Evropski savet objavio paket zaključaka: Ubrzati proces pridruživanja Zapadnog Balkana

BRISEL - Evropski savet objavio je danas paket zaključaka, koje je usvojio tokom dvodnevnog samita u Briselu, a u kojima je potvrdio punu i nedosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i pozvao na ubrzanje procesa pridruživanja ovog regiona.

Evropski savet napominje da je primio k znanju navode Evropske komisije o novom Planu rasta za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, zasnovanu na strogim uslovima.

Kako se ističe, Evropski savet ohrabruje Zapadni Balkan da ubrza tempo reformi koje su povezane sa EU i da unapredi regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU.

"Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na reverzibilan i na zaslugama zasnovan način", kaže se u zaključcima.

Podsećajući na deklaraciju iz Granade, Evropski savet je naglasio da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet.

"To je pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova evropskih građana, smanjenje dispariteta među zemljama, i on mora da neguje vrednosti na kojima je Unija zasnovana", navodi se u zaključcima.

Napominje se da i EU i buduće države članice treba da budu spremne za pristupanje.

"Rad na oba koloseka treba da napreduje paralelno", dodaje se.

Istaknuto je da zemlje koje teže da postanu članice EU treba da pojačaju svoje napore ka sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava, i u skladu na zaslugama zasnovanom prirodnom procesu pristupanja, i uz pomoć EU.

Kako se napominje, EU treba da, paralelno s tim, sprovede neophodne unutrašnje osnove i reforme, u skladu sa dugoročnim ambicijama i načinima da ih ostvari i reši ključna pitanja koja se odnose na njene prioritete i politike, kao i njenu sposobnost delovanja.

"Ovo će učiniti EU jačom i ojačaće evropski suverenitet", ocenjuje se u zaključcima.

Navodi se da je Evropski savet pozdržava zaključke o proširenju donete 12. decembra i da je, nadovezujući se na paket proširenja Evropske komisije od 8. novembra, doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i pozvao Savet da usvoji odgovarajuće pregovaračke okvire, kada se preduzmu relevantni koraci navedeni u preporukama Komisije.

Navodi se i da je odlučio da Gruziji dodeli status zemlje kandidata, a da će sa Bosnom i Hercegovinom otvoriti pristupne pregovore kada ta zemlja ostvari neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo u EU.

Evropski savet je pozvao Evropsku komisiju da obavestio Savet o napretku najkasnije u martu 2024. godine, u cilju donošenja odluke o BiH.

Kada je reč o Severnoj Makedoniji, napominje se da je EU spremna da završi početnu fazu pristupnih pregovora sa tom zemljom, čim ona ispuni obavezu da završi sa sprovođenjem ustavnih promena i poziva Skoplje da ubrza taj proces.

Kada je reč o reformama, Evropski savet navodi da, kako se Unija širi, uspešna evropska integracija zahteva da njena politika bude prikladne za budućnost i finansirana na održiv način, a zasnovana na vrednostima EU.

Kaže se i da je potrebno da institucije EU nastave da efikasno funkcionišu.

Evropski savet najavio je da će se na predstojećim sastancima baviti unutrašnjim reformama u cilju usvajanja zaključaka o mapi puta za rad u budućnosti, do leta 2024. godine.

Kada je reč o Ukrajini, ponavlja se osuda rata u toj zemlji, koji, kako se navodi, predstavlja očigledno kršenje Povelje UN.

Savet je potvrdio nepokolebljivu podršku Unije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica i "njeno inherentno pravo na samoodbranu".

Evropski savet potvrdio je i nepokolebljivu posvećenost Evropske unije da nastavi da pruža snažnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenom narodu koliko god je to potrebno.

"Evropska unija i njene države članice nastaviće da se bave hitnim vojnim i odbrambenim potrebama Ukrajine", dodaje se u zaključcima.

Kako se navodi, Evropski savet posebno insistira na važnosti blagovremene, predvidljive i održive vojne podrške Ukrajini, posebno kroz Evropski mirovni fond i Misiju vojne pomoći EU, kao i kroz direktnu bilateralnu pomoć država članica.

Evropski savet istakao je i da postoji hitna potreba da se ubrza isporuka projektila i municije, posebno u okviru inicijative od milion metaka artiljerijske municije, i da se Ukrajini obezbedi više sistema protivvazdušne odbrane.

"Vojna podrška i bezbednosne obaveze biće obezbeđene uz puno poštovanje bezbednosne i odbrambene politike određenih država članica i uzimajući u obzir bezbednosne i odbrambene interese svih država članica", dodaje se u zaključcima.

Navodi se da će se nastaviti intenzivni globalni napori i saradnja sa Ukrajinom i partnerima iz svih regiona sveta, kako bi se osigurala najšira moguća međunarodna podrška "sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru" i ključnim principima i ciljevima ukrajinske mirovne formule.

"Rusija i njeno rukovodstvo moraju biti u potpunosti odgovorni za vođenje agresorskog rata protiv Ukrajine i za druge najteže zločine po međunarodnom pravu, kao i za ogromnu štetu prouzrokovanu njenim ratom", navodi se u zaključcima.

U njima se dodaje i da Evropski savet podstiče napore da se uspostavi tribunal za krivično gonjenje, kako se tvrdi, "zločina agresije protiv Ukrajine", koji bi uživao najširu međuregionalnu podršku i legitimitet, kao i budući mehanizam kompenzacije.

Evropski savet ponovo je pozvao Rusiju i Belorusiju da hitno osiguraju bezbedan povratak u Ukrajinu "sve protivpravno deportovane i prebačene ukrajinske dece i drugih civila".

Navodi i da je EU odlučna da dodatno oslabi sposobnost Rusije da vodi rat, uključujući kroz dalje jačanje sankcija, i kroz njihovu punu i efikasnu primenu i sprečavanje njihovog zaobilaženja, posebno za robu visokog rizika, u bliskoj saradnji sa partnerima i saveznicima.

Osudio je kontinuiranu vojnu podršku ratu koju, kako navodi, pružaju Iran, Belorusija i Severna Koreja i apelovao na sve zemlje da ne pružaju materijalnu ili drugu podršku ruskom ratu.

"Evropska unija će nastaviti intenzivan rad sa partnerima na suzbijanju lažnih ruskih narativa i dezinformacija o ratu", dodaje se u zaključcima Evropskog saveta.

Naglašava se važnost bezbednosti i stabilnosti u Crnom moru i da je od vitalnog značaja da ukrajinski izvoz žitarica bude održiv i da stigne do svetskih tržišta.

U zaključcima se napominje da će EU nastaviti da podržava Moldaviju i Gruziju u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju kao posledicom rata u Ukrajini.

Navodi se i da je Evropski savet razgovarao o reviziji višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2021. do 2007. godine, koji je podržalo 26 šefova država ili vlada.

"Evropski savet će se vratiti na to pitanje početkom sledeće godine", navodi se u zaključcima.

Kada je reč o Bliskom istoku, Evropski savet je održao temeljnu "stratešku diskusiju".

Po pitanju bezbednosti i odbrane, navodi se da je Evropski savet, u kontekstu globalne nestabilnosti, strateške konkurencije i bezbednosnih pretnji, naglasio važnost jačanja evropske bezbednosti i odbrane kako bi se ostvarila ambiciozna geopolitička unija.

"Unija treba da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i odbranu, sledi strateški pravac delovanja i poveća svoj kapacitet da deluje autoinomno", navodi se u zaključcima.

Kada je reč o migracijama, navdoi se da je održana strateška diskusija o migracijama i da je primljeno k znanju nedavno pismo predsednika Evropske komisije.

"Evropska unija će nastaviti da sledi sveobuhvatan pristup migracijama kojim se kombinuje povećano spoljno delovanje, obostrano korisna sveobuhvatna partnerstva sa

zemlje porekla i tranzita, rešavanje osnovnih uzroka migracije, mogućnosti za pravne migracije, efikasnija zaštita spoljnih granica EU, odlučna borba protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i krijumčarenja, instrumentalizacije migracije kao hibridne pretnje i pojačavanja povrata", dodaje se u zaključcicma.

Oštro se osuđuju svi hibridni napadi i poručuje da je EU odlučna da obezbedi efektivnu kontrolu spoljnih granica EU.

"EU je odlučna da se suprotstavi tekućim hibridnim napadima na njene spoljne granice koje su pokrenule Rusija Belorusija", dodaje se u zaključcima.

Pozdravlja se uspešan završetak samita o klimatskim promenama.

Evropski savet naveo je da podržava zaključke Saveta za opšte poslove EU o proširenju, koji su doneti 12. decembra, ali nije pomenuo Srbiju, koja je deo tih zaključaka.

"Nakon neformalnog sastanka u Granadi i naknadnih konsultacija, i uzimajući u obzir dugoročne ciljeve da Unija postane jača i da bude spremna da dočeka nove članice, Evropski savet će nastaviti rad na novoj strateškoj agendi, definišući prioritete Unije i načine za njihovo postizanje u narednim godinama i pružanje smernica za Uniju tokom sledećeg institucionalnog ciklusa", navodi se u zaključcicma i najavljuje da će sledeća strateška agenda biti usvojena do 2024. godine.

U zaključcima Saveta za opšte poslove EU, u delu o Srbiji, traži se od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi se, kako se navodi, "odrazile obaveze Srbije" koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.

U zaključcima Saveta za opšte poslove se navodi da će napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije EU.

Beograd i Priština pozivaju se da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.