Marko Dašić: Bajden povlačenjem iz predsedničke trke bez borbe predao izbore

BEOGRAD - Docent Fakulteta političkih nauka Marko Dašić izjavio je danas da je predsednik SAD Džozef Bajden povlačenjem iz kampanje za reizbor na predsedničkim izborima, bez borbe predao ove predsedničke izbore i da je demokratska stranka u ovoj fazi pomalo poražena, ocenivši da je potpredsednica SAD Kamala Haris samo plan B i izlazna strategija.

On je za Tanjug rekao da se ovakva odluka Bajdena očekivala i prethodnih meseci, i dodao da je protekom kampanje i stavljanjem na uvid svih Bajdenovih slabosti i u vođenju kampanje i u anticipaciji obavljanja još jednog mandata na mestu predsednika SAD, ovo izvestan ishod.

Dašić dodaje da ono što je odlagalo ovakav ishod jeste komplikovan sistem, izborni proces, predizborna kampanja, i ličnost Džozefa Bajdena.

"Ovo jeste bilo predvidivo, vrlo brzo se izašlo sa novim imenom, možda čak u narednim danima možemo očekivati i nova imena jer to što je Bajden podržao Kamalu Haris ne mora ništa da znači za nacionalnu konvenciju koja se održava 19. avgusta, tako da ćemo tu svedočiti jednoj političkoj dinamici unutar same demokratske partije", naveo je docent.

Dašić kaže da je ovaj potez Bajden istorijski presedan samo u smislu što se ovako kasno povukao iz trke, napomenuvši da je bilo aktuelnih predsednika koji nisu želeli ponovo da budu izabrani kada su se suočili sa ocenom rezultata svog prethodnog mandata poput Harija Trumana

Iako je Bajden pokušavao da popravi svoj imidž i da svoje vrednovanje dosadašnjeg mandata u kvantitativnom delu poboljša, Dašić kaže da očigledno nije uspeo i da je na kraju popustio pod pritiscima unutar svoje partije, iako je do poslednjeg trenutka govorio kampanja ide ubrzanim tokom i da je sve u redu.

Na pitanje koliko činjenica da Bajden nije kandidat utiče na ostale koji bi mogli da se prijave a to nisu hteli kada je on bio u igri, Dašić je naveo da se nekoliko imena stavlja u prvi plan zato što su eksplicitno rekli da se neće kandidovati protiv Bajdena, kao što je guverner Kalifornije Gevin Njusom.

"Sada ćemo videti da li će aktuelizovati svoju izjavu od pre nekoliko meseci kada je rekao da neće protiv Bajdena, i da li će iskoristiti ovo polje nesigurnosti i opšteg meteža unutar demokratske partije koje pokušava da se relativizuje kontinuitetom za koji nisam siguran da će se primiti unutar svih krila demokratske partije", dodao je on.

Dašić smatra da se "otvaraju pukotine" koje će neki politički akteri pokušati da iskoriste da se profilišu makar kao kandidati za 2028. godinu, ako ne do Nacionalne konvencije demokratske stranke 19. avgusta u Čikagu.

Objašnjavajući kako će da izgleda procedura u okviru demokratske stranke do konvencije u avgustu, Dašić je rekao da iako je Bajden otvoreno podržao Kamalu Haris i iako je promenjen zvanični naziv kampanje, delegati koji su imenovani da podrže Džozefa Bajdena na demokratskoj nacionalnoj konvenciji neće trpeti nikakvu sankciju ukoliko ne podrže onoga koga im je Bajden sugerisao

"Jedna opcija jeste da se napravi jedna vrsta kontinuiteta sa ovom kampanjom, da Kamala Haris postane kandidatkinja između 19. i 22. avgusta. Druga opcija jeste da se održi otvorena konvencija u smislu da na datoj konvenciji bilo ko ko istakne kandidaturu bude na listiću za unutarstranačke izbore", naveo je docent.

Izvršni direktor Demostata Zoran Panović izjavio je danas, povodom povlačenja predsednika SAD Džozefa Bajden iz kampanje za reizbor na predsedničkim izborima, da ukoliko bi demokratska stranka izbegla da potpredsednicu SAD Kamalu Harisu izabere kao novog predsedničkog kandidata, poslala bi lošu poruku manjinskim zajednicama, iako Kamala Haris nikada nije imala visok rejtnig po istraživanjima javnog mjenja.

Kako je naveo za Tanjug, nakon pokušaja atentata na republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, i republikanci i Tramp su bili u velikoj ofanzivi što su i uspeli da kapitalizuju na više načina.

"Fotografije Trampa nakon atentata, koje ne bi mogao da organizuje ni jedan PR tim su uradile veliki posao, s druge strane Tramp je u prvim izjavama uspeo da se pomeri malo ka centru, da ne bude toliko ekstreman, onda izbor potpredsednika. To je bila poptuna ofanziva, sada demokrate polako daju dinamiku celom procesu i Trampov tim hitno reaguje, pomalo ciničnim potezima kao što je donacija kampanji Kamale Haris", objasnio je on.

Panović kaže da je oko 20 odsto svih američkih predsednika bilo žrtva nekog političkog nasilja, što pokazuje da atentat, u ovom slučaju na Trampa, ne mora da znači obaveznu pobedu.

"Imamo situaciju kada je to na neki značilo, na primer Ronald Regan je 1981. godine bio žrtva atentata, napadač koji je pucao je rekao da je on to uradio da impresionira Džudi Foster. To jeste bio apolitičan atentat, ali je pomogao Reganu da posle demolira Voltera Mondejla", dodao je on.

Panović je istakao da 60 odsto ispitanika u Americi ne bi voleli ni Bajdena ni Trampa na mestu predsednika, što pokazuje da političke elite dve dominantne partije u SAD generišu neke kandidate koji ne oslikavaju raspoloženje javnog mnjenja.

Prema njegovim rečima, sa Kamalom Haris ili eventualno mlađim kandidatim, demokrate će probati da naprave kontra taktiku da sada oni sa mlađim kandidatom počnu Trampa da optužuju da je neuračunljiv, što svakako ne umanjuje jednu vrstu prednosti Trampa i republikaca u ovom trenutku.

Panović kaže da atentat na Trampa mora na neki način da utiče na njegov rejting, ocenivši da može najviše da utiče na neopredeljee glasače.

Kako je navep, za Srbe u Americi i Srbe u Srbiji, Tramp i republikanci imaju jednu vrstu podrške jer se trampizam pokazao kao najbolji način za saniranje anti amerikanizma u Srbiji koji je jako prisutan, ali se uglavnom indukuje zbog NATO agresije na Srbiju.