Dević: Rezolucija o Srebrenici ne doprinosi pomirenju, već svetli primeri

BEOGRAD - Ove godine Dan sećanja na zločin u Srebrenici obeležava se prvi put posle usvajanja rezolucije u Ujedinjenim nacijama, a istoričar Nemanja Dević ocenjuje da ona nije doprinela stvaranju poverenja i pomirenja i smatra da su koraci koji vode ka tome da se ukaže na dobre primere i kaže da je u ratu bilo zločina na sve tri strane.

Dević je za Tanjug ocenio da taj dokument nije donet zarad izgradnje mira i poverenja posle 30 godina od događaja u Srebrenici i da ima za cilj da još više produbi konflikte.

"Kada dolazi do ovakvih rezolucija, koje su po pravilu političke, pitanje je da li one u sebi sadrže težnju da doprinose boljem odnosu između zajednica", rekao je Dević.

On smatra da rezolucija ima dvojaku poruku i negativnu ulogu u daljoj izgradnji poverenja i pomirenja u BiH i ističe da se u Srebrenici nije dogodio genocid.

"Da je bilo genocida mislim da bih bio prvi istoričar koji bi jasno stavio do znanja i solidarisao se sa bošnjačkim žrtvama kao što se solidarišem, govorim u svoje ime, sa svakom žrtvom tog zločina. Neki od njih će biti sada ukopani u Potočarima. To su teške porodične priče. Ali da je bilo namere da se uništi čitava jedna nacija, toga nije bilo. Jedini genocid koji se desio u 20. veku na Balkanu, u bivšoj Jugoslaviji, desio se nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941. do 1945", naglasio je Dević.

Povodom nedavnog obeležavanja dana sećanja na stradanja Srba u Podrinju u Bratuncu kome su prisustvovali gotovo samo predstavnici Srba i na pitanje odakle takve razlike u obeležavanju tragičnih događaja, Dević kaže da je više puta, kada je govorio o žrtvama građanskog rata, kazao da "naša suza nema roditelja".

Kako kaže, ne može i ne treba da se očekuje pravda ni u Sarajevu, ni u Briselu, ni u Vašingtonu već treba da se uradi popis žrtava i da se daju prava i adekvatne satisfakcije porodicama žrtava, a potom da se ta istina o stravičnom stradanju u području istočne Bosne i Podrinja u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu i 90-tih raširi do sunarodnika, da svi znaju šta se tamo desilo i to će, kako dodaje, to biti veliki iskorak u odnosu na prethodnu praksu.

"Pokazalo se da mi u 20. veku ne znamo koliko nas nema, nismo popisali svoje žrtve. Zato danas nekako Srebrenica postaje jedna od naših crvenih linija i jedan od najmanjih zajedničkih sadržalaca za okupljanje. Svaki civilizovan normalan Srbin će vam reći da je tamo došlo do zločina, ali da nije došlo do genocida. Ni po jednom kriterijumu", rekao je Dević.

Dević kaže i da je nemoguće uporediti stradanje u Srebrenici sa nekim drugim zločinima iz 20. veka poput Holokausta i genocida u Ruandi.

"Ti događaji su neuporedivi ma koliko neko danas politički pokušavao da konstruiše i pravi paralele između Jevreja, između Bošnjaka u Srebrenici, između Ruande. U Ruandi je ubijeno 800.000 ljudi u genocidu. U Srebrenici je na različite načine, što poginulih u borbi, što streljanih nakon zarobljavanja, negde se smatra oko 8.000 žrtava. To je čak gornja granica. Između 800.000 i 8.000 je velika razlika", ukazao je Dević.

On napominje da nije stvar u tome da li se govori iz Beograda ili iz nekog drugog centra već je to, kako kaže, stvar istorijske istine.

Na pitanje kojim putem do pomirenja u regionu među narodima, Dević je upitao da li je iko čuo za selo Baljvine kod Mrkonjić Grada, te objasnio da je to mesto u kome su do 1991. godine, do poslednjeg popisa, živeli u jednom delu sela Srbi, u drugom delu sela muslimani, kasnije Bošnjaci i da niko u međusobnim sukobima nije poginuo tokom rata.

"Zajedno su se našli u izbeglištvu 1995. godine pred hrvatskim snagama koje su nakon Oluje pokrenule operacije u tom delu Bosne i Hercegovine. I posle su se vratili u Baljvine i danas u Baljvinama žive i Bošnjaci i Srbi poštujući jedni druge", rekao je Dević i ocenio da što više priče ima u medijima o Srebrenici koju forsira Sarajevo manje smo bliži pomirenju.

Dević kaže da Baljvine nisu jedine, ali da su simbolične u tom smislu i da je važno da se ukazuje na dobre primere.

"Da kažemo da je taj rat završen, da je u njemu bilo zločina na sve tri strane, da su oni imali svoj istorijski kontekst, ali da je bilo i te kako svetlih primera. Mislim da su to neki koraci koji vode ka obnavljanju poverenja, ako ne ka pomirenju", rekao je Dević.