kako bi se videlo kakvo je činjenično stanje i da li ima nešto što su propustili da stave u izveštaj.

"Osnovni cilj i zadatak svega je dijalog i da proces reformi bude transparentan i inkluzivan", rekla je ministarka i naglasila da ne može da se složi kada čuje one koji pišu izveštaj ''da kažu da neće da učestvuju u radu vladinih tela zato što im ne veruju''. 

"Od toga nema dalje, to nije dobra polazna ocena“, rekla je ona i naglasila da celom procesu mora da se pristupi "sa više energije".