Novi treći put: U javnom mnjenju Srbije i dalje vlada antizapadni sentiment

BEOGRAD - Javno mnjenje u Srbiji i dalje nema pozitivno mišljenje o zapadnim zemljama zbog čega dominira antizapadni sentiment i negativno predstavljanje zapadnih država i njihovih lidera, a ubedljivo prvo mesto u negativnoj predstavljenosti imaju Velika Britanija, NATO i SAD, dok EU beleži rast pozitivne predstavljenosti, pokazuje novo istraživanje organizacije Novi treći put.

Kina ima stabilnu pozitivnu predstavljenost, dok su Rusija i Ukrajina nešto izbalansiranije, rečeno je na konferenciji za medije.

Kada je reč o medijskom monitoringu, programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić kaže da je ovogodišnji zaključak isti kao i od prethodne godine, da je dominantan antizapadni sentiment.

Izveštavanje o ratu u Ukrajini je, kako kaže Milić, od jula prošle godine dosta objektivnije i smanjen je "uticaj proruske propagande".

"Po prvi put je Evropska unija zabeležila blagu pozitivnu predstavljenost u martu i aprilu, a što se tiče ostalih aktera, pravilnosti se ponavljaju, te ubedljivo prvo mesto u negativnoj predstavljenosti imaju Velika Britanija, NATO i SAD, gde Kina ima stabilnu pozitivnu predstavljenost, dok su Rusija i Ukrajina nešto izbalansiranije", kaže Milić.

Kada je reč o liderima, istraživač Dragoslav Rašeta kaže da se četiri najpopularnija lidera najviše obrađuju u člancima medija, pa je tako u poslednja dva meseca glavni fokus bio na predsedniku Kine Si Đi Pingu i prededniku Rusije Vladimiru Putinu, zbog Sijeve posete Moskvi.

"Sam Si Đi Ping beleži konzistentno pozitivino predstavljanje sa malim brojem negativnih članaka, dok je sa Vladimirom Putinom suprotno, te je on imao više negativnih članaka nego pozitivnih", rekao je Rašeta i dodao da je slučaj negativnog predstavljen karakterističan i za predsednika SAD Džozefa Bajdena.

"Lider Ukrajine Vladimir Zelenski beleži blago negativno 'neto' predstavljanje, odnosno ima više negativnih nego pozitivnih članaka o njemu", kaže Rašeta.

Govoreći o još četiri značajna lidera, predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, premijeru Velike Britanije Rišiju Sunaku, predsednici Evropske komisije Ursuli Fon der Lajen i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu, Rašeta kaže da se u slučaju pomenuta četiri lidera ništa značajno nije promenilo, osim u slučaju Makrona koga su kontroverzna reforma penzionog sistema i masovni protesti u Francuskoj doveli do velikog pada popularnosti.

Fon der Lajen i Sunak su, prema rečima Rašete, blago negativno predstavljeni.

Rašeta kaže da je broj negativnih članaka o SAD veći nego broj pozitivnih i da je primetan trend porasta broja negativnih članaka tokom marta zbog bombardovanja, ali i da se u poslednje vreme vidi trend porasta neutralnih članaka o SAD.

"U martu i aprilu ove godine je EU po prvi put 'neto' pozitvino predstavljena, a glavni razlozi za to bile su evropske investicije u različite projekte u Srbiji, ali i brojne izjave ministara u vladi, ali i same predsednice vlade", kaže Rašeta.

Dodaje da je Kina tokom svih 12 meseci praćenja bila pozitivno predstavljena.

"Analiza istraživanja javnog mnjenja sprovedena je u periodu od 2. do 8. juna ove godine na uzorku od 1.685 ispitanika", kaže koordinator istraživanja Miljan Mladenović.

Prilikom analize, na pitanje kakav životni standard očekuju naredne godine, Mladenović kaže da su rezultati takvi da se posle dužeg vremena vidi opadanje broja onih građanima koji očekuju lošiji životni standard u narednom periodu, kao i to da su mladi optimističniji kada je u pitanju budućnost.

"Oko 45 odsto svih naših ispitanika reklo je da smatra da će raspored teriotrija biti isti ili sličan trenutnom stanju, 29 odsto njih smatra da će Rusija zauzeti celu teritoriju Ukrajine, dok sedam odsto njih smatra da će Ukrajina uspeti da povrati sve teritorije", rekao je Mladenović predstavljajući rezultate istraživanja javnog mnjenja po pitanju rata u Ukrajini.

Skoro polovina ispitanika smatra da je Rusija najvažniji politički partner Srbije, na drugom mestu je EU sa 29 odsto, a na trećem Kina sa 17 odsto ispitanika, dok 70 odsto ispitanika smatra da je najvažniji trgovinski partner Srbije EU, dok su na drugom mestu Kina sa 19 odsto i Rusija sa 11 odsto ispitanika.

Na pitanje da li treba uvoditi sankcije Rusiji, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je predstavio Mladenović, 70 odsto ispitanika smatra da ne treba uvoditi nikakve sankcije.

Analizirajući stav javnog mnjenja o EU, NATO i BRIKS, Mladenović kaže da je najveći procenat onih koji bi glasali za ulazak Srbije u BRIKS, ali da je i primetan blag porast onih koji bi glasali za ulazak u NATO.