Kulturom sećanja protiv zaborava, poruka sa skupa o sećanju na genocid u NDH

BEOGRAD - Da oprostimo moramo, da zaboravimo ne smemo - glavna je poruka sa današnjeg skupa u Narodnoj biblioteci Srbije održanog na nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu.

Istoričari su podsetili da se ovaj dan obeležava u znak sećanja na proboj zatočenika u ustaškom logoru Jasenovac, 22. aprila 1945. godine.

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić rekao je da je od 1.000 logoraša koji su krenuli u proboj, njih svega oko 90 uspelo da se domogne slobode.

"Probojem iz logora u Jasenovcu prestalo je da postoji to grotlo ljudske mržnje i patnje", istakao je Ristić i dodao da se Jasenovac, iako ne po brojnosti stradalih, u svetskoj istoriografiji smatra najbrutalnijim gubilištem u čitavoj Evropi u Drugom svetskom ratu.

Upravo brutalnost i ostrašćenost je ono što, prema rečima Ristića, karakteriše genocid koji je sproveden u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, kao i to da je genocid sproveden na celoj teritoriji NDH.

"On je bio potpuno brutalan i posle toliko decenija ljudskom umu nezamisliv", objasnio je Ristić i dodao da su ustaše ubijali Srbe u svojim domovima, na njivama, na ulicama, u školama i na svim drugim javnim mestima.

On pojašnjava da je to jedina teritorija gde je genocid počinjen nad tri naroda, nad Srbima, Jevrejima i Romima.

"Zločin je sproveden brutalno, stihijski i na način da prosto zanemite", rekao je direktor Muzeja žrtava genocida i podvukao da je NDH jedina zemlja u Evropi koja je mimo nacista samostalno osnivala logore smrti, a da je to bila i jedina država u svetu koja je osnivala logore smrti za decu.

Jedina "krivica" žrtava je, kako je rekao Ristić, to što su bili druge narodnosti i vere.

Podseća da smo mi narod stradalnika i narod pobednika i da nismo išli dobrovoljno na klanje, da smo imali najsnažniji pokret otpora u Drugom svetskom ratu.

"Upravo zato ne smemo da vršimo nasilje nad drugima već da budemo svetilo u jednom polumraku koji karakteriše epohu u kojoj živimo", napomenuo je Ristić.

Kaže da je isuviše onih koji negiraju i umanjuju razmere genocida, a da se tome treba suprostaviti znanjem i kulturom sećanja.

On dodaje da postoje snage u svetu koje pokušavaju da stigmatizuju čitave narode, da uspostave hijerarhiju zločina i žrtava kako bi se određene žrtve stavile na pijedestal apsolutnih žrtava, a da druge budu degradirane iako su stradali u istim okolnostima i na istoj teritoriji

"Tome se Muzej žrtava genocida oštro suprostavlja. Imamo pravo da pamtimo i obavezu da ne zaboravimo", istakao je Ristić.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da imamo obavezu prema žrtvama da se na neupitan i verodostojan način utvrde činjenice kako stradanja ne bi bila zaboravljena.

"Danas bi sve države sveta, više nego ikada pre, trebalo da rade na neselektivnoj kulturi sećanja što podrazumeva neselektivno pamćenje žrtava. Negovanje kulture sećanja predstavlja našu obavezu i opomenu za buduće generacije kako se takva nedela ne bi više nikada ponovila", rekla je Đukić Dejanović i pohvalila je rad Muzeja žrtava genocida koji traje već 32 godine.

Kaže da je taj muzej jedinstvena institucija u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, da čuva istorijsku građu i naše nacionalno sećanje na pojedinačne i grupne žrtve zločina genocida.

"Među više od 200.000 jedinica prvorazredne i vredne istorijske građe koje ovaj Muzej baštini nalaze se dokumenta, fotografije, lični predmeti, spiskovi žrtava, svedočenja, oružje, vojna oprema i sve ono što je važno za razvoj objektivne kulture sećanja u našem društvu", rekla je ministarka.

Ona kaže da ministarstvo prosvete pruža sistemsku podršku nastavnicima i učenicima koji realizuju nastavne i vannastavne aktivnosti posvećene temi prošlih ratova uz pijetet prema žrtvama svog, ali i svih drugih naroda.

"Negovanje kulture sećanja predstavlja našu obavezu kako bismo ostvarili kulturu mira koja nas obavezuje u sadašnosti i u budućnosti. Upravo zato obrazovni sistem igra snažnu ulogu u tom dragocenom procesu", napomenula je Đukić Dejanović.

O samim ustaškim zločinima govorio je i istoričar Veljko Đurić koji je genocid u NDH okarakterisao kao "orgije nasilja" i primitivizma.

"Nemci su posle rata doživeli denacifikaciju. Po istoj logici, Hrvati su morali da prođu deustašizaciju. Umesto toga ponuđena je politika bratstva i jedinstva, tj. relativizacije i zaborava zločina", rekao je Đurić i izrazio sumnju da li je do toga došlo dogovorom komunističkih vlasti i ustaškog poglavnika.

Upravitelj Fondacije Muzeja žrtava genocida Stanko Debeljaković rekao je da fondacija pomaže i podržava veliki broj projekata i ustanova kulture koje se bave proučavanjem istorijskih činjenica o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima.

"Između naše kulture sećanja i tuđe kulture zaborava stoji realnost koja našim precima nije dozvolila i nije dala pravo na život. Potrudimo se da ne zaboravimo kako se lako sloboda gubi, a sa kolikim žrtvama se ona osvaja", zaključio je Debeljaković.