Nikola Lunić: Samit NATO u Viljnusu je istorijski u političkom i vojnom smislu

BEOGRAD - Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić ocenio je danas da je protekli sastanak lidera NATO u Viljnusu bio istorijski i u političkom i u vojnom kontekstu i naglasio da NATO više ne percipira samo regionalnu bezbednost i globalnu.

Lunić je za Tanjug rekao da je ovaj Samit postao istorijski i pre samog početka, ne samo zbog toga što Finska kao 31. članica NATO punopravno učestvuje, već i zbog postignutog dogovora između premijera Švedske Ulfa Kristenstona, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga o učlanjenju Švedske.

 

"Švedska definitivno ima perspektivu da postane 32. članica NATO.Osim toga, u političkom kontekstu su se desile veoma btine stvari, a to je da NATO više ne percipira samo regionalnu bezbednost, nego regionalno povezuje sa globalnom bezbednošću, samim tim NATO se povezuje sa indo-pacifičkim regionom sa indo-pacifičkim partnerima - Australija, Novi Zeland, Japan i Južna Koreja i verovatno u bliskoj budućnsoti ćemo videti i formalno savezničke odnose između tih zemalja i NATO", rekao je Lunić.

Prema njegovim rečima formalno se očekuje ratifikacija kako u mađarskom tako i turskom parlamentu, a predsednik Turske je, podsetio je on, obećao da će ubrzati taj proces da više definitivno nema političke opstrukcije za to članstvo.

"Švedska je praktično dobila zeleno svetlo da postane 32. članica i time na neki način veoma unapredila istočno krilo NATO odnosno baltičku odbranu. Bitno je napomenuti da je to samo formalna odluka, u praksi su se desile veoma bitne stvari kao što je integracija baltičkih vazduhoplovnih snaga međusobno - znači Norveška, Danska, Finska i Švedska su već integrisale vazduhoplovne snage, imaju jedinstvenu komandu na rotacionom principu, tako da su već obezbedili sve bezbednosne garancije kolektivnog sistema bezbednosti", rekao je Lunić.

Kako je ocenio samit u Viljnusu je istorijski i zbog toga što je Ukrajina dobila bezbednosne garancije grupe sedam najrazvijenijih zemalja.

"Ukrajina je dobila i paket od tri mere - otvaranje Saveta NATO - Ukrajina, veliki paket pomoći koji će se u kontinuitetu implementirati, i na kraju eksplicitan stav da će Ukrajina postati NATO članica bez akcionog plana za članstvo - što znači da će preskočiti jedan korak ka članstvu, to je veoma izvesna perspektiva iako vremenski okviri kada će postati članica nisu bili predmet razgovora", rekao je Lunić.

On je dodao da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski dobio otvorena vrata za članstvo te zemlje u NATO čim se rat završi.

"Vašington treba, i misli o globalnoj bezbednosti. Ne samo o ratu u Ukrajini. Ukoliko bi u ovom trenutku Ukrajina, hipotetički, ušla u punopravno članstvo alijanse to znači da bi imala pravo na kolektivni sistem odbrane, a to bi značilo uvođenje NATO u pravi rat. To niko u ovom trenutku ne želi. NATO ostaje posvećen pomoći i podršci Ukrajini - Ukrajina ne sme izgubiti, Rusija ne sme pobediti, međutim u Ukrajini međutim niko nema nikakve aspiracije da pobeđuje u Rusiji ili da dolazi do Moskve ili tako nešto. U tom kontekstu jednostavno Rusija ne sme ostvarivati svoje imperijalističke namere u agresiji i Ukrajina na kraju krajeva, sa čime se slaže i Srbija mora biti suverena i teritorijalno celovita zemlja", rekao je Lunić.

Na pitanje kako bi sve što je dogovoreno na Samitu u vezi Ukrajine moglo da se odrazi na dalju dinamiku, ili njeno postojanje uopšte, razgovora i pokušaja da se dođe do mirnog rešenja, Lunić je odgovorio da do mirnog rešenja rata u Ukrajini mora da dođe - pre ili kasnije.

"Putin je želeo što manje NATO-a na svojoj granici, dobio je sve više NATO-a na svojim granicama i to je stvarnost jedna, on ne diktira uslove niti je prihvatljivo ni za ukrajinsku stranu, ni za NATO da jedan od predmeta razgovora u budućem mirovnom procesu bude članstvo Ukrajine u NATO. To je isključivo suverena stbar zemlje koja želi ili ne. Tu Moskva ne može i neće postavljati uslove", ocenio je Lunić.

Što se tiče vojne pomoći Ukrajini koja je najavljena donacije borbenih aviona f 16, Lunić je rekao da se ona sasvim sigurno može očekivati ali da je kada se isporučuju borbeni sistemi mora se voditi računa i o obuci, održavanju i snabdevanju, i municiji koja mora permantetno da se dostavlja.

"Svi ti elementi čine efikasnu upotrebu određenih borbenih sistema. Ukoliko nedostaje samo jedan od tih elemenata, to je praktično neupotrebljivo. Kreće se sada sa obukom vojnika - Holandija i Danska su već zakazale obuku ukrajinskih pilota za f16 i sasvim sigurno će doći do toga da će u jednom trenutku biti isporučeni ti avioni za odbranu ukrajinskog neba", zaključio je Lunić.