9. maj 2024 11:37

Dević: Nemački militarizam i nacionalizam odgovorni za Prvi i Drugi svetski rat

Izvor: TANJUG

podeli vest

Dević: Nemački militarizam i nacionalizam odgovorni za Prvi i Drugi svetski rat

Foto: Tanjug/video

BEOGRAD - Istoričar Nemanja Dević izjavio je danas, povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, da se kroz istorijsku analizu pokazalo da su za Prvi i Drugi svetski rat dobrim delom odgovarni nemački militarizam, nacionalizam i njihova ideja da gospodare Evropom i da prodiru na Istok.

On je u izjavi za Tanjug dodao da se to pokazalo i 1914. i 1941. godine, napomenuvši da se kroz nove rezolucije koje Nemačka gura i sponzoriše to pokazuje i dan danas.

Dević kaže da se pokazuje da nacizam i totalitarne ideologije nisu konačno i zauvek pobeđene 1945. godine, da ta vrsta opasnosti vreba i dan danas, ocenvši da se svet nikad bliže nalazi svetskom lomu i sukobu velikih razmera zbog čega smatra da su poruke iz 1945. godine izuzetno važne i dan danas.

"Za Rusiju je nesumnjivo ključna asocijacija za 9. maj završetak otadžbinske vojne i pobeda nad nacizmom i fašizmom u Drugom svetskom ratu. To je rat koji je skupo koštao ruski narod, koji je odneo oko 22 miliona života na tom prostoru i s toga završetak i pobeda nad nacizmom, i proterivanje okupatora iz sopstvene otadžbine ali i završetak agresije, okupacije i masovnih ratnih zločina koji su pogađali Evropu, taj datum je najznačajniji za ruski narod u 20. veku", objasnio je istoričar.

Odgovarajući na pitanje zašto je za Evropu 9. maj Dan Evrope a ne Dan pobede, Dević je rekao da Evropa pokušava da izbegne neprijatne uspomene iz prošlosti i da je za njih nemački nacizam nešto što treba staviti u drugi plan, kao i čitav niz regionalnih i lokalnih građanskih ratova koji su bili karakteristični za period okupacije.

Prema njegovim rečima, za Evropu je 9. maj vreme Šumanove deklaracije, preteče nastanka EU, odnosno francusko-nemačkog dogovora i početak francusko-nemačkog pomirenja.

"To pomirenje baca u drugi plan sve neprijatne uspomene vezane i za građanske ratove i za nacizam, i politički upotrebljviije u savremenom dobu. To pogotovo dobija na značaju danas kada Rusija vodi rat u Ukrajini, a kad Evropa pokušava da izniveliše sve prisutne razlike koje je karakterišu, i koja pokušava ponovo da poveže i stvorinu neku vrstu osovine koja više nije samo privredna, politička, već se govori da može da bude vojna", objasnio je istoričar i dodao da su svi ovi datumi, iako se čine kao daleka istorija, itekako prisutni i politički upotrebljivi.

Iako su Moskva, Pariz, London i Vašington pre 79 godina bili saveznici, Dević kaže da se situacija na terenu u Ukrajini pokazuje da su oni danas daleko od bilo kakvih saveznika, ocenivši da su savezništva uspostavljena u Evropi između nekadašnjih neprijatelja i da je na delu stara ideja rusofobije koja se pojavljuje i dan danas.

"Izgleda da nastaju dva bloka koja najveću sličnost imaju sa vremenom ne Drugog svetskog rata, nego iz vremena Hladnog rata, svojevrsnog rata u miru gde blokovska podela sve više liči na to samo je pitanje gde će ovog puta pasti gvozdena zavesa", izjavio je on.

Istoričar Rade Ristanović izjavio je danas da je Drugi svetski rat bio najveći rat u istoriji čovečanstva, tokom kog je život izgubilo preko 60 miliona ljudi, i rat tokom kof je nacistička Nemačka dovela ubijanje do mere da je ono bilo industrijsko sa ogromnim brojem civilnih žrtava i razaranja.

Na pitanje zašto je za Rusiju 9. maj Dan pobede, a za Evropu Dan Evrope, Ristanović je za Tanjug rekao da Evropa kao i Rusija taj dan obeležava kao Dan pobede nad nacizmom, ali da Evropa ima svoju političku agendu koju gura.

"Suštinski Rusija taj dan obeležava tog dana jer je u trenutku potpisavanja u Rusiji prošla ponoć i došao je novi dan", objasnio je istoričar.

Ristanović smatra da da čovečanstvo nije uspelo da izvuče pouke iz Drugog svetskog rata, već da je nastavilo probleme da rešava oružanim putem, ocenivši da je danas mir ugroženiji nego ikad.

"Kada vidimo da na svim delovima Zemljine kugle po malo gori, negde više negde manje, moramo biti obazrivi i pažljivi, moramo osluškivati svetske vesti. Postoje tendencije da ovaj sukob preraste u nešto još veće, ali se nadamo da se to na kraju neće odigrati", rekao je on.