Borislav Korkodelović: Postizanje primirja u Gazi pre izbora u SAD pomoglo bi demokratama

BEOGRAD - Ukoliko bi došlo do održivog primirja u Pojasu Gaze pre američkih izbora, to bi značajno pomoglo Demokratskoj stranci i potpredsednici SAD i kandidatkinji demokrata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD Kamali Haris, izjavio je danas spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.

On je za Tanjug dodao da Demokratska stranka, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena i državni sekretar SAD Entoni Blinken "grozničavo" rade na uspostavljanju mira na Bliskom istoku, kao što grozničavo rade i na tome da ne bude velikog poremećaja na ratištima u Ukrajini.

S druge strane, Korkodelović kaže da ukoliko bi Rusi nastavili značajno da napreduju ili da eliminišu prodor koji su Ukrajinci ostvarili u Kurskoj oblasti, onda bi to uticalo na smanjenje šansi Demokratske stranke na predstojećim izborima.

Mir u Ukrajini i na Bliskom istoku zavisi od SAD i Rusije, naveo je on, ocenivši da je Sjedinjenim Državama na neki način lakše zato što su oni "bespogovorni hegemon u zapadnom svetu".

"Rusija mora mnogo da vodi računa o interesima svojih prijatelja, Kine, Indije, zemalja BRIKS-a, Afrike, jer nikome od njih ne ide u prilog da situacija u Ukrajini postane još komplikovanija i da suprotnosti postanu još silovitije, jer globalno privreda trpi i nikada se ne zna gde bi mogla potpuno da se izgubi kontrola i da dođe do katastrofalnih posledica", poručio je analitičar.

Odgovarajući na pitanje kako će na globalnu stabilnost uticati okretanje Rusije Dalekom istoku, a kako jačanje Kine na globalnom jugu u Africi, Korkodelović je rekao je u slučaju Kine to jedan dosta ustanovljen proces koji se odvija već više od 50 godina, istakavši da su Afrikanci, naročito mladi ljudi, zadovoljni politikom koju Kina vodi.

Kada je reč o Rusiji, on smatra da je Rusija sada u jednom procesu koji je suprotan onome što je Petar Veliki radio pre 300 godina kada je usmerio ondašnju Rusiju ka Evropi.

Korkodelović dodaje da se sada događa obrnut proces, umnogome podstaknut politikom Rusije, koja želi da iskoristi svoje ogromno bogatstvo koje ima na svom krajnjem istoku, ali i politikom zapadnih zemalja Evrope i SAD koje su imale za cilj da istisnu Rusiju iz Evrope, što se sada događa.

Na pitanje koga u svetu sve brine jačanje saradnje i odnosa Moskve i Pekinga koje je na rekordno visokom nivou, kako je to istakao ruski predsednik Vladimir Putin na forumu u Vladivostoku, Korkodelović je ocenio da ovaj odnos brine Zapad zato što stratezi na Zapadu nisu uvideli da do ovakvog procesa može da dođe, već su računali na neka ranija neprijateljstva između Moskve i Pekinga.

Jačanje saradnje i odnosa Moskve i Pekinga je nešto što je išlo paralelno sa ovim procesom okretanja Rusije ka svom istoku i ka Aziji, rekao je analitičar i dodao da je za Rusiju Kina najveći trgovinski partner i veoma važna u sadašnjim uslovima kada je Rusija pod žestokim sankcijama.

"Zapadna Evropa ostaje sve više bez svojih energenata, sirovina koje je ranije dobijala po veoma povoljnim cenama iz Rusije, jer Rusi smatraju da je ovo definitivan proces okretanja ka Aziji zato što je Azija budućnost. Evropa je jedno poluostrvo kada gledate mapu Evroazije. Evropa će 2100. godine da ima samo četiri posto svetskog stanovništva, a Azija već sada ima devet puta više stanovnika nego Evropa", objasnio je on.