Bisenić: Kisindžer rehabilitovao poziciju Srbije u političkom i istorijskom smislu

BEOGRAD - Henri Kisindžer je bio izrazito protiv bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, i on je na neki način rehabilitovao poziciju Srbije ne samo u političkom, već i u istorijskom smislu, jer je u nekoliko svojih javnih članaka 1999. godine pisao da SAD ne treba tako da se ponašaju prema Srbiji, koja je bila dva puta istorijski saveznik u velikim sukobima i ratovima, i na strani SAD, izjavio je danas spoljnopolitički novinar Dragan Bisenić povodom smrti bivšeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera.

"Budući da se intenzivno bavio pitanjima bivše Jugoslavije, da je dobro poznavao njene probleme još iz istorije 19. i 20. veka, Kisindžer je imao drugačiji pogled na razvoj pitanja na Balkanu, od većine svojih američkih kolega. On je bio protiv upotrebe sile i bio je protiv da se jednostranim potezima rešavaju pitanja na Balkanu", rekao je on za Tanjug.

Bisenić smatra da je Kisindžer bio poslednji velikan diplomatije 20. veka, ali kako kaže i 19. budući da je, kako kaže, Kisindžer svoje diplomatsko shvatanje i umeće temeljio na onome što je bila evropska tradicija međunarodnih odnosa i diplomatije iz 19. veka Bečkog kongresa, Berlinskog kongresa, Otoa fon Bizmarka, Aleksandra Gorčakova.

"To su sve ljudi kojima se on temeljno bavio, njegova doktorska disertacija je zapravo posvećena tom pitanju i zbog toga je evropsko shvatanje ravnoteže i odnosa snaga bilo osnovna ideja i osnovna stvar u njegovoj diplomatiji", naveo je on.

Prema njegovim rečima, Kisindžer je veliku pažnju posvećivao onome što se zove vođstvo i smatrao je da ljudi koji vode zemlje imaju najviše odgovornosti za budućnost svojih zemalja, kao i za budućnost sveta.

Bisenić dodaje da je Kisindžer polazio od toga da su svi veliki političari i veliki državnici istovremeno bili i veliki pregovarači, imajući u vidu da se ratovi, kako je sam tvrdio, ne dobijaju na bojnom polju, već za pregovaračkim stolom.

Kako je naveo, Kisindžer je bio veoma nezadovoljan sadašnjim stepenom i sadašnjim odnosima između Kine i SAD i smatrao je konfrontaciju ove dve, kako je rekao, jedine preostale super sile današnjice veoma štetnom i veoma opasnom po ceo svet, zbog čega, dodaje Bisenić, može da se kaže da je i to bio jedan od razloga njegove hiperaktivnosti za njegovo doba u desetoj deceniji života.

"Njegova poslednja poseta je bila u julu mesecu kada se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i gde je tražio da Kina i SAD pronađu način za njihovu međusobnu koegzistenciju na istim osnovama kao što je on to činio sedamdesetih godina. Kisindžer je čovek koji je neposredno delovao da se Kina integriše u svetski sistem", rekao je Bisenić.