Surlić: Razmere poraza Torijevaca posle 14 godina vlasti dramatične

BEOGRAD - Docent fakulteta Političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenio je danas da pitanje o izborima u Velikoj Britaniji nije bilo ko će pobediti već za koliko će Konzervativci izgubiti, ali smatra da je reč o istorijskom porazu i da su, iako postoji obrazac ponašanja britanskih birača da kazne dugu vladavinu određene partije, razmere poraza Torijevaca dramatične.

Ovi izbori ostaće upamćeni više kao poraz Konzervativaca nego pobeda Laburista, a jedna od njihovih značajnih novina, kako navodi Surlić, je i da nije samo Laburistička stranka uzela glasove razočaranih Konzervativaca, već su sa desne strane Konzervativcima pretnju predstavljali i Reformisti sa liderskom pozicijom Najdžela Faraža, koji je nakon osam pokušaja konačno uspeo da uđe u parlament.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

 

Priča o ovim izborima nije bila ko će pobediti. Pitanje je bilo za koliko će Konzervativci izgubiti i reč je o istorijskom porazu. Rezultati ovih izbora doneli su mnogo novina koje ove izbore čine prelomnim za buduće razumevanje političkog sistema Ujedinjenog Kraljevstva.

U Britaniji ima 650 izbornih jedinica i svaka od njih šalje zakonodavca u Parlament sa dovoljnom relativnom većinom u odnosu na protivkandidate. Posebnost ovih izbora je što su se održali u 650 novih izbornih jedinica nakon što su promenjene granice izbornih okruga odobrene od strane Parlamenta. Granice su promenjene nakon revizije koja je preporučila da izborne jedinice budu ravnomernije.

Broj registrovanih birača u svakoj izbornoj jedinici sada mora biti unutar 5% od "izborne kvote" od 73.393, osim za pet zaštićenih ostrvskih jedinica. Sa samo 77 jedinica koje su ostale nepromenjene, ovi izbori su sa sobom nosili dodatni izazov za istraživače budući da su geografske promene granica izbornih jedinica mogle značiti promenu glasačkih obrazaca i utvrđene mehanizme taktičkog glasanja.

Ne tako daleke 2019. godine, Boris Džonson je Konzervativcima doneo 365 mesta, dok rezultati koji još nisu finalni govore o desetkovanju ove partije u parlamentu na oko 110 mesta što čini ovaj rezultat jednom od najgorih u istoriji izbora za Torijevce. Konzervativci su oboreni sa vlasti posle 14 godina uz poniženje u kome pored malog broja poslaničkih mesta, mnogi članovi Vlade uključujući i bivšu premijerku Liz Tras nisu u svojim izbornim jedinicama dobili poverenje birača.

Ipak, ne bi trebalo izgubiti iz vida da postoji određena vrsta pravilnosti u smenama konzervativnih i laburističkih vlada. Konzervativci su došli na vlast pre 14 godina, nakon 13 godina vladanja Laburista koja je započela čuvenom pobedom Tonija Blera 1997. godine sa 418. osvojenih mesta u parlamentu. Isto tako, mladi Bler je na mesto premijera došao nakon 18 godina duge vladavine Konzervativaca. Tako da je na neki način ovo deo obrasca ponašanja britanskih birača da kazne dugu vladavinu određene partije, iako su razmere poraza Torijevaca 2024. godine zaista dramatične.

U ovom trenutku procenjuje se da su Laburisti osvojili oko 410 mesta, dok je 326 bilo dovoljno da imaju većinu u Parlamentu i odrešene ruke za kreiranje kabineta na čijem čelu će biti Kir Starmer, 61-godišnjak, bivši tužilac, stariji od većine nedavnih premijera Velike Britanije, koji se smatrao neharizmatičnim u nastupima, ali koji je kod birača delovao kao stabilan i pošten politički akter.

Jedna od značajnih novina ovih izbora je da nije samo Laburistička stranka uzela glasove razočaranih Konzervativaca koji su bili spremni da prihvate levi ideološki okvir već su sa desne strane Konzervativcima pretnju predstavljali Reformisti sa liderskom pozicijom Najdžela Faraža, koji je nakon osam pokušaja konačno uspeo da uđe u parlament.

Ipak uprkos uspehu krajnje desnice da postane parlamentarna, njen uspeh nije ni za porediti sa snagom sličnih partija i pokreta širom Evrope. Dodatnu prepreku im predstavlja izborni sistem koji podršku od oko 15% biračkog tela pretvara u svega četiri poslanička mesta. Moglo bi se zaključiti - dok su mnoge evropske demokratije skrenule u desno, Britanija je skrenula u levo. Ipak uz veliku rezervu jer su se Labursti, posebno od 2020, izrazito približili centru, a Konzervativci napustili mnoge tradicionalne poglede, pa je reč o dve partije koje u ovom trenutku nemaju mnogo ideoloških razlika.

Ovi izbori ostaće upamćeni više kao poraz Konzervativaca nego pobeda Laburista. Analitičari već predviđaju da će nerelana obećanja novog premijera Starmera o poboljšanju životnog standarda birača brzo otopiti ostvarenu pobedu u glasovima. Akteri kao što je Faraž već najavljuju svoj trijumf na izborima 2029. godine: "Dolazimo po Laburiste - u to nemojte sumnjati," rekao je u završnom govoru kampanje.

Starmeru se ipak može čestitati da je jedno obećanje ispunio, a to je da će Laburiste učiniti opet kompetitivnima na izborima. I zaista preokret, nakon najgorih poraza došla je pobeda slična onoj 1997. godine. Niko od onih koji intenzivno prate političke procese u Ujedinjenom Kraljevstvu nije do pre godinu dana mogao da pretpostavi da će vladajući Konzervativci doživeti potpuni poraz, izgubiti dve trećine svojih poslanika, podršku za niz ministara uključujući nekoliko ministara iz najužeg kabineta.

Lebdi pitanje kako je uopšte došlo do ovoga? Nad biračkim telom se nadvio osećaj nepravde. Da postoje jedna pravila za elite u Londonu na čelu sa bogatim Sunakom - i druga za ostatak Britanije nakon godina vladavine Konzervativne partije. Životni standard je radikalno opao za značajan broj stanovnika. Postoji široko rasprostranjena percepcija da su javne službe na ivici propasti.

Mnogi birači su ljuti zbog stanja u zdravstvu, duge liste čekanja na operacije i ambulantni sistem koji je pred kolapsom. Više lokalnih uprava, uključujući grad Birmingem sa 1,1 milion ljudi ostalo je bez novca u budžetu i proglasilo bankrot. Dodatno, napuštanje EU koštalo je Ujedinjeno Kraljevstvo oko 5,5% ukupnih ekonomskih prihoda. Na kraju, osećaj konstantne političke krize. Tih 14 godina vladavine Konzervativaca obeleženo je političkim previranjima, sa rotirajućom postavom od pet konzervativnih premijera u svega osam godina.

Odlazeći premijer, Riši Sunak ulazi u istoriju ne samo po tome što je ostvario najveći poraz za Konzervativnu partiju ikada. On je prvi britanski premijer indijskog porekla i prvi hindu lider, a sa 42 godine bio je najmlađi na toj funkciji u više od 200 godina. On je verovatno i najbogatija osoba koja je upravljala iz Downing Street-a broj 10. Takođe, Sunak i njegova supruga Akšata Murti imaju bogatstvo procenjeno na 823 miliona funti (1 milijarda dolara), što ga je učinilo jednim od najbogatijih stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva uopšte.