Nekadašnji komandir OVK Saljih Mustafa osuđen na 26 godina zatvora za zločine tzv. OVK u Zlašu

HAG - Specijalizovana veća Kosova osudila su nekadašnjeg komandira tzv. OVK Saljiha Mustafu na jedinstvenu kaznu zatvora od 26 godina zatvora za zločine nad albanskim civilima nelojalnim OVK, u logoru na imanju u selu Zlaš u aprilu 1999. godine.

Mustafa je za krivično delo proizvoljno lišavanje slobode osuđen na kaznu zatvora od 10 godina, za krivično delo mučenje na kaznu zatvora od 22 godine i za krivično delo ubistvo na 25 godina zatvora, te mu je veće izreklo jedinstvenu kaznu zatvora od 26 godina.

 

Takođe, Mustafi se u izrečenu kaznu zatvora uračunava vreme provedeno u haškom pritvoru, gde je posle hapšenja, prebačen u septembru 2020.

Predsedavajuća sudija je tokom obrazloženja presude podsetila da je tokom suđenja salušano više svedoka, koji su pričali o  traumatičnim događajima na imanju Zlaš, kao i da je u postupku učestvovalo osam žrtava.

Veće je cenilo iskaze žrtava jer su bili puni detalja, emocija, a svedočenja su se međusobno potkrepljivala u celini, što kako je istakla sudija, nije bio slučaj kod svedoka odbrane koji su iskazali prijateljske i rodbinske veze sa osuđenim, te je veće krajnje oprezno razmatralo njihove iskaze. 

Zaključak veća je da je najmanje šest osoba bilo lišeno slobode u logoru koji je bio pod kontrolom bezbednosno- informativne agencije tzv. OVK, a čiji je jedini komandir bio Mustafa.

Naime, sudija je rekla da su zatvorenici držani u bednim uslovima,da su spavali u štali, da nisu imali dovoljno hrane i vode, a ukoliko bi tražili dvodu, pripadnici agencije su mokrili po njima.

Zatim je navela da su zatvorenici živeli u konstantnom strahu, jer su ih izvodili jednog po jednog i svirepo ih prebijali, palili im kožu, zlostavljali ih elektrošokovima, a u nekim slučajevima ih prebijali dok ne izgube svest, a ostali zatvorenici su slušali njihova zapomaganja.

Sudija je zatim rekla da je ustanovljeno da pripadnici nakon napuštanja logora na imanju u selu Zlatiš, nisu oslobodili dva zatvorenika, kao i da to nije slučajno jer se radilo o dvojici zatvorenika koji su bili najviše prebijani, dok je jedan od njih ostavljen na rubu smrti bez medicinske pomoći, i on je kasnije pronađen mrtav.

Uzrok smrti tog zarobljenika je teško zlostavljanje, uskraćivanje medicinske pomoći i ranjavanje iz vatrenog oružja, na šta je sudija rekla da se prva dva razloga mogu pripisati pripadnicima agencije, dok se ne može utvrditi da li je ubijeni ranjen od strane njih ili srpskih vojnika. 

Panel je zaključio da je Mustafa lično mučio dvojicu zatvorenika, dajući primer ostalim članovima agencije kako treba da postupaju, naređujući im da zlostavljaju zatvorenike.

Pri odmeravanju kazne veće je od otežavajućih okolnosti uzeo u obzir težinu krivičnih dela, surovost pri izvršenju, posebno jer je jedna žrtva imala samo 18 godina, dok sud nije pridao veliki značaj ličnim prilikama okrivljenog. 

Mustafa je prisustvovao izricanju kazne, a na pojavljivanju pred sudom negirao je krivicu po svim tačkama optužnice Specijalizovanog tužilaštva.