Stejt department: U 2022. zabeležena rekordna kršenja ljudskih prava

VAŠINGTON - U najnovijem izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima u svetu, navodi se da su u svetu zabeležena rekordna kršenja ljudskih prava i zloupotrebe koje su "užasne po svom obimu i ozbiljnosti".

U izveštaju, koji je sastavljen na osnovu iskaza zaposlenih u Stejt departmentu, odnosno zaposlenih u diplomatskim misijama SAD širom sveta zajedno sa stranim vladinim zvaničnicima, međunarodnim organizacijama, pravnicima, novinarima, akademicima, zaštitnicima za ljudska i radnička prava, navodi se da su primetna brojna kršenja ljudskih prava pre svega u Rusiji, gde se navodi da su počinjeni ratni zločini, ali i drugim kršenjima, pre svega prema učesnicima raznih protesta širom sveta, odnosa prema LGBT populaciji, rodno zasnovanom nasilju.

Kao glavni "prekršioci" ljudskih prava navode se Rusija zbog sukoba u Ukrajini, Iran zbog protesta nakon smrti Mahse Jine Amini, Kina zbog navodnih zločina nad Ujgurima u Sinđijangu, Burma zbog vojnog režima, Avganistan zbog opresivnih i diskriminatorskih mera Talibana protiv žena i devojčica, Južni Sudan zbog nasilja na podnacionalnom nivou.

Takođe, u izveštaju se izdvaja i Sirija zbog režima koji, navodi se "nastavlja da zatvara, muči i ubija političke protivnike, branitelje ljudskih prava i novinare", a izdvajaju se i "autoritarne vlade – poput onih na Kubi, Belorusiji i Venecueli, koje su navodno osudile stotine ili hiljade mirnih demonstranata na duge i nepravedne zatvorske kazne.

Najnoviji izveštaj navodi i sve veći uticaj kršenja ljudskih prava i zloupotreba prema osobama u marginalizovanim zajednicama koje pate od negativnih efekata ekonomske nejednakosti, klimatskih promena, migracija, nesigurnosti hrane i drugih globalnih izazova.

Izveštaji o zemljama iz 2022. posebno uključuju pojačano izveštavanje o takozvanim praksama "terapije konverzije", koje predstavljaju prisilne ili nedobrovoljne napore da se promeni nečija seksualna orijentacija, rodni identitet ili rodno izražavanje.

Demokratija, ljudska prava i radnička prava se međusobno jačaju, a podrška demokratskoj obnovi je od suštinskog značaja za promovisanje ovih prava.

Navodi se da Vlada Srbije nije napravila značajan napredak u istrazi slučaja ubistva braće Bitići, kao i da organizacije za ljudska prava kritikuju kontinuirano veličanje ratnih zločinaca i istorijski revizionizam u zemlji u vezi sa sukobima iz 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji.

Takođe, kritikuju se i zvaničnici zbog otvorene podrške "osuđenim ratnim zločincima", tvrdi se da policija tuče zatvorenike, kritikuje se i pravosuđe i nedostatak efikasnog parlamentarnog nadzora bezbednosnih agencija.

Dodaje se da su nezavisni mediji bili aktivni, ali i ograničeni prezasićenošću medijskog tržišta i podrškom vlade provladinim medijima, a u izveštaju se kritikuje i nedostatak slobode medijskog izveštavanja i pravosudni postupci u slučaju napada na medije.

U Izveštaju o tzv. Kosovu navode se ozbiljna korupcija u vladi i nekažnjivost, nedostatak istrage i odgovornosti za rodno zasnovano nasilje, uključujući nasilje u porodici ili intimnom partneru, seksualno nasilje i druge oblike takvog nasilja, kao i krivična dela koja uključuju nasilje ili pretnje nasiljem usmerena na etničke manjine ili druge marginalizovane zajednice.

U delu izvještaja o Crnoj Gori, Stejt department kao značajna kršenja ljudskih prava navodi izveštaje o navodnoj torturi za koju su odgovorni vladini agenti, probleme sa nezavisnošću pravosuđa, restrikcije slobode izražavanja, uključujući pretnje nasiljem protiv novinara, o ozbiljnoj korupciji u vladi, izostanku istraga i odgovornosti za rodno nasilje, uključujući porodično ili nasilje intimnih partnera.

Takođe navodi krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje nasiljem čija su meta osobe sa invaliditetima i pripadnici nacionalne, rasne ili etničke grupe ili LGBT zajednice.

Izveštaj o Bosni i Hercegovini ukazuje da je dolazilo do mučenja ili nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja pritvorenika od strane policije, kao i nasilja i pretnji nasiljem protiv novinara, mešanja u slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja.

U BiH je, kaže se, zabeleženo ograničenje političkog učešća za manjinske kandidate, korupcija u vladi, rodno zasnovano nasilje, uključujući porodično i seksualno nasilje i nasilje nad decom i rane i prisilne brakove među romskom populacijom.

Kako se navodi, izveštaj obuhvata stanje ljudskih prava u 198 zemalja, a ovaj godišnji izveštaj se objavljuje više od 40 godina.