Nemačka: Organska poljoprivreda bolja za životnu sredinu, ali proizvodi manje

BERLIN - Organska poljoprivreda je bolja za životnu sredinu, ali proizvodi manje hrane, pokazali su rezultati studije koja je sprovođena u Nemačkoj tokom 10 godina na 80 farmi.

Organska poljoprivreda mogla bi da zemljama uštedi milijarde evra troškova u vezi sa zaštitom okoline i sprečavanjem posledica klimatskih promena, utvrdila je dugoročna studija sprovedena u Nemačkoj, objavio je danas Juroaktiv.

Kako se navodi, za Nemačku i Evropsku uniju podsticanje organskog uzgajanja je politički prioritet i postavljeni su ciljevi u toj oblasti do 2030. godine.

EU teži cilju da do tada 25 odsto zemlje bude pod organskim farmama, u okviru Strategije od farme do viljuške, dok je Nemačka postavila još viši cilj od 30 odsto.

Ukoliko se ti ciljevi ostvare, i do četiri milijarde evra troškova izazvanih emisijama azota i gasova staklene bašte moglo bi da bude ušteđeno, navodi studija koju je podržalo nemačko ministarstvo poljoprivrede, a objavio Tehnički univerzitet u Minhenu.

Studija je uporedila negativne efekte konvencionalnog i organskog uzgajanja na klimu i okolinu, i postavila njihove troškove na osnovu čega je zaključeno da su implicitni troškovi viši za 750 do 800 evra po hektaru kada je konvencionalna poljoprivreda u pitanju.

Istraživači su tokom 10 godina pratili po 40 farmi iz obe grupe da bi prikupljali i upoređivali podatke, objasnio je glavni autor studije, Kurt-Jirgen Hilsbergen, na prezentaciji u Berlinu.

Hilsbergen je naveo da organske farme koriste znatno manje azota, 20 kilograma po hektaru, dok konvencionalne u Nemačkoj troše od 80 do 100 kilograma, a veštačka đubriva za konvencionalnu poljoprivredu takođe zahtevaju veliki utrošak energije jer se proizvode u fabrikama.

Studija je pokazala da organsko uzgajanje zahteva gotovo dvostruko više zemljišta po jedinici žitarica od konvencionalnog, objasnio je profesor na Univerzitetu primenjenih nauka Vejhenstefan-Trisdorf Piter Brejnig.

Brejnig je ukazao da je zbog toga u Nemačkoj i EU već potrebno više zemlje za poljoprivredu nego što je dostupno, a to podiže globalni pritisak na prirodna područja uz posledice na klimu i biodiverzitet.

"Činjenica da se ekspanzija organskog uzgajanja uvek povezuje sa biodiverzitetom i klimatskim benefitima, stoga je pod sve većim znakom pitanja u naučnoj zajednici", zaključio je Brejnig.