Matić: Bilo je dovoljno dokaza za osuđujuću presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije

BEOGRAD - Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić izjavio je danas, povodom odluke Apelacionog suda u Beogradu da oslobodi četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, da je bilo sasvim dovoljno dokaza za osuđujuću presudu za Ćuruvijino ubistvo.

Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo, a na sajtu suda je 2. februara objavljeno da "nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela".

Matić je za Tanjug podsetio da je u sudskom procesu dva puta doneta presuda na 100 godina zatvora za sve optužene u ovom slučaju, i naglasio da postoje jaka obrzaloženja kojim je prvostepeno veće obrazložilo ovakve presude.

"U ovom malom obrazloženju Apelacionog veća možemo već da naslutimo da je u političkom smislu ovo veće želelo da zaštiti službu Državne bezbednosti, to je nešto što konstantno imamo od 5. oktobra 2000. godine. Ni jedan od ljudi iz vrha DB nije u nekim procesima uspeo da bude osuđen i kažnjen za ono što se događalo, tako da mislim da je ovo nastavak tog trenda potpune zaštite DB koja je u devedesetim godinama predstavljala ozbiljan izvor nasilja i političkih ubistava", naveo je Matić.

Govoreći o smrti novinarke lista "Duga" Radislavi Dadi Vujasinović, koja je umrla 8. aprila 1994. godine, Matić je rekao da je u ovom slučaju bilo dosta problema jer se njena smrt 15 godina tretirana kao samoubistvo i gotovo da nije bilo istrage.

"Jedino što smo tada mogli je da sve dokaze koji su sačuvani damo na veštačenje van zemlje, i dobili smo odgovor da nema dovoljno materijala iz kojih bi mogao da se izvede nedvosmisleni zaključak šta se dogodilo, ali da su moguća sva tri scenarija, ubistvo, samoubistvo i slučajno opaljenje", izjavio je on.

Kada je reč o ubistvu novinara Milana Pantića, koji je 11. juna 2001. godine ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima, Matić je izjavio da su, kada je Dragan Kecman preuzeo radnu grupu posle završetka rada na razrešavanju ubistva Slavka Ćuruvije, vrlo brzo došli do detalja vezanih za samo ubistvo i ubice, što je, napominje on, dokumentovano poligrafskim ispitivanjem.

"Reč je o ogranizovanom kriminalu. Mi smo to predali Tužilaštvu za organizovani kriminal, insistirali smo na tome da oni preuzmu suđenje. Dan pre ove apelacione presude dobili smo informaciju da Tužilaštvo za organizovani kriminal smatra da nema dovoljno razloga da oni preuzmu vođenje ove istrage, i vratilo je celu dokumentaciju Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini", naveo je on.

Matić kaže da će Radna grupa nastaviti da istrajava na neophodnosti pojačavanja snage kada je reč o ovoj istrazi, kako ne bi bilo neaktivnosti za razrešenje ovog slučaja.

"Moramo da nastavimo dalje da radimo, kao što moramo i kao novinari dalje da istražujemo ova ubistva, da pronalazimo još dokaza, i sa druge strane da istražimo šta se zaista dogodilo sa samim suđenjima i načinom odlučivanja. Naravno i da objavimo sve što je moguće objaviti do čega je u svom radu došla Komisija za istraživanje ubistava novinara", istakao je on.

Novinarka i bivša predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović izjavila je da nikada nije pronađen "pištolj koji se puši", da nema direktnih dokaza, niti priznanja da je naredio ubistvo ili da je izvršio ubistvo, ali ima mnoštva posrednih dokaza.

Ona je za Tanjug rekla da sud ne samo da je uvažio te dokaze nego je čitavo sudsko veće dva puta donelo dve osuđujuće presude na 100 godina.

"Ja neću da tvrdim da Apelacioni sud nema pojma, ali hoću da tvrdim da je bilo moguće doći do potpuno drugačijeg zaključka od onog do kog je došlo apelaciono veće i da sam lično ogorčena što je sudu potrebno više dokaza od svih dokaza koje smo skupili, koje je sudija uvažila. Postoje dokazi o kretanju tih ljudi, znamo tačno gde su bili, u kom momentu, kada su razgovarali sa šefom Državne bezbednosti, smatram to uverljivim dokazima", rekla je ona.

Bez obzira na sudsku presudu, Smajlovićeva smatra da nacija razume da je Državna bezbednost ubila Slavka Ćuruviju.