Edvard Ferguson: ZSO formirati što pre, to je važan deo dijaloga i normalizacije odnosa Beograda i Prištine

BEOGRAD - Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson rekao je danas za Tanjug da je potrebno formirati Zajednicu srpskih opština (ZSO) što je pre moguće jer je ona važan deo dijaloga i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Ferguson je u intervjuu za Tanjug, na pitanje da li veruje da će ZSO ikada biti formirana, rekao da je od potpisivanja Briselskog sporazuma kojim je dogovoreno uspostavljanje Zajednice proteklo punih 11 godina i da se sa njenim formiranjem kasni.

"ZSO je već trebalo da bude uspostavljena i želimo da vidimo da se formira što je pre moguće. Smatramo da je to važan mehanizam koji treba da pruži poverenje srpskim zajednicama na Kosovu u vezi sa tim kako se njihovi poslovi mogu najbolje obavljati", rekao je Ferguson.

Ferguson je dodao da Britanija smatra da je ZSO važan deo normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i da iz tog razloga UK nastavlja da ohrabruje vlasti u Prištini da što pre napreduju u tom pravcu i da je po tom pitanju bio vrlo jasan i izaslanik premijera UK za Zapadni Balkan lord Stjuart Pič.

Na pitanje kakav je stav Londona po pitanju jednostranih poteza Prištine, poput ukidanja korišćenja dinara na Kosovu i Metohiji, Ferguson dodaje da sve jednostrane mere stvaraju dodatni pritisak na zajednice na KiM i da nisu ni mudre ni korisne.

"Bio sam na Kosovu u novembru prošle godine i posetio sam manastir Gračanicu, kao i zajednice i u severnoj i južnoj Mitrovici. Moj opšti utisak bio je da je to zajednica pod stresom, pod pritiskom. Mislim da bilo šta što dodatno stavlja pritisak na tu zajednicu nije ni mudro ni korisno i smatram da im je potrebna podrška", rekao je Ferguson.

On ocenjuje da je važno održavati politički dijalog između Beograda i Prištine koji vodi Evropska unija i SAD.

"Mi nismo formalni deo tog procesa, ali ga podržavamo. Mislimo da je zaista važno nastaviti razgovore. Ali više od toga, smatramo da je zaista važno ići napred s obavezama koje su obe strane preuzele u vezi s primenom sporazuma, uključujući Ohridski. On je postignut prošle godine, ali još uvek nismo videli dovoljno napretka na planu primene", rekao je Ferguson.

Na pitanje da pojasni tzv. Irski model kao potencijalno rešenje za kosovsko pitanje Ferguson naglašava da ne smatra da je to savršen primer za rešavanje spora između Beograda i Prištine i da je Irska vrlo specifičan slučaj.

"Pitali su me ranije za Irski model, zbog toga što potičem iz Severne Irske i imam neko iskustvo s tim. Sporazum iz Belfasta iz 1997. bio je vrlo specifično rešenje. Ne mislim da možete uzeti jedan model i naprosto ga iskopirati na Zapadnom Balkanu. Istovremeno, mislim da on postavlja neka interesantna pitanja i predlaže neke lekcije koje vredi razmotriti. Mislim da je jedna od njih, na primer da čak i najteža pitanja mogu biti rešena na načine od kojih koristi imaju obični građani na obe strane, ukoliko su politički lideri spremni da naprave neke teške izbore i kompromis. Takođe je veoma važna uloga koju su žene i organizacije civilnog društva odigrale u mirovnom procesu u Severnoj Irskoj i mislim da je to zaista bio veoma važan razlog zbog kojeg su postignuti sporazumi koji su opstali i trajali", rekao je Ferguson.

Ambasador ocenjuje da Beograd i Priština moraju da primene svoja rešenja.

"Ona su predstavljena u Ohridskom sporazumu prošle godine i mislim da bismo želeli da vidimo mnogo bržu implementaciju tih obaveza", rekao je Ferguson.

Odgovarajući na pitanje da li postoje planovi da UK pošalje dodatne trupe na KiM u okviru misije KFOR-a, koja je na osnovu rezolucije 1244 SB UN zadužena za očuvanje bezbednosti na tom području, Ferguson kaže da Britanija ostaje otvorena u tom pogledu i ubuduće, ukoliko bude potrebno.

"Kada sam bio na Kosovu, krajem prošle godine, zaista sam čuo od svih zajednica, koliko pozitivno vide ulogu KFOR-a - kao neutralnu, veoma profesionalnu i efikasnu. Povećali smo broj britanskih vojnika u KFOR-u krajem prošle godine kao odgovor na smrtonosne pucnjave u Banjskoj u septembru. To je bio veoma ozbiljan incident, za koji još uvek nismo videli odgovornost", rekao je Ferguson.

Ambasador ističe da London želi da sarađuje sa Srbijom i sa srpskim vojnim snagama, kako kroz NATO tako i bilateralno kao Ujedinjeno Kraljevstvo.

"Naša vojska ima veoma dobar odnos sa Srbijom u oblastima poput vojne medicine i vojnog obrazovanja. Prošle nedelje smo održali kurs za neke od vaših oficira. Neki od naših vojnika su zajedno raspoređeni i nose plave beretke na mirovnoj operaciji UN-a na Kipru, što je sjajno. I nadam se da ćemo uskoro početi ponovo zajednički da vežbamo", rekao je Ferguson.

Ferguson je istakao da je UK kao jedan od vodećih članova NATO saveza veoma posvećena očuvanju stabilnosti i bezbednosti na evropskom kontinentu.

"Pre par dana je britanska vlada saopštila značajno povećanje naših vojnih izdavanja kao odgovor na ono što smatramo neizvesnom budućnošću. Pretnje našoj kolektivnoj stabilnosti zbog ruske invazije Ukrajine su ozbiljnije nego što su bile decenijama unazad. I mislim da je to očigledno glavni fokus za nas", rekao je Ferguson.

Na pitanje kako je tokom svog mandata kao britanski ambasador u Bosni i Hercegovini (BiH) doživeo odnose tri naroda, Ferguson odgovara da često ističe da je kod svih primetio istu toplinu, velikodušnost i isti smisao za humor.

"Često ističem da nije bitno da li sam uz razgovor pio Nektar, Sarajevsko ili Karlovačko (pivo), da li sam razgovarao s Bošnjacima, Hrvatima ili Srbima. Ono što sam primetio je ista toplina, ista velikodušnost i isti smisao za humor. Ljudi tamo, kao i svuda drugde, jednostavno žele da nastave mirno sa svojim životima i da grade bolju budućnost za svoje porodice", rekao je Ferguson.

On ocenjuje da, nažalost, postoje političari koji se trude da ljude razdvoje, umesto da ih ujedine.

"Ono što smo uvek nastojali da uradimo u BiH je da pronađemo pozitivne strane i načine da sve spojimo kako bi BiH mogla da ostvari svoj puni potencijal, jer tamo zaista postoji ogroman potencijal", rekao je Ferguson.

Na pitanje da prokomentariše zbog čega se baš sada pred Generalnom skupštinom (UN) razmatra o rezoluciji o Srebrenici, Ferguson kaže da je to pitanje koje treba postaviti predlagačima, ali koliko razume ideja je da novi Međunarodni dan sećanja na žrtve bude uspostavljen uoči 30. godišnjice koja pada 2025. godine.

"Termin genocid je zaista težak pojam. To je zaista emotivan pojam. Izaziva snažna osećanja kod ljudi. Ali mislim da je zaista važno razumeti šta on uključuje. Ako pogledate, na primer, slučaj Krstić - prvu presudu nekog međunarodnog suda koja je Srebrenicu nazvala genocidom - Viši sudija, portugalac po imenu Almiro Rodriges je u presudi naveo da je bilo važno da se napravi vrlo jasna razlika između individualne i kolektivne odgovornosti. I on je vrlo jasno rekao u toj presudi - 'ja sudim optuženom, ja ne sudim narodu' ", rekao je Ferguson odgovarajući na pitanje šta termin genocid podrazumeva.

Britanski diplomata je kazao da su jedini odgovorni za ono što se dogodilo u Srebrenici - zločinci koji su to počinili i ocenjuje da po tom pitanju nema smisla govoriti o kolektivnoj odgovornosti ili kritici na račun srpskog naroda.

Ferguson je rekao da kada UK govori o genocidu, ona to čini na osnovu odluke, kako je rekao, merodavnih nadležnih međunarodnih sudova i da je za njegovu zemlju to pre svega pravno pitanje, a ne politički pojam.

Na pitanje da li je zabrinut da će glasanje o Srebrenici izazvati dodatne tenzije u BiH i produbiti jaz između naroda, Ferguson odgovara da razume zabrinutost i ocenjuje da to govori o o nedostatku pravog napretka u pomirenju u proteklih 30 godina od kada se Srebrenica dogodila.

"Želimo da se više razgovara o budućnosti, mnogo više nego o prošlosti. Smatram da je važno suočiti se s prošlošću, izvući pouke iz nje i onda krenuti napred. Mislim da je neophodno da dođe do prikladnog dijaloga između svih strana, kako bi se pronašlo zajedničko razumevanje prošlosti i potom pronašao način za zajednički napredak ka budućnosti", ocenio je Ferguson.

On ističe da rešavanje tog pitanja koje traje tri decenije zahteva odgovornost i političko liderstvo.

"Vreme je da pronađemo način da ih zatvorimo (pitanja) i zajedno krenemo napred. Jer ova regija ima sjajnu budućnost, ali mora da ide napred zajedno", rekao je Ferguson.

Na pitanje kako bi bilateralni odnosi Srbije i Britanije, koji traju skoro dva veka mogli biti unapređeni, Ferguson ističe da je tokom istorije odnos dve zemlje imao i uspone i padove, "mada su odnosi tokom većeg dela zajedničke istorije bili pozitivni i bliski".

Ambasador Ferguson navodi ekonomske odnose kao jednu od oblasti u kojima je saradnja dve zemlje odlična.

"Znate, naša trgovina je upravo probila vrednost milijardu funti na godišnjem nivou. Ove nedelje smo u Beogradu ugostili šefa naše britanske agencije za finansiranje izvoza (UKEF) koji je govorio o tome kako možemo da podržimo i finansiramo neke zaista važne, transformišuće projekte u oblastima poput infrastrukture, saobraćaja i energetike", rekao je Ferguson.

Ambasador je istakao da ga posebno raduje to što je veliki deo rasta ekonomske razmene vezan za IKT sektor.

"Mislim da Srbija ima fantastične digitalne kompanije i stručnjake. Kako one rastu, tako prirodno uspostavljaju veze s UK i Londonom kao digitalnom prestonicom Evrope", rekao je Ferguson.

On je istakao da je britanski avioprevoznik Britiš ervejz ponovo počeo da leti za Beograd posle 13 godina pauze, a da je na aerodromu u Beogradu škotska kompanija Menzis eviejšn od skoro zadužena za zemaljsku logistiku.

"Ekonomski se mnogo toga zanimljivog dešava. Ovo je sjajna osnova, ali zaista moramo da idemo mnogo dalje i brže, jer vidim ogroman potencijal u tom segmentu naših odnosa", naglašava Ferguson.

Upitan šta je to što Srbija treba da uradi kako bi London ukinuo turističke vize građanima Srbije, Ferguson kaže da je to pitanje koje mu često postavljaju.

"Važno je naglasiti da Britanija zahteva ulaznu vizu svim građanima, svake zemlje u ovom regionu. Dakle, ovo nije situacija specifična za Srbiju. Dobra vest je da ćemo sledeće godine digitalizovati naš sistem viza. Sve će biti onlajn", rekao je Ferguson.

On ocenjuje da će digitalizacija ubrzati proces dobijanja viza i učiniti ga lakšim i efikasnijim.

"Ljudi više neće morati da šalju svoje pasoše. Mislim da je to korak u pravom smeru. Britanska vlada periodično evaluira svoj stav. Neću ovde davati nikakve prognoze, ali se nadam da ćemo videti nastavak napretka ka što lakšem putovanju Srba u Britaniju, Britanaca u Srbiju, kako bi još više radili na povezivanju ljudi i otkrili što više onoga što nam je zajedničko", zaključio je Ferguson.