Dragan Bisenić: Uvredljiva zabrana Porfiriju da poseti Pećku patrijaršiju

BEOGRAD- Zabrana, a potom dozvola patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju da u vreme Božića poseti Pećku patrijaršiju predstavlja uvredljiv, maliciozan i kontraproduktivan potez privremenih vlasti u Prištini, ocenio je novinar Dragan Bisenić i ukazao da još više zabrinjava nerazumevanje ovog gesta od strane međunarodnih zvaničnika, koji poslednjih meseci svim silama nastoje da oblikuju drugačiju realnost Kosova i Metohije.

On smatra da pitanje ulaska poglavara SPC i drugih zvaničnika na KiM ne bi trebalo da ostane u rukama privremenih kosovskih vlasti, nego treba da bude vraćeno UNMIK-u u čijoj je originalnoj nadležnosti obezbeđivanje slobode kretanja na KiM kao i da samo u tim uslovima, SPC može da se afirmiše kao faktor dijaloga u pokrajini.

Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug piše:

"Božićni praznici su uobičajeno vreme za iskazivanje dobrih želja, nade i vere da će budućnost biti svakome naklonjenija od upravo okončane godine. U mnogo čemu, ni ove nedelje prelaza iz jedne u drugu godinu nisu bile različite. Ali u ponečemu jesu izuzetne.

Upravo takav događaj bila je zabrana, a potom dozvola patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, Porfiriju, da stigne u sedište svoje patrijaršije. Koliko je duboko uvredljiv, maliciozan i kontraproduktivan potez privremenih organa vlasti u Prištini, s jasnom idejom da ponizi prvu ličnost Srpske pravoslavne crkve, a preko toga i celokupnu SPC, još više je zabrinjavajuće nerazumevanje ovog gesta od strane međunarodnih zvaničnika, koji poslednjih meseci svim silama nastoje da oblikuju drugačiju realnost Kosova i Metohije. A za to je bilo sasvim dovoljno vremena, čak i u prazničnim danima.

U prvom, skandaloznom obrazloženju, navedeno je da su 'članovi SPC poslednjih dana aktivno uključeni u pružanje podrške kriminalnim grupama koje održavaju barikade na severu Kosova već više od 16 dana' i zatraženo od patrijarha da se izjasni o tome. Prethodno, patrijarh i njegova delegacija zaustavljeni su na administrativnoj liniji, gde su čekali 40 minuta.

Srpska pravoslavna crkva ocenila je da je ta odluka 'nerazumna i apsolutno neprihvatljiva'.

Manastor Visoki Dečani, odnosno njegov starešina Sava Janjić, ocenio je ovaj potez Prištine kao 'drskost' i registrovao da je ćutanje međunarodnih predstavnika na Kosovu 'duboko razočaravajuće i ne doprinose izgradnji poverenja'. 'Nažalost, nijedan kosovski niti međunarodni predstavnik nije osudio ovakvu odluku kosovskih vlasti koja je protivna kosovskim zakonima i zasnovana na neosnovanim optužbama. Ovo odražava ozbiljan nivo verske diskriminacije na Kosovu', navodi se u objavi manastira Visoki Dečani.

'Od trenutka kada sam krenuo ovim putem ponavljam: gde god sam bio van Kosova i Metohije, bio sam u tuđini. Jedino sam na Kosovu i Metohiji kod svoje kuće. Danas su vrata na mom domu za mene zaključana i ja se molim Bogu da otključa srca onih koji su ih zatvorili i da ljubav Božića i rođenja Spasitelja dodirne um i savest svih ljudi', poručio je patrijarh Porfirije.

Vladika istočnoamerički, Irinej, uputio je pismo američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu povodom zabrane ulaska na Kosovo i Metohiju patrijarhu srpskom Porfiriju, a slične note uputio je i mnogim nadležnim institucijama u SAD i UN.

Americi je dosadilo da se na svakom koraku pojavi kamen koji će sve da sapliće, pa je ambasador Kristofer Hil 'preventivno' izjavio da zabrana ulaska na Kosovo patrijarhu Porfiriju ne bi smela da se ponovi.

'Što se tiče zabrane ulaska na Kosovo patrijarhu, apsolutno je od ključnog značaja za Srbe koji žive na Kosovu i koji su vernici, pripadnici SPC, da imaju priliku da se sretnu s patrijarhom. Iskreno se nadam da se ono što se pre neki dan desilo više nikada neće ponoviti', rekao je Hil.

Ambasador Džef Hovenijer bio je na službi u Gračanici.

Dve nedelje kasnije, odluka je bila drugačija. Patrijarhu je dozvoljeno da dođe u Pećku patrijaršiju, uz novo neukusno objašnjenje iz Prištine, da se to čini zbog molbe jednog od ministara u privremenim organima na Kosovu i Metohiji.

Ovaj skandal oćutala je i specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šefica Misije UN (UNMIK) na Kosovu, Karolina Zijade, koja ima celokupnu izvršnu vlast na KiM i odgovornost za njeno sprovođenje. Isto to učinio je i šef Euleksa, Lars-Gunnar Vigemark. Koliko se zna, javno nisu regovali ni Miroslav Lajčak, Gabrijel Eskobar, Jens Pletner, Emanuel Bono, ni Manuel Saracin. Nisu to učinili na predstavnici EU i Saveta Evrope za čije članstvo aplicira Kosovo, a koji imaju na tone normi i standarda za poštovanje verskih i građanskih sloboda.

Oni, čini se, nisu shvatili potencijal i važnost patrijarhovih reči u ličnom obraćanju nakon što mu je zabranjen ulazak na KiM: 'Da se pomolimo za sve naše ljude, mir u svetu, a pre svega za međusobno razumevanje, suživot i za mir između Albanaca i Srba, jer sigurna je činjenica da samo mi između sebe svojim naporima možemo se bolje razumeti. Vekovima na KiM žive zajedno Srbi i Albanci. Srbi su na KiM gotovo 15 vekova, a pet vekova žive zajedno s Albancima. Uči nas to da ako postoji dobra volja može se naći put u zajednički život i u okviru kojeg za svakoga ima mesta', rekao je patrijarh SPC.

Verovatno bi ove reči imale da su snažniji ođek izgovorene u Pećkoj patrijaršiji, gde im je i bilo mesto. Verovatno bi i patrijarhova božična poslanica izgledala drugačije da nije bilo ovih nepriličnih poteza.

Evropski predstavnici verovatno se rukovode u svom postupanju jednom rezolucijom Evropskog parlamenta iz marta ove godine, koja je u rat Rusije i Ukrajine upetljala Srpsku pravoslavnu crkvu kojoj se implicira da je uzročnik nestabilnost na Zapadnom Balkanu. Stvari, međutim, stoje drugačije.

Držanje prema patrijarhu Porfiriju je razočaravajuće ne samo zbog prizemnih i nehumanih pretenzija ugrožavanja njegovog dostojanstva, nego još više zbog nerazumevanja potencijala koje SPC i patrijah Porfirije imaju u postizanju bilo kakvog sporazuma Srbije i Prištine kao i Srba i Albanaca.

Mudri državnici, inteligentni političari i pametni mirotvorci odavno znaju potencijale verskih poglavara i njihovih denominacija u mirovnim pregovorima. Tako je, recimo, egipatski predsednika Sadat, kada je počinjao mirovne pregovore sa Izraelom, uputio svim verskim poglavarima u svetu pismo s pozivom da podrže postizanje dogovora dve strane. Na kraju je uspeo da kempdejvidskim sporazumom sklopi mir sa Izraelom.

A ima i primera, kako otuđenje od verskih lidera vodi ka suprotnom ishodu. Uzmimo opet jedan iz istog područja. Na predsedničkoj inauguraciji kandidata Muslimanske braće Mohameda Morsija 2012. veliki imam Al Azhara, Ahmed Al Tajeb, i celokupna delegacija smešteni su u 12. red, iako državni protokol određuje da na ovoj ceremoniji bude uz samog izabranog predsednika. Bio je to promašeni gest osvete zbog distance koje je Al Azhar držao prema Muslimanskoj braći.

Srpska pravoslavna crkva i patrijarh Porfirije upravo su ove godine pokazali umešnost u raspolaganju svojim diplomatskim kapacitetima u uspešnom rešavanju sporova. U pitanju je majsko pomirenje Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve kojim je okončan višedecenijski spor ove dve Njime su otvorene nove mogućnosti za saradnju Srbije i Severne Makedonije, ali i skrenuta pažnja na mogućnosti crkvene diplomatije u rešavanju kriznih situacija, poput, recimo, kosovske, gde bez jasnog učešća SPC ona ne može da bude rešena.

Upravo je patrijarh Porfirije kao mitropolit zagrebačko – ljubljanski za ovaj Božić bogoslužio u Zagrebu, još jednom veoma osetljivom i važnom centru regionalnih odnosa, ide u prilog pomiriteljskim potencijalima kojima raspolaže i kojima se služe SPC i njen patrijarh.

Na Kosovu i Metohiji nalazi se oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine versko, nacionalno i državno kulturno – istorijsko nasleđe srpskog naroda. Sedište Srpske pravoslavne crkve nalazi se na Kosovu i Metohiji i ono se svakako neće menjati.

Ohrabruje da i u Prištini ima trezvenih ljudi koji uočavaju promašenost i štetnost ovakvih poteza, koji su ocenili da je zabrana bila 'velika greška' i da 'nema logike da se srpskom patrijarhu uskrati odlazak u Pećku patrijaršiju, koja je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve'.

Uoči najavljenih januarskih turneja, za patrijarha ostaje pitanje da li bi on trebalo da poštuje one koji evidentno ne poštuju njega, ali očekuju njegove dobre usluge.

Pored toga, na sledećem zasedanju SB UN o Kosovu, trebalo bi postaviti pitanje ulaska poglavara SPC i drugih srpskih zvaničnika na Kosovo i Metohiju. Ono više ne bi trebalo da ostane u rukama privremenih kosovskih vlasti koje ga koriste kao igračku za stvaranje kriza i napetosti i koje su se do sada pokazale nekompetentnim i neadekvatnim za uspostavljanje konstruktivnih odnosa sa jednim, ako ne i najvažnijim subjektom srpskog nacionalnog identiteta u južnoj pokrajini, nego treba da bude vraćeno UNMIK-u u čijoj je originalnoj nadležnosti obezbeđivanje slobode kretanja na Kosovu i Metohiji. Samo u tim uslovima, SPC može da se afirmiše kao faktor dijaloga na Kosovu i Metohiji."