Građani Venecuele u nedelju biraju novog predsednika

KARAKAS - U Venecueli se u nedelju održavaju predsednički izbori na kojima će građani te zemlje odlučivati da li da daju aktuelnom predsedniku Nikolasu Maduru treći uzastopni mandat ili podrže kandidata opozicije Edmunda Gonzalesa Urutia.

Više od 21 miliona građana ima pravo glasa u Venecueli, međutim, zbog egzodusa više od 7,7 miliona ljudi zbog dugogodišnje ekonomske krize, broj potencijalnih glasača iznosi oko 17 miliona, preneo je AP.

Glasanje nije obavezno i obavlja se elektronskim putem.

Venecuelanski zakon dozvoljava ljudima da glasaju u inostranstvu, ali je samo oko 69.000 birača ispunilo kriterijume za glasanje u ambasadama ili konzulatima za ove izbore.

Madura na izborima izazivaju bivši diplomata Edmundo Gonzales Urutia, koji predstavlja opoziciju i još osam kandidata.

Osoba o kojoj se najviše pričalo u predsedničkoj trci nije na glasačkom listiću, reč je o Mariji Korini Mačado.

Bivša poslanica se pojavila kao opoziciona zvezda 2023. godine, popunivši prazninu koja je ostala kada je prethodna generacija opozicionih lidera pobegla u izgnanstvo.

Njeni principijelni navodi o korupciji i lošem radu vlade okupili su milione Venecuelanaca koji su glasali za nju na predizborima opozicije u oktobru.

Međutim, Madurova vlada proglasila je primarne izbore nelegalnim i otvorila krivične istrage protiv nekih od njenih organizatora.

Vrhovni sud doneo je odluku o njenom izuzeću na izborima, ali je Mačado nastavila da vodi kampanju održavajući skupove širom zemlje i pretvarajući zabranu u simbol gubitka prava i poniženja koje mnogi birači osećaju više od decenije.

Ona je podržala Edmunda Gonzalesa Urutija, bivšeg ambasadora koji nikada nije obavljao javnu funkciju, pomažući opoziciji da se ujedini.

Gonzales (74) je diplomatsku karijeru započeo kao pomoćnik ambasadora Venecuele u SAD kasnih 1970-ih.

Služio je i u Belgiji i Salvadoru, a bio je i ambasador Venecuele u Alžiru.

Njegova poslednja dužnost je bila u Argentini tokom predsedavanja Uga Čavesa.

Gonzales je poslednjih godina radio kao konsultant za međunarodne odnose i napisao istorijski rad o Venecueli tokom Drugog svetskog rata.

On je obećao da će uvesti promene u zemlji, koje će vratiti u domovinu milione emigranata.

S druge strane, Madurova popularnost je opala zbog ekonomske krize izazvane padom cene nafte, korupcijom i lošim radom vlade.

Kako navodi agencija, Maduro (61) i dalje može da računa na kadar tvrdokornih pristalica, poznatih kao čavisti i milione javnih službenika čije zaposlenje zavisi od države.

Ovaj bivši vozač autobusa i ministar inostranih poslova, je naslednik Uga Čavesa, popularnog socijaliste koji je, kada je oboleo od raka, izabrao Madura da bude privremeni predsednik nakon njegove smrti.

Funkciju privremenog predsednika Maduro je preuzeo u martu 2013, a sledećeg meseca je tesno pobedio na predsedničkim izborima posle smrti svog mentora.

Maduro je ponovo izabran za predsednika 2018. godine, na izborima, koji se smatraju nameštenim, navodi agencija.

Njegova vlada je tada zabranila učešće najpopularnijim opozicionim partijama i političarima u Venecueli, a zbog nedostatka jednakih uslova, opozicija je pozvala birače da bojkotuju izbore.

Maduro, koga podržava 13 partija, obećao je da će garantovati mir i ekonomski rast koji će učiniti Venecuelu manje zavisnom od prihoda od nafte.

Biračka mesta u Venecueli biće otvorena od 06 sati ujutru do 18 časova popodne, a prvi rezultati se očekuju u nedelju uveče.

Ministar odbrane Vladimir Padrino izjavio je da će vojska poštovati rezultate izbora.

Bela kuća je u četvrtak izrazila zabrinutost zbog pretnje nasiljem na izborima u Venecueli u nedelju i upozorila predsednika Nikolasa Madura na potrebu da se održi pošteno glasanje bez političke represije ili zastrašivanja, preneo je Rojters.

Prema rečima portparola Bele kuće Džona Kirbija, bilo kakva represija i nasilje su neprihvatljivi.

"Bez obzira na to ko pobedi, ohrabrujemo oba kandidata da se obavežu na miran ishod", istakao je Kirbi.

Madurov komentar o krvoproliću izazvao je kritike predsednika Brazila Luiza Inasija Lula da Silve i brazilski izborni sud i bivši predsednik Argentine Alberto Fernandez saopštili su u sredu da neće obavljati funkciju posmatrača izbora.