16. maj 2024 15:42

Bjelajac: Iz narodnog srca izbila potreba da se dobije obećano

Izvor: TANJUG

podeli vest

Bjelajac: Iz narodnog srca izbila potreba da se dobije obećano

Foto: TANJUG/NENAD MIHAJLOVIĆ

SREMSKI KARLOVCI - Direktor Instituta za noviju istoriju Srbije, Mile Bjelajac izjavio je da je u Evropi 1848. godine vladala dezorijentacija, kao i da je u današnjoj Vojvodini iz "narodnog srca" izbila potreba da se dobije davno obećano i borba za sopstvenu veru.

On je na panelu "Gde je srpska Vojvodina?" koji se održao u karlovačkoj Bogosloviji povodom obeležavanja Majske skupštine, a kome su prisustvovali premijer Srbije Miloš Vučević, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, i članovi vlade, rekao da u prethodnim vremenima nije moglo da bude napora ni poduhvata u narodu, a da se nisu dešavali "veliki lomovi oko naše kuce".

"To je jedan od najburnijih trenutaka koji je Evropa doživljavala i na kraju je ostala tekovina koju mi kroz ime naše severne pokrajine i danas baštinimo", kazao je Bjelajac.

Direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev rekao je da je osnovna ideja našeg naroda bila da dobije svoju crkvu, obrazovanje i školu, kao i teritorijalno određenje.

"U Banatu, Bačkoj i Sremu su 90 odsto bili Srbi. Oni su sebe videli kao starosedeoce, a na druge su gledali kao došljake. Imali su ugovor gde su definisali ono sto je njima najvažnije, a to je u katoličkoj zemlji bilo bitno. Da osnivaju škole, imaju svoj kalendar, biraju svog patrijarha. Mađari to nisu uživali", rekao je Đurđev.

Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin dodao je da su Srbi ginuli u hiljadama da bi koristili srpski jezik i ćirilicu, odnosno imali svoj identitet.

"Moramo da umremo da bismo živeli. Bili smo u Evropi i pre Evrope. Znamo da je Sveti Sava tri puta dolazio u Ugarsku, koja je srpski toponim. Ne treba da imamo kompleks da smo mi neki koji su ovde došli, mi smo svoji na svome, to je poruka koju danas treba da pošaljemo. To je sve srpska zemlja, široko", kazao je Ćurčin.

Na Majskoj skupštini održanoj 1848. godine u Sremskim Karlovcima, predstavnici Srba iz Austrijskog carstva odlučili da proglase Srpsku Vojvodinu, koja je definisana kao samoupravna srpska oblast.

Za srpskog vojvodu izabran je pukovnik Stevan Šupljikac, dok je karlovački arhiepskop i mitropolit Josif Rajačić proglašen za srpskog patrijarha.