Nebojša Lazarević: Povlačenje Bajdena iz izborne kampanje nije bilo planirano

BEOGRAD - Povlačenje aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena iz trke za novi mandat nije bilo planirano, već je jedan deo Demokratske stranke želeo da ga testira, a drugi deo da pokaže da on neće uspeti, ocenio je osnivač Centra za evropske politike Nebojša Lazarević.

"Prvenstveno time što su ga ohrabrivali da ide na onaj čuveni TV duel sa Trampom tako rano. Plan je bio i da ga testiraju i da pokažu svojim glasačima unutar stranke koliko je ovo opasno i da je on isluženi vojnik, pre četiri godine im je trebao sada im više ne treba. Takođe mislim da je na ovome radio onaj deo koji podržava Kamalu Haris unutar stranke, jer je ona onda prirodni naslednik", rekao je Lazarević za Tanjug.

S tim u vezi, Lazarević je na pitanje da li je Harisova najsnažniji kandidat demokrata, rekao da imaju i jače kandidate, ukazujući na listu od devet mogućih kandidata koju su sastavili tamošnji mediji i "tinktenkovi" (centri za istraživanje i procenu izbora).

"Ja bih pre izabrao Mišel Obamu, ako već mora žena koja je `black american` (crnkinja) i ako hoćemo da se igramo te `identity politics` (politike identiteta), ali ne zaboravite da nije jedini uslov da budete najbolji. Tamo postoje i velike klanovske podele. U Demokratskoj stranci konkretno `Obamini` protiv `Klintonovih`, a klintonovi vode sa njihovom kandidatkinjom Haris. Ipak, mislim da ona trenutno ima manje šanse da pobedi nego što ih ima Donald Tramp", rekao je Lazarević.

Ipak, dodaje, postoji nekoliko manevara koje bi Harisova mogla da napravi.

"Moj omiljeni manevar bi bio da negde u oktobru, kada ta vest bude sveža za 5. novembar odnosno dan izbora, predsednik Bajden i formalno podnese ostavku na mesto predsednika i da ona postane i predsednik SAD, kao prva žena predsednik SAD u foto-finišu", ocenio je Lazarević.

Na pitanje kako bi ishod izbora mogao da utiče na spoljnu politiku, konkretno u odnosu na Evropsku uniju i aktuelne ratne sukobe, Lazarević je rekao da su promene izvesne ukoliko Tramp dođe na vlast.

"Mislim da bi bio još oštriji prema Evropi što se tiče novca koji oni ulažu za odbranu. Što se tiče Ukrajine, a na njoj se manje - više lomi cela spoljna politka SAD, mislim da bi on insistirao na jednom jako brzom dogovoru sa Ukrajinom i Rusijom u smislu stvaranja nekakvog primirja i vrlo brzo mira. Mislim da bi morao dosta da `zavrće ruku` pre svega Zelenskom (Volodimir) za takav ishod, ali to može i on to hoće", rekao je Lazarević.

Kada je reč o uticaju promene vlasti u SAD na dijalog Beograda i Prištine, Lazarević je rekao da je svima jasno da bi povoljniji ishod izbora u ovom slučaju bila pobeda Trampa, ali da je u ovom smislu najvažnije ko bi bio na mestu sekretara, državnog sekretara i drugo.

"Koliko bi Tramp zaista doneo promene to je pitanje, ali bi bio mekši za saradnju. Ko će konkretno doći na mesto sekretara, zamenika državnog sekretara su ona pitanja koja bi nas trebala da interesuju. Sam dolazak Trampa ne znači mnogo, neće se on baviti ni Evropom, a kamoli Srbijom. Ali, ko će biti od njegovih ljudi, da li će to biti oni kao Grenel ili neki na koje mi imamo neki određeni uticaj ili gaje neke određene simpatije to je ono što srpsku vladu treba da zanima", ocenio je Lazarević.