Selaković položio venac i odao počast poginulima iz ustanka Nevesinjske puške

NEVESINJE - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, u ime Vlade Srbije, položio je danas venac i odao počast u selu Krekovi na spomen-obeležje poginulim ustanicima, povodom obeležavanja 148. godišnjice od ustanka u Hercegovini - Nevesinjske puške. 

Selaković je izjavio da zadatak koji stoji pred Srbima jeste da mladim pokolenjima prenese istinu o borbi naših predaka. 

"Podatak koji je ostavio najveći srpski istoričar s kraja prošlog i početka ovog veka, akademik Milorad Ekmekčić kaže da je u čitavom 19. veku, imajući u vidu sve ustanke koji je srpski narod podigao, ovaj ustanak koji je započeo ovde u Nevesinju 1875. godine, bio apsolutno najmasovniji", naveo je Selaković. 

Ministar je rekao da je ustanak u Nevesinju značajan i zbog toga što je to prvi put u istoriji na apel za pomoć srpskog naroda čitava Evropa odgovorila pozitivno. 

"Najviše su pomogle Rusija i habzburške pokrajine, koje su se graničile sa Bosnom i Hercegovinom. Ima samo jedna hrišćanska država Evrope koja nije pomogla, pa joj zato ime neću ni pomenuti", rekao je Selaković. 

Prema njegovim rečima, u periodu od 1804. do 1918. godine na prostoru Bosne i Hercegovine srpski narod podigao je ukupno 14 ustanaka i buna protiv dva carstva.

"To znači otprilike na svakih osam i po godina da je izbijao novi ustanak. Nisu se Srbi mogli umiriti. Ono što je važno dodati jeste da su se tada u 99 odsto slučajeva sa izuzetkom časnih pojedinaca drugih vera, ovde bunili i ratovali i za slobodu borili jedino Srbi", rekao je Selaković. 

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će, kaže Selaković, zajedno sa Vladinim Odborom za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, dati apsolutnu podršku da mesto ceremonije Nevesinjskog ustanka uredi u susret 150 godišnjici.

"Da za tu 150. godišnjicu, ne samo uredimo stazu i izmestimo spomen obeležje, kao što ste rekli, već i da na ovom ovde mestu gde je Bog dao takav teren, napravimo jedan amfiteatar. Da se sledećih godina i mi, a i naši potomci ovde okupljamo u što većem broju, da napravimo jednu scenu", izjavio je ministar. 

Ceremoniji su prisustvovali predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i ministar rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić.

Đole Tunguz, čiji je predak bio Pero Tunguz, hajduk i jedan od vođa ustanka u Hercegovini, kazao je da je svaka porodica u Nevesinju imala jednog Pera. 

"Nevesinjci su oduvek bili ustanici i bili su složni u svakom ratu i boju", istakao je Đole Tunguz. 

Tunguz je rekao da obeležavanje ustanka podseća ljude na ono na šta treba da se ponose. 

"Čovek ima na šta da se podseti, ima nešto svoje ponosito, zbog nekoga ko je u to doba bio dobar čovek, dobar junak i patriota svoje zemlje", naveo je on. 

Na pitanje da li preci treba da nam budu primer, Tunguz je odgovorio potvrdno i dodao da "iver ne pada daleko od klade". 

Nevesinjska puška je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku, koji se odigrao 9. jula 1875. godine, a završen je pobedom ustanika. 

Uprkos malim razmerama ove bitke, ova ustanička pobeda bila je signal za opšti ustanak u Hercegovini u leto 1875. godine, a po ovoj, prvoj ustaničkoj pobedi, ceo ustanak u Hercegovini koje je trajao od 1875. do 1878. godine, naziva se Nevesinjska puška.

Pored zvaničnika iz Srbije i Republike Srpske, na ceremoniji su bili prisutni i načelnici gradova i opština Crne Gore, predstavnici grada Trebinja, opština Nevesinje, Gacka, Kalinovika, Istočnog Mostara, Bileće, Ljubinja i Berkovića, delegacije 3. pešadijskog puka Republike Srpske, NVO udruženja od javnog interesa proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i NOR-a Republike Srpske, predstavnici NVO i građani.