Prisvajanje srpskog manastira - pokušaj promovisanja nezavisnosti tzv. Kosova

BEOGRAD - Prisvajanje nasleđa Srbije tzv. Kosovu i izmeštanje spomen-ploča srpskim vojnicima u Prištini deo je iste priče stvaranja kulturnog identiteta tzv. Kosova, ocenjuju sagovornici Tanjuga, navodeći da je to neprihvatljivo i da Srbija treba da reaguje.

Delegacija nemačkih diplomata posetila je u petak Visoke Dečane i, kako je saopšteno iz manastira, razgovarala sa igumanom Savom o izazovima sa kojima se suočava Srpska pravoslavna crkva i Srbi na Kosovu i Metohiji.

Nemački ambasador u Prištini Jorn Rode je nakon te posete na mreži X objavio fotografiju ambasadora ispred manastira Visoki Dečani i napisao da su "posetili kosovski manastir koji se nalazi na listi Uneska".

Cilj tog poteza je, kako ocenjuju sagovornici Tanjuga, da se na svaki način promoviše nezavisnost tzv. Kosova i da se taj deo teritorije definitivno otme Srbiji, a da u tu svrhu dobro dođe i proglašenje srpskog manastira za kosovski manastir.

Spoljnopolitički komentator Žarko Rakić kaže da se "čovek prosto zapita dokle može da ide njihov bezobrazluk i dokle će se ići u korist srpske štete.

"Na svaki način žele da nateraju Srbiju da se ponaša onako kako oni žele i za to ne biraju sredstva", istakao je Rakić.

Rakić smatra da, kako kaže, prekrajanje istorije nije ništa novo, ali primećuje da se istovremeno pokušava prekrajanje sadašnjosti, pa i budućnosti Srbije.

"Ono što su uradili u otimanju dela srpske teritorije i ovo što sad rade nije ništa čudno", rekao je Rakić za Tanjug.

On je podsetio i na pokušaje izmeštanja spomen-ploče srpskim vojnicima u Prištini, ocenjujući da to dovoljno govori o odnosu prema Srbiji.

"To jeste deo iste priče. Ne može se govoriti o bilo kakvom slučaju ili navodnoj greški. Sve je učinjeno sa ozbiljnom namerom i na svaki način pokušavaju da daju epitete i atribute državnosti samozvanom Kosovu", rekao je Rakić.

Sličnog stava je i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović koji kaže da nije prvi put da se gradi predstava o identitetu i kulturnom nasleđu na tzv. Kosovu jer se nalazi u "državi koju oni priznaju", iako je očigledno da je to srpsko kulturno nasleđe.

"Mene to ne čudi jer je to korak dalje u politici "desrbizacije" Kosova i njegove istorije i kulturnog nasleđa. Mi moramo to kategorično odbaciti", podvukao je Božinović.

On je naveo primer Nemačke koja je nakon Drugog svetskog rata izgubila značajan deo teritorija koje su pripale Poljskoj sa kulturnim nasleđem koje je, kako kaže, relevantno za nemačku kulturu.

"Nikad nisam čuo da su rekli da je to poljsko kulturno nasleđe nego su držali do toga da je to nemačko kulturno nasleđe u Poljskoj", rekao je Božinović.

Na pitanje da prokomentariše izmeštanje spomen ploče srpskim vojnicima u Prištini, Božinović ocenjuje da i iza toga stoji isti cilj, a to je da se pomogne tzv. Kosovu da se konstituiše kao državni entitet sa svim elementima koje jedna država ima.

Nakon tih dešavanja reagovala je i ambasada Srbije u Berlinu koja je na zvaničnom nalogu na platformi X u subotu objavila fotografiju manastira Visoki Dečani i istakla da je reč o srpskom srednjovekovnom manastiru koji se nalazi na Uneskovoj listi ugrožene svetske baštine.

Naveden je i link ka stranici na kojoj se nalazi Uneskova lista ugrožene svetske baštine, a na kojoj je manastir Visoki Dečani upisan kao ugrožena svetska baština u Srbiji, kao i manastir Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

"Što je više pokušaja da se srpsko kulturno-istorijsko nasleđe na Kosovu i Metohiji otuđi od Srbije, to je jača njena odlučnost da ga se nikada ne odrekne", poručila je Ambasada Srbije u Nemačkoj.

Takođe, tim povodom oglasio se i šef Spoljnopolitičkog odbora poslaničke grupe Alternativa za Nemačku (AfD) u Bundestagu, Petr Bistron, koji je istakao da je pripisivanje kulturnog nasleđa Srbije tzv. Kosovu diplomatska greška prvog reda.

"S obzirom na osetljivost ovog pitanja, jednostavno pripisivanje kulturnog nasleđa Srbije Kosovarima je diplomatska greška prvog reda. Nažalost tipično za 'diplomate' Berbokove", napisao je Bistron.

Srpski manastir Visoki Dečani je, inače, odlukom Komiteta za svetsku baštinu UNESCO, stavljen na spisak ugroženih spomenika, a nalazi se i na listi najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, koju je sačinila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa Evropa Nostra.

Manastir je više puta bio izložen direktnim napadima ekstremnih Albanaca, a privremene institucije samouprave odbijaju da sprovedu odluku ustavnog suda u Prištini iz 2016. godine i da kao vlasništvo Visokih Dečana upišu oko 24 hektara zemlje u okolini manastira.

Manastir Visoki Dečani je pod neprekidnom zaštitom međunarodnih snaga Kfora i jedini je verski objekat i spomenik Uneska u Evropi pod vojnom zaštitom.