Milan Krstić: Tajna Kisindžerovog uspeha je bio njegov intelekt i posvećenost poslu

BEOGRAD - Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić izjavio je danas povodom smrti američkog diplomate i dobitnika Nobelove nagrade za mir Henrija Kisindžera da je tajna njegovog uspeha bio njegov intelekt i njegova posvećenost poslu.

Krstić je ukazao na dva epiteta koja se vezuju za Henrija Kisindžera, prvi je, kako je naveo, doktor diplomatije koji mu je nadenuo istoričar i analitičar američke spoljne politike Robert Šulciger, dok mu je drugi nadenuo njegov biograf, britanski istoričar Nil Ferguson koji je napisao prvi tom Kisindžerove biografije.

"U prvom tomu on pominje kako je Kisindžer 'selebriti' intelektualac i on je zaista to bio, bio je intelektualac koji je radio na Harvardu, koji je bio poznat i prepoznatljiv širom sveta, koji je ostavio jednu školu mišljenja koju je sam razvio ili je doprineo toj realpolitičkoj školi mišljenja i dao joj neki originalni pečat", rekao je Krstić.

Dodao je da je Kisindžer u isto vreme bio i diplomata i neko ko je kao doktor nauka sprovodio vrlo pedantno i praktično ono što je teorijski zamišljao u diplomatiji kao praktičnoj delatnosti.

"Njegov legat treba kritički sagledavati i daleko od toga da je sve što je uradio bilo sjajno, moralno, pa čak i uspešno", ocenio je Krstić.

Dodao je da kada je neko figura njegovog kalibra i donosi tako važne odluke, normalno je da ima stvari koje uradi dobro i stvari koje uradi loše.

"Sa jedne strane, ako pogledamo njegov doprinos detantu i tome da hladni rat ne preraste u pravi rat, nego da ostane hladni rat između Moskve i Vašingtona, odnosno Sovjetskog Saveza i Amerike, to je, ja mislim, veliki doprinos bio za stabilnost čitavog poretka i za čitav svet, za civilizaciju", rekao je Krstić.

Dodao je da je drugi važan Kisindžerov legat odnos sa Kinom.

"Njegova politika da Vašington treba bude bliže i sa Pekingom i sa Moskvom nego što su Peking i Moskva međusobno, je bila iz ugla američkih nacionalnih interesa dobra, ali je bila dobra i za čitav svet", rekao je Krstić.

Istakao je da je tajna uspeha Kisindžera bio njegov intelekt i njegova posvećenost poslu.

"On je umeo da nađe dobre ljude, da ih okupi oko sebe i to je bila jedna od ključnih tajni njegovog uspeha uz naravno intelekt i marljivost", dodao je Krstić.

Naveo je i da su pritisci liberalne javnosti delimično osnovani, jer prema rečima Krstića, postoje stvari koje se vezuju za Kisindžera a koje mu ne služe na čast.

"Taj pritisak prema njemu je po mom mišljenju bio previše oštar, odnosno da postoji velika hipokrizija", rekao je Krstić.

Dodao je da bi se Kisindžer sigurno zalagao za to da se ministru spoljnih poslova Rusije Sergeju Lavrovu dozvoli da dođe na skup u Skoplju i u tom smislu, prema rečima Krstića, makedonsko predsedavanje je postupilo u skladu sa tom nekom realpolitičkom logikom.