Dević: Važno što je Crna Gora usvojila rezoluciju o Jasenovcu, treba i Srbija

BEOGRAD - Istoričar Nemanja Dević ocenio je danas da je važno što je u crnogorskom parlamentu usvojena rezolucija o Jasenovcu, i ocenio da bi i Srbija trebalo da donese sličnu ili konkretniju rezoluciju.

On je u izjavi za Tanjug istakao da je važno da se analizira genocid u NDH nad srpskim narodom, jer smatra da je to izvor svih narednih događaja, i masovnih međunacionalnih sukoba na Balkanu.

Komentarišući to što je usvajanje rezolucije o Jasenovcu uzburkalo političku javnost u regionu, zbog čega je, kako prenose mediji, predsednik Evropskog saveta odložio posetu Crnoj Gori, Dević je rekao da iako usvajanje rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu predstavlja čin koji Srbija smatra preko potrebnim i kao nešto o čemu ne bi trebalo da bude mnogo rasprave, sa druge strane se pokazuje da su “uši nekih u Briselu i Berlinu osetljive na tako nešto”.

Kako je naveo, već je bilo naznaka da donošenje rezolucije o Srebrenici u UN na neki način podstiče lančanu reakciju, vraća region u prošlost, nakon čega je Srbija pokušala da ukaže na istorijski kontekst nastanka ratnih zločina koji su učinjeni i sa srpske strane u ratovima devedestih.

“Do njih nije došlo tek devedestih godina bez ikakvog istorijskog konteksta", rekao je Dević ocenjujući da kontekst, kao i refleksne odbrane, pojedini ratni zločini u Republici Srpskoj i Hrvatskoj devedesetih godina, izviru iz Jasenovca.

"Posle takvog traumatičnog iskustva iz 1941. godine srpski narod refleksno je reagovao ocenom da se nikada više ne ponovi 1941. godina”, objasnio je istoričar.

Na pitanje da li će rezolucija o Jasenovcu možda dovesti do pomirenja u regionu, Dević je rekao da će do pomirenja u regionu doći postepeno uz razgovor koji nema tabu teme već koji pokreće i one teme koje su bolne.

S druge strane, Dević smatra da možda postoji određena vrsta opasnosti da razgovor o srpskim žrtvama koje se prikazuju da nisu jednake sa žrtvama drugih naroda, dovodi do ucena, političkih pritisaka, stopiranja evrointegracija.

"Ako je cena evrointegracija takva da moramo da se posipamo pepelom za nepočinstvo pojedinaca i pojedinačnih grupa iz devedesetih godina, a da prećutimo srpske žrtve iz 20. veka, mislim da takvu cenu ne bi trebalo da platimo. Ćutanje o srpskim žrtvama smo kao neku vrstu pomirenja počinili i 1918. i 1945. godine u stvaranju Jugoslavije. Ako bismo je ponovili 2025. godine mislim da bi posledice bile nesagledive, da četvrtu šansu ne bi imali", poručio je istoričar.