12. septembar 2024 07:28

SAD podržavaju dva stalna mesta za afričke države u Savetu bezbednosti UN

Izvor: TANJUG

podeli vest

SAD podržavaju dva stalna mesta za afričke države u Savetu bezbednosti UN

Foto: TANJUG/VLADA REPUBLIKE SRBIJE/PEĐA VUČKOVIĆ

NJUJORK  - SAD podržavaju stvaranje dva stalna mesta u Savetu bezbednosti UN za afričke države i jednog mesta koje će se rotirati između malih ostrvskih država u razvoju, saopštila je danas američka ambasadorka u UN Linda Tomas-Grinfild.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada SAD nastoje da poprave veze sa Afrikom, gde su mnogi nezadovoljni podrškom Vašingtona izraelskom ratu u Gazi, i produbljuju odnose sa državama pacifičkih ostrva važnim za suprotstavljanje kineskom uticaju u regionu.

Tomas-Grinfild je rekla za Rojters da se nada da će ova najava ''unaprediti ovu agendu tako da na da postignemo reformu Saveta bezbednosti u nekom trenutku u budućnosti“, opisujući je kao deo nasleđa predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Zalaganje za dva stalna afrička mesta i rotirajuće mesto za male ostrvske države u razvoju je i vid dugotrajne podrške Vašingtona Indiji, Japanu i Nemačkoj da takođe dobiju stalna mesta u SB UN.

Uoči objave na Savetu za spoljne odnose u Njujorku u četvrtak, Tomas-Grinfild je pojasnila za Rojters da Vašington ne podržava proširenje prava veta izvan pet zemalja koje ga imaju.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš takođe podržava reformu Saveta bezbednosti.

''Postoji Savet bezbednosti koji tačno odgovara situaciji posle Drugog svetskog rata... koji ima problem legitimiteta, i koji ima problem efikasnosti i treba ga reformisati“, rekao je Gutereš za Rojters u sredu.

Sve promene u članstvu u Savetu bezbednosti vrše se izmenama i dopunama osnivačke Povelje UN, a za ovo je potrebno odobrenje i ratifikacija od strane dve trećine Generalne skupštine, uključujući i sadašnjih pet zemalja u SB UN sa pravom veta.

Generalna skupština UN, koja broji 193 člana, godišnje raspravlja o reformi Saveta bezbednosti više od jedne decenije, a poslednjih godina je ovo pitanje postalo još bitnije, posebno nakon što je stalna članica koja ima pravo veta, Rusija napala Ukrajinu.

''Veliki deo razgovora o reformi Saveta bezbednosti bio je upravo to - razgovor“, reka će Tomas-Grinfild u četvrtak, prema pripremljenim primedbama koje je pregledao Rojters o njenoj najavi da Vašington podržava prelazak na pregovore o nacrtu teksta za izmene Povelje UN za proširenje saveta.

Svake godine Generalna skupština bira pet novih članova iz različitih geografskih grupa na dvogodišnji mandat u Savetu bezbednosti, a Afrika trenutno ima tri mesta rotirana između država.

''Problem je u tome što ova mesta koja nisu stalna ne omogućavaju afričkim zemljama da dosledno utiču izazove koji utiču na sve nas – i nesrazmerno utiču na Afrikanci", ocenila je ambasadorka.

Napomenula je da male ostrvske države u razvoju zaslužuju rotirajuće izabrano mesto jer nude ''ključne uvide u niz međunarodnih pitanja mira i bezbednosti, uključujući uticaj klimatskih promena".

Kada su Ujedinjene nacije osnovane 1945. godine, Savet bezbednosti je imao 11 članova.

To se 1965. povećalo na 15 članica, koje se sastoje od 10 izabranih država sa dvogodišnjim mandatom i pet stalnih nacija sa pravom veta - Rusija, Kina, Francuska, SAD i Britanija.