Petar Milutinović: Rusija opravdano izašla iz sporazuma o izvozu žita iz Ukrajine

BEOGRAD - Petar Milutinović iz Instituta za evropske studije izjavio je večeras da je sporazum o izvozu žita iz Ukrajine prestao da važi zato što nisu ispoštovane obaveze prema Ruskoj Federaciji(RF) kojoj je takođe trebalo da bude omogućen izvoz njenih poljoprivrednih proizvoda, što se nije desilo, te da je izlazak Rusije iz tog sporazuma opravdan.

U izjavi Tanjugu, Milutinović je ocenio da "prisustvujemo početku novog hladnog rata" i stvaranju multipolarnog sveta u kome zemlje G7 pokušavaju da Rusiju diplomatski i politički potpuno izoluju iz međunorodnog poretka.

Dodaje, međutim, da bi i Rusija morala da prihvati svoju odgovornost za to i da što pre izađe iz rata u Ukrajini.

"Sporazum o izvozu žita iz Ukrajine je prestao da važi zato što nije ispunjen deo obaveza prema Rusiji kojoj je trebalo da bude omogućeno da, isto kao i Ukrajina, izvozi žito i đubrivo, ali i kukuruz i pšenicu. To su zapravo vrlo važne poljoprivrednje sirovine koje daju snagu i ruskoj i ukrajinskoj ekonomiji, zato što su to dve najveće poljoprivredne ekonomije u ovom delu sveta. To je nešto što je zaista opravdano, jer se sporazum ne ispunjava", rekao je Milutinović.

Dodao je da se sada to ispostavilo kao bezbednosni problem, zato što se hrana predstavila kao oružje ili instrument za ucenu i da je to vrlo opasno zato što ugrožava sve humanitarne postulate međunarodnog javnog prava.

"Ako onemogućavate Ukrajini da izvoze iz svoje tri najvažnije i ključne luka na Crnom moru, onda dalje onemogućavate da milioni imaju pristup hrani u državama uglavnom Afrike i Azije. Dobar deo, osam odsto od 32,9 miliona tona izvezeno je u Kinu, koja je zapravo najveći kupac ukrajinske poljoprivredne robe", konstatuje Milutinović.

Smatra da je prekid sporazuma o izvozu žita veoma neodgovoran i nekonstruktivan od svih strana uključenih u sukob i da će samo dodatno otežati postizanje dugo očekivanog kompromisa između Ukrajine i Rusije.

"Možemo očekivati da se ova faza iscrpljivanja, u kojoj je rat u Ukrajini, produžiti ne samo na sledeću godinu, što je vrlo izvesno i to zbog američkih izbora u novembru iduće godine, zato što će to biti jedna od veoma važnih tema na tim izborima. Mislim da će trajati nekoliko narednih godina, sve dok se ne nađe način koji će omogućiti režimu u Moskvi da donese odluku da se rat u Ukrajini okonča na miran način", rekao je Milutinović.

Dodao je da ne vidi način da neka od dve strane bude poražena oružjem.

Na pitanje koliko su značajne dugoročne garancije od strane G7 da će Ukrajina opstati kao država, Milutinović je odgovorio da će opstati u onoj meri koliko joj trebaju njihovi zajmovi.

"U onoj meri u kojoj je Ukrajina spremna da prihvati novac koji joj se nudi i to ne samo u vidu donacija, nego i zajmova za sve ono što će sutra morati da se obnovi. I to ne samo krajem rata, već i tokom ratnih dejstava. Možemo očekivati da se sada u Ukraji počne da obnavlja zdravstvena, socijalna i komunalna infrastruktura. Te pare mogu da dođu upravo iz zemalja G7 grupacije. U tom smislu, tim zemljama je stalo da Ukrajina opstane", smatra Milutinović.

Kako je rekao, zemlje G7 će na taj način vezati spoljni dug Ukrajine za sebe i pokušati da suzbiju uticaj RF koliko god je to moguće na teritoriji Ukrajine.

"Problem je što ne postoji bilo kakav vid političkog poverennja koji bi trebao da se gradi između G7 i RF. Ovde se sada radi o maksimističkim stavovima da G7 izdvoji RF iz međunarodnog sistema i sada možda i optuži Kremlj za to da koristi hranu kao sredstvo ucene i da on bude jedini krivac što sutra milioni stavnika Afrike i Azije neće imati pristup osnovnim životnim namirnicama, što zaista jeste humanitarna katastrofa", navodi Milutinović.

Kako kaže, svedoci smo nastanka nove multipolarnosti sveta i nekoj vrsti novog hladnog rata o kome će se sve više pisati i govoriti.

"Ovo je drugačiji tip hladnog rata od onog koji je bio sukob SAD i ŠSR na ideološkim osnovima i upotrebi nukleanog naoružanja. Radi se o tome da jedna regionalna sila bude u potpunosti izolovana diplomatski i politički iz međunarodnog sistema. Ta sila, a to je RF, mora da shvati svoju odgovornost koju ima i da nastoji da nešto ponudi, a ne samo da degradira i uništava", smatra Milutinović.

Kako smatra, čini mi se da u ovom slučaju vlast u Moskvi nema šta da ponudi i da je to veliki problem za njih, posebno imajući u vidu situaciju sa pobunom Vagnera i Jevgenija Prigožina.

"To predstavlja indikator lošeg upravljanja u RF. Na koji način je sve to osmišljeno, na koji način se odvijaju strateški nedovoljno definisane operacije, na koji način se ne realizuju vojni ciljevi u Ukrajini. Rusija u ovom trenutku nema ništa kredibilno da ponudi. Njoj je u interesu da se sukob u Ukrajini okonča što pre i da na taj način pokuša da poveća svoj međunarodni ugled i kredibilitet među drugim silama", ocenjuje Milutinović.

Takođe, on smatra da i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ima razloga da bude nezadovoljan Samitom u Viljnusu, uprkos obećanoj pomoći, pošto mu je jasno stavljeno do znanja da Ukrajina neće dobiti poziv za ulazak u NATO.

"Zelenski zapravo očekuje mnogo konstruktivnije i odgovornije izjave ali su male šanse da se to i desi", zaključio je Milutinović.