Dragan Bisenić: Migranti oblikuju i dele Evropu

BEOGRAD - Evropa se nalazi pred 2024. godinom, u kojoj će se navršiti decenija od kada migrantska politika oblikuje kontinent, navodi novinar Dragan Bisenić i dodaje da je to pitanje na kojem se dele evropska društva i koje odlučuje o ishodima izbora, od Britanije do Italije, kojim se bave sve evropske institucije, ali i parlamenti evropskih država.

Ove nedelje Narodna skupština Francuske usvojila je odredbe kojima se pooštrava zakon o imigraciji, a špansko predsedništvo Saveta EU i Evropski parlament postigli su dogovor o reviziji pravnog okvira EU o azilu i migracijama, sa ciljem da se svi tekstovi usvoje pre evropskih izbora u junu 2024. godine, navodi Bisenić i ukazuje na reči predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecole koja je rekla da će 20. decembar 2023. "ući u istoriju" i da je za pobornike ljudskih prava i stranke levice to "mračan dan za Evropsku uniju".

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Evropa se nalazi pred 2024. godinom, u kojoj će se navršiti decenija od kada migrantska politika oblikuje kontinent. To je pitanje na kojem se dele evropska društva i koje odlučuje o ishodima izbora, od Britanije do Italije. Time se bave sve evropske institucije, ali i parlamenti evropskih država.

Ove nedelje dva su takva događaja stigla na evropsku scenu. Narodna skupština Francuske usvojila je odredbe kojima se pooštrava zakon o imigraciji, a u Evropskoj uniji špansko predsedništvo Saveta EU i Evropski parlament postigli su dogovor o reviziji pravnog okvira Unije o azilu i migracijama.

Da bi obezbedila potrebnu većinu za amandmane, vlada je napravila značajne ustupke zahtevima konzervativnih poslanika. Ovo je toliko podelilo tabor vlade, pa su neki poslanici odbili da glasaju "za", a ministar zdravlja Orelijen Ruso podneo je ostavku u znak protesta. Dogovor koji je postigao specijalni komitet od sedam senatora i sedam poslanika dobra je vest za Makrona, koji je zakon o migraciji odredio za ključnu tačku svog drugog mandata.

Ukidanje jus soli (principa da se nacionalnost osobe određuje na osnovu države rođenja) u Francuskoj se, međutim, označava skoro kao "kraj sveta". Svet koji nije izgradila levica, već republikanska desnica. Za generala De Gola, svako ko se identifikuje sa skupom vrednosti mogao je da postane Francuz. To je i odricanje od posebne koncepcije Francuske: kao zemlje azila, doma ljudskih prava, Katoličke crkve i boginje razuma. Francuska štampa piše da je možda to samo mit, ali odseća da istoriju naroda čine i mitovi.

U praksi je postojao politički konsenzus koji se proteže od Makronovog centra preko konzervativne desnice do "lepenista". Činjenica da je Makron ovo dozvolio ili možda, kako se sada spekuliše, čak orkestrirao iza kulisa izraz je "bezgraničnog oportunizma lišenog svih principa", protestuje se u javnosti, uz podsećanja da je biran 2017. i 2022. sa mnogo glasova levice, jer je obećao da će se boriti i sprečiti dolazak na vlast krajnje desnice. "Sada je on taj koji im otvara vrata", pišu francuske novine.

Ovakve odluke su i protiv stava Katoličke crkve. Papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve, pozvao je Evropu da primi migrante. Tokom posete Francuskoj, papa je u Marseju 22. septembra apelovao na francuskog predsednika Emanuela Makrona i druge evropske lidere da otvore luke za ljude koji beže od teškoća i siromaštva.

Rekao je da države pitanjem migranata moraju da se pozabave na human način. "Rešenje nije u odbijanju, već u obezbeđivanju dovoljnog broja legalnih ulazaka u skladu sa mogućnostima", rekao je Franja na sastanku mediteranskih biskupa u Marseju.

Niz amandmana desnog centra pretvorio je mnogo odloženi i relativno uravnotežen vladin zakon o imigraciji u listu slogana Nacionalnog okupljanja. Za Francuze, većina tih amandmana je više neprijatna, a na neki način i besmislena, koji predstavljaju nepraktične gestove. Kritičari porede da je sada ta politika slična britanskoj "politici Ruande".

Doista, kraj automatskog principa jus soli, ograničavanje spajanja porodice, period čekanja za dobijanje socijalnih beneficija za legalne imigrante, sve ovo ukazuje na spektakularan preokret koji pravi Francuska, do sada smatrana vodećom državom humanističkog univerzalizma u svetu. Mnogima se čini da napuštanjem ovih principa, zemlja ulazi u zabrinjavajuću fazi neizvesnosti. Preovlađuje osećaj kao da su događaji izmakli kontroli i da su po sredi značajnije promene u francuskom društvu. Pošto francuska vlada nema većinu u skupštini, ideološko popuštanje liniji koju predvodi vođa Nacionalnog okupljanja, Žordan Bardela, čini se kao uvertira u trijumf ove grupacije na izborima, na sličan kačin kao u Holandiji, jer se čini da odgovara demokratskoj logici da se otvaraju mogućnosti izbornoj pobedi desničara.

Pet zakona EU u vezi sa kojima su se usaglasili špansko predsedništvo i parlament odnose se na sve faze upravljanja azilom i migracijama, počevši od skrininga neregularnih migranata kada stignu u EU, uzimanja biometrijskih podataka, procedura za podnošenje i rešavanje zahteva za azil.

Regulisana su i pravila o utvrđivanju koja je članica odgovorna za rešavanje zahteva za azil, kao i saradnja i solidarnost među državama članicama, te način postupanja u kriznim situacijama, uključujući slučajeve instrumentalizacije migranata. Iako je dogovor postignut, novi sistem još nije usvojen. Politički dogovor tek treba formalno da bude odobren, a cilj je konačno usvajanje svih tekstova pre evropskih izbora u junu 2024. godine. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla je da će "20. decembar 2023. ući u istoriju". Za pobornike ljudskih prava i stranke levice, ovo je "mračan dan za Evrosku uniju".

U gotovo paničnoj atmosferi, evropske države naglašavaju da mora biti mogućno brzo deportovati ljude, za koje tvrde da predstavljaju bezbednosni rizik. Ovo je takođe "poslednji važan deo slagalice" u borbi protiv terorizma. Među poslanicima EU nije samo kontroverzno kako bi "pretnja" bila definisana ili u kojoj meri bi planirana direktiva trebalo da oteža preduzimanje pravnih radnji protiv deportacije.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson želi da ubrza tempo povratka migranata. Sa 400.000 odluka o povratku ove godine, samo 65.000 migranata je napustilo EU, kaže ona. Stoga se moraju pojačati napori da se ljudi vrate u njihove matične zemlje. Još uvek postoji potreba za diskusijom, smatra član Evropskog parlamenta iz reda nemačkih "liberala", Jan-Kristof Otjen. Jasno je, međutim, da je povratak osnovni deo novog pakta o azilu i migraciji. "Potrebna nam je nova direktiva o povratku da bismo brže vratili odbijene tražioce azila u njihove matične zemlje", kaže Otjen.

U Nemačkoj ima više od 55.000 tražilaca azila koji su po zakonu obavezni da napuste zemlju - a izvrši se samo oko 15.000 deportacija godišnje. Prema sada predviđenim brzim procedurama, migrantska sudbina bi se odlučivala za najviše 12 nedelje. Zemlje koje odbiju da prime nazad tražoce azila, morale bi da plate po 20 000 evra za svaku osobu.

Šefica Evropske komisije Ursula von der Lejen rekla je da će "ovaj pakt o migraciji i azilu osigurati delotvoran evropski odgovor na ovaj izazov".

"To znači da će Evropljani odlučivati ko dolazi u EU i ko može da ostane, a ne krijumčari. To znači da ćemo zaštititi one kojima je potrebna pomoć. Ovaj Pakt takođe će osigurati da države članice odgovorno dele odgovornost, pokazujući solidarnost sa onima koji štite naše spoljne granice, dok istovremeno sprečavaju ilegalnu migraciju u EU", rekla je von der Lajen.

Reforma predviđa i stvaranje centara zatvorenog tipa u blizini granica radi bržeg vraćanja onih koji nemaju pravo na azil u EU. U principu, to se odnosi na dva pravca – mediteranski preko Italije i balkanski, preko Grčke. Albanija je već sklopila sporazum sa Italijom. Očekuje se da će slični predlozi stići i drugim zemljama na ovoj ruti. Nemački nedeljnik "Špigl" zajedno sa nekoliko TV stanica objavio je ovih dana veliko istraživanje o preminulima na "balkanskoj ruti" koje je nazvano "Bezimeni mrtvi Evrope". Mnoge izbeglice umiru na balkanskoj ruti. Na tursko-bugarskoj granici, pa sve do Mađarske i Bosne i Hercegovine, pokušaji migranata da uđu u EU često se završavaju fatalnim iscrpljenjem. Vlasti ovih zemalja brzu sahranjuju pokojnike bez identifikacije. Nova rešenja trebalo bi da stanu na kraj ovako moridnim posledicama.

Švedska je kao prethodna predsedavajuća Saveta EU predviđala izgradnju 140 000 mesta u sabirnim centrima na granicama EU, a sada je usvojeno da to bude 40 000. "Ovaj sporazum je veoma važan. Veoma je važan za Tunis. I veoma je važan za Evropsku uniju", saopštio je portparol Evropske komisije Erik Mamer, naglašavajući da istakne važnost sporazuma o migraciji sa tom severnoafričkom zemljom. Najnoviji razlog za to bile su tenzije sa Tunisom, koji je upravo vratio 60 miliona evra u EU koji su pritekli u Tunis kao budžetska podrška.

Kritičari ovakvog pristupa tvrde da cilj zakonodavstva mora da bude da se nelegalna migracija zameni redovnom saradnjom putem sporazuma pod jednakim uslovima. Do sada je, međutim, EU svoj problem migracije pokušavala da prepusti trećim zemljama za mnogo novca, što često dovodi do novih problema, što se može videti na primeru Egipta ili Tunisa.

Prethodno je predsednik Kais Sajed više puta otkazao planiranu posetu političara EU i konačno stavio do znanja Briselu da njegova zemlja "ne prihvata ništa što liči na milost ili milostinju". Nesporazum? Teško, kaže Helena Han, istraživač migracija u Centru za evropsku politiku (EPC). Interesi su se jednostavno veoma razišli. Tunis je pre svega zainteresovan za ekonomski razvoj. Zato je poruka: "Ne želimo da igramo granične straže za EU poput Libije ili Turske", poručili su u Tunisu.

Ali to je upravo ono što Evropa želi: u julu je delegacija koju je predvodila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otputovala u Tunis da bi svečano potpisala „memorandum o razumevanju“. Tunisu je ponuđena finansijska pomoć do 900 miliona evra, ako zemlja zaustavi ilegalne prelaske preko Mediterana. U septembru je izdvojeno 67 miliona evra posebno za nove brodove za tunisku obalsku stražu, za termalne kamere za praćenje brodova i sve ostalo da preduzme oštrije mere protiv švercera i vrati izbeglice. "Čini se da ostvarivanje glavnih ciljeva migracione politike pod maskom ekonomske pomoći ne funkcioniše", ocenjuje Han.

Zbog toga, evropske migrantska politika još uvek je daleko od rešenja koje ne deli evropska društva.