Kristofer Hil: Lajčakov pristup kosovskom pitanju je ispravan, iako se neki žale

BEOGRAD - Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je večeras da specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, koji nastoji da u proces rešavanja kosovskog pitanja uvede logičnost, radi pravu stvar bez obzira što se neki žale i naglasio da ga Vašington podržava u tome.

Hil je na promociji knjige "Smena epoha - naš digitalno autoritarni vek" nekadašnjeg izaslanika EU za Kosovo Volfganga Petriča dodao i da zna da se ljudi žale na način na koji se vodi proces normalizacije i naglasio da specijani izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak ima ispravan pristup koji SAD podržavaju.

"Lajčak nastoji da predstavi logiku u pristupu celom procesu - Kosovu su potrebni dobri odnosi sa susedima, Srbiji ne trebaju konstantne tenzije, logika bi bila proces normalizacije i to treba da bude logika za rešavanje kosovskog pitanja", rekao je Hil.

Ljudi se žale, ali Lajčak ima pravilan pristup, mi imamo pravilan pristup i zajedno ulažemo napore, rekao je Hil i podsetio da je pogrešio u vreme Rambujea kada je mislio da svi žele u EU i da pod tim okolnostima nikoga neće biti briga za granice.

Američki ambasador je dodao da je za Kosovo i Metohiju potrebno rešenje kao i svima.

Oni moraju da počnu da rade stvarno na tome, rekao je Hil i dodao da je pitanje koliko će zemlje koje podržavaju kosovsko pitanje moći da nastave i koliko će biti voljne da to rade.

Na pitanje novinara da li je bila greška što posao nije završen 1999. Hil je naglasio da im nije bila namera da se stvori situacija u kojoj bi Srbi imali negativan osećaj i sećanje na proces.

"Svaki diplomata mora da sagleda činjenice kojima raspolaže. Što se Srbije tiče moralo se razumeti da je za Srbe Kosovo važno pitanje. Bili smo zabrinuti zbog zločina na terenu, koji su morali da se zaustave. Nismo hteli da stvaramo situaciju u kojoj bi Srbi imali trajni negativan osećaj", rekao je Hil.

Ambasador je naglasio da su tražili soluciju koja će biti "vin vin", a ne u kojoj ćemo ljude pritiskati da nešto urade. Dodao je da bi da ima spravu za vraćanje vremena, bilo možda i drugačije, i naglasio da je ipak nema i da zato treba gledati u buducnost.

Naglasio je da svaki američki diplomata želi da vidi sve evropske zemlje u EU, ali je i dodao da ne bi želeo da zavidi EU zbog kompleksnosti.

Foto: TANJUG/SAVA RADOVANOVIĆ

"Znam jedno, a to je činjenica da kada SAD i EU rade zajedno na nečemu, imaju međusobno razumevanje i poštovanje stavova, iako su oni ponekad suprotni - niko ne može da porazi taj savez", rekao je Hil i naglasio da možemo mnogo uraditi zajedno.

Dodao je da SAD ne cene nijedan savez kao evropski, i da će učiniti sve što mogu da imaju najbolje moguće odnose sa Evropom.

Petrič za koga je Hil rekao da su proveli zajedno mnogo teškog vremena“ tokom pregovora o KiM pre više od dve decenije, a koji je večeras u Beogradu predstavio specijano dopunjeno izdanje prevedeno na srpski i naglasio je da je Srbiji potrebno "da se reši pitanje Kosova, kako bi mogla u potpunosti da se fokusira na druga pitanja", poput ekonomije i ispuni svoje potencijale.

"Želim da građanima Srbije kažem da postoji mnogo više od kosovskog pitanja, koje je znam za građane Srbije veoma važno pitanje ono im je na srcu, ali je važno da se nađe fer rešenje koje će mnogo pomoći Srbima na severu Kosova i onim južno da imaju bolji život", dodao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija bi onda mogla da se fokusira stvarno na veoma važno pitanje bržeg kretanja ka EU.

"Uveren sam da Srbija može da igra važnu i korisnu ulogu u EU... To nije samo priča o tome da Srbija pita kada će konačno postati članica EU, već bi u takvoj sistuaciju EU bila srećna kada bi Srbija mogla da uloži svoje pune potencijale u zajedničkoj izgradnji jače EU", istakao je Petrič.

On je naveo da se tvrdilo da je osnovni motiv vazdušnih udara NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju bio sprečavanje da se na KiM ponovi genocid kao onaj u Srebrenici.

"Na Zapadu je postojao strah da neće biti učinjeno dovoljno kako se Srebrenica ne bi ponovila" rekao je Petrič i dodao da se je izostala i adekvatna reakcija kada je Rusija 2014. godine zauzela Krim.

Diplomata, autor brojnih knjiga, između ostalog i bivši visoki predstavnik UN u Bosni i Hercegovini u knjizi težište stavlja na promenu osnovnih stubova sadašnjeg svetskog poretka - usled digitalizacije i autoritarizacije.