Bisenić: Geopolitička obilaznica Ukrajine na putu ka EU

BEOGRAD - Evropska komisija je preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, uprkos ratu koji je u toku, što je sasvim neuobičajen, a takođe i rizičan korak Evropske unije, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i dodaje da u ovom slučaju najvažniju ulogu igra geopolitika gde zapad mora da demonstrira svoju snagu i jedinstvo pred onim što oni smatraju urgoženošću od Rusije.

Preporukom da se otvore pristupni pregovori, Ukrajina je pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana, što je u reagovanjima javnosti ovih zemalja otvorilo sumnje u objektivni pristup Evropske unije, Nemačke i Francuske prema regionu ukazuje Bisenić, ali navodi i da ukrajinski skeptici ne moraju previše da brinu o skorom ulasku Ukrajine u EU, jer je to daleko, kako kaže, kao što je pokazano u Briselu ove nedelje - ako se ikada i dogodi.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

U istorijskom koraku, kako to sama ocenjuje, Evropska komisija je preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, uprkos ratu koji je u toku. To je sasvim neuobičajen, a zašto ne reći, takođe i rizičan korak Evropske unije. Ne samo zato što se nešto slično nikada nije dogodilo ranije, nego zbog pratećih uslova iz planova reformi EU koji mogu da odlučujuće utiči na njenu dalju sudbinu.

Svi su saglasni da u slučaju otvaranja pristupnih pregovora sa Ukrajinom, najvažniju ulogu igra geopolitika gde zapad mora da demonstrira svoju snagu i jedinstvo pred onim što oni smatraju urgoženošću od Rusije.

Evropska komisija je u preporuci od srede čestitala Ukrajini, rekavši da je tamošnja vlada pokazala „visok institucionalni nivo, odlučnost i sposobnost da funkcioniše”.

Ukrajina je podnela zahtev za ulazak u EU, nekoliko dana nakon što je Rusija ušla na njenu teritoriju 24. februara 2022. godine. Evropska štampa hvali inicijativu, ali i dalje vidi mnoge prepreke - ne samo zato što sve države EU moraju da pristanu na preporuku.

Preporukom da se otvore pristupni pregovori, Ukrajina je pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana, što je u reagovanjima javnosti ovih zemalja otvorilo sumnje u objektivni pristup Evropske unije, Nemačke i Francuske prema regionu. Napominje se da već nekoliko meseci iz Evropske unije i iz njenih vodećih država dolaze zaklinjanja i obećanja da je najzad kucnuo čas da se Zapadni Balkan nađe među članicama Evropske unije. To su rekli Bajden, Šolc, Makron, Borelj, Mišel, fon der Lajen. Ali, kada se stigne do koraka kojim bi to trebalo da se doista demonstrira, da obećanje prestanu da odzvanjaju kao prazni tanjiri iz kojih su mačke odnele sve đakonije – ništa se ne događa.

Uoči ove odluke Evropske komisije, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, obišla je zemlje koje su s nadom očekivale izveštaja o napretku, kako bi osigurala da se izbegnu velika iznenađenja. Nakon posete Moldaviji prošlog meseca, Fon der Lajen je obišla zemlje Zapadnog Balkana, pre nego što je posetila Kijev tokom poslednjeg vikenda. Tokom četvorodnevne balkanske turneje, predsednica Evropske komisije predstavila je podršku od 6 milijardi evra od 2023 – 2027. za zemlje regiona.

Odatle se zaputila u dugu noćnu vožnju vozom od poljskog grada Žešova do Kijeva koja je, takoreći, postala gotovo ritual za Fon der Lajen - ovo je bio njen šesti put da poseti Ukrajinu od početka rata u Ukrajini. Ona je došla sa snažnim nagoveštajima da će Brisel preporučiti zemljama EU da otvore pregovore sa Ukrajinom o pridruživanju EU. „Uverena sam da možete da postignete svoj ambiciozni cilj: to jest, da istorijska odluka o otvaranju procesa pristupnih pregovora bude usvojena već ove godine“, rekla je fon der Lajen u govoru u ukrajinskoj Radi.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu, Zelenski, upitan o pomerenom fokusu Zapada, ostao je nepokolebljiv u pogledu potrebe da Ukrajina nastavi da se bori protiv Rusije i da napreduje ka pristupanju EU, ističući da za Kijev nema alternative.

„Ukrajinci su težili članstvu u EU od prvog dana svoje tek stečene nezavisnosti 1991. Uvek su glasali za političare koji su obećavali da će krenuti ka pristupanju EU. Ukrajinci imaju više prepreka koje treba da savladaju na putu ka EU nego druge zemlje. Nijedna sadašnja članica EU nikada nije bila napadnuta od strane susedne države koja je želela da spreči njeno pristupanje. Time su konkretni koraci ka evropskim integracijama još važniji. Upravo se ti koraci – i pravo na njihovo preduzimanje – brane na prvoj liniji fronta.”

Dok Ukrajina, Moldavija i Gruzija napreduju po jedan korak – pristupni pregovori za prve dve, status kandidata treću zemlju, – Zapadni Balkan mora nastaviti da čeka. Ocenjuje se da samo Bosna i Hercegovina možda ima šanse za pristupne pregovore - ako ispuni uslove Brisela. Svi ostali kandidati moraju nastaviti da čame u čekaonici. Tu se oni već nalaze i muče 20 godina. A da li su uslovi u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji ili Severnoj Makedoniji lošiji nego u Moldaviji? U stvari, sve je sasvim suprotno! Ali Balkan nije geopolitički centar pažnje, konstatovala je nemačka Tv stanica ARD1 .

Promeni ove percepcije nisu doprineli događaji iz maja ove godine kao ni nedavni incident u Banjskoj. U Briselu, čini se, procenjuje se da su balkanske zemlje tako slabe i toliko zavisne od EU, da nemaju nikakvu alternativu te da bilo kakvi potezi Evropske unije ne mogu da naiđu na ozbiljniji otpor i da samim tim moraju da pristaju na sve zahteve.

Ali, odluke o proširenju zahtevaju podršku svih 27 lidera EU, koji će o izveštaju razgovarati na sastanku u decembru.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova zamenica premijera Olga Stefanišina, koja nadgleda evropske integracije, bili su optimisti u komentarima po pitanju pristupanja EU. Oni veruju da će se unutar EU lako ostvariti konsenzus, iako je Mađarska već najavila svoj veto. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u petak da ne podržava napredak u pregovorima Ukrajine o članstvu u EU. "Ukrajina uopšte nije spremna da pregovara o svojim ambicijama za pridruživanje EU. Jasan stav Mađarske je da pregovori ne treba da počnu", rekao je Orban.

Ovim izjavama on je dao znake da njegova zemlja može blokirati ambicije Kijeva da se pridruži evropskom bloku. Dakle, prvi korak je pregovaranje sa Budimpeštom, koja će bez sumnje tražiti nešto zauzvrat. Uzgred, upravo je izveštaj Komisije dao oružje Mađarskoj. Među oblastima u kojima tek treba da se sprovedu neophodne reforme su rasprostranjena korupcija, uloga oligarha i zaštita manjina. A jednostavno se desilo da mađarska manjina živi u Ukrajini. Zato će Ukrajina morati neminovno da pregovara s Budimpeštom i da bude spremna na brojne ustupke koje bude tražila mađarska vlada.

Postoje i druge prepreke. Nemačka, Francuska i druge zemlje postavljaju reformu EU kao uslov za proširenje. To posebno uključuje ograničavanje prava veta na spoljnopolitičke i finansijske odluke Saveta EU i jačanje instrumenata koji služe za odbranu vladavine prava. Argumenti u prilog ovog stave polaze od toga da blok od 35 država neće važiti ništa na svetu, ako čak i njegova najmanja država članica (možda pod uticajem stranih sila) može da blokira strateška rešenja. Ali, Poljska već izjasnila da je to za nju neprihvatljivo.

Ogromne ukrajinske poljoprivredne oblasti mogle bi da dovedu do bitaka oko raspodele resursa. Kao članica EU, Ukrajina bi apsorbovala praktično sve poljoprivredne subvencije iz Brisela – osim ako se finansiranje i preraspodela sredstava u Evropskoj uniji suštinski ne reorganizuje. To je upravo ono što bi trebalo da se uradi da bi se izbegla EU koja ima samo neto davaoce doprinosa sa samo jednim neto primaocem: Ukrajinom. Ovo predstavlja veliki izazov za Evropu, gde se šefovi država i vlada već prepiru oko finansija.

Ali, to nije sve. Ratni umor se širi i unutar EU, zbog čega je i sam Zelenski nedavno žalio u jednom intervjuu. “Najstrašnije je to što se deo sveta navikao na rat u Ukrajini“, rekao je ukrajinski predsednik za magazin Tajm. "Iscrpljenost ratom se kotrlja kao talas. Vidite to u Sjedinjenim Državama, u Evropi."

Nedavno istraživanje koje je sproveo German Marshall Fund u SAD, Kanadi i 12 evropskih zemalja otkrilo je da je skepticizam posebno rasprostranjen u Nemačkoj. Nigde odgovori na Ukrajinu nisu bili negativniji nego u ovoj zemlji koja je ključna za perspektive Ukrajine u EU.

U proseku, 69 odsto svih ispitanika reklo je da favorizuje finansijsku pomoć, u poređenju sa 57 odsto u Nemačkoj. Jasna većina u svim zemljama podržala je ulazak Ukrajine u NATO, ali samo 45 odsto Nemaca to podržava. U proseku u svim zemljama, 63 odsto je reklo da podržava članstvo Ukrajine u EU, u poređenju sa 49 odsto u Nemačkoj.

Ali ukrajinski skeptici u Nemačkoj ne moraju previše da brinu o skorom ulasku Ukrajine u EU. To je daleko – kao što je pokazano u Briselu ove nedelje – ako se ikada i dogodi.