Bez rasprave o NATO agresiji na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, rasprava Rusije i Francuske

NJUJORK - Zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) nisu izglasale da se na dnevni red sednice, koja je završena u Njujorku, stavi inicijativa Rusije da se raspravlja o 25. godišnjici NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, ali je sednicu obeležila rasprava ambasadora Rusije i Francuske o tom pitanju.

Za održavanje sednice glasale su Rusija, Kina i Alžir, nije bilo glasova protiv, ali je bilo uzdržano 12 članica SBUN - Francuska, Velika Britanija, SAD, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Južna Koreja, Siera Leona, Slovenija i Švajcarska.

Pre glasanja, ali i posle njega, sednicu je obeležila rasprava ambasadora Rusije i Francuske pri Ujedinjenim nacijama koji su imali različite poglede na temu sednice.

Ambasador Francuske pri Ujedinjenim nacijama Nikola de Rivijer rekao je da je to predložila Rusija bez konsultacija sa Srbijom koja je stavljena pred svršen čin.

"Rekao sam srpskim diplomatama da ovakva sednica neće biti održana. Pozivam predstavnika Ruske federacije da, recimo sutra, održi ovakvu raspravu u aria formatu. Danas nemamo drugog izbora nego da prigovorimo na privremeni dnevni red koji je upravo najavio predsedavajući. Odgovornost ovog Saveta je međunarodni mir i bezbednost i da se to održi. I teško je videti kako će se održati današnji sastanak", rekao je francuski ambasador i dodao da Rusija "cinično" koristi intervenciju 1999. godine da opravda svoj rat protiv Ukrajine i agresivnu spoljnu politiku u Gruziji 2008 i na Krimu 2014. godine.

On je podsetio i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 10. februara govorio pred Savetom bezbednosti UN o situaciji na KiM, na zahtev Srbije.

''Ovaj Savet odmah je prihvatio njegov poziv. Savet bezbednosti se i dalje bavi pitanjem Kosova i primenom Rezolucije 1244, a mi nastavljamo da pomažemo stranama da rade na rešenju. Predsednik Vučić je uvek bio dobrodošao za ovim stolom. Na to nema prigovora'', rekao je De Rivijer.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da je jasno da se izvestan broj članica protivi ovakvoj raspravi jer je "agresija NATO pokrenuta pod lažnim pretekstom", zbog čega ovo pitanje "nije vezano za istoriju već i za stvari koje se na Kosovu dešavaju i sada".

Nebenzja je, istovremeno, naveo da je ovaj sastanak u programu rada za mart koji je dostupan svima, ali da je Francuska tek danas dovela u pitanje ovu tačku dnevnog reda i istakao da se ovih dana čitav svet seća žrtava tragičnih događaja na Balkanu, čiji je uzrok bila ilegalna agresija NATO-a.

"Razumem da je za predstavnike NATO-a za ovim stolom neprijatno da ovo čuju i da se o tome raspravlja. Ovih dana se ceo svet seća žrtava tragičnih događaja na Balkanu, čiji je povod bila nezakonita agresija NATO-a pod lažnim sloganom intervencije pod maskom Saveta bezbednosti. Razumem da predstavnicima NATO-a za ovim stolom ovo nije zgodno da čuju i diskutuju, ali to je realnost koja je vezana ne samo za istoriju već i za ono što se sada dešava na Balkanu. I želeo bih da podsetim u korist naših francuskih kolega koji se pozicioniraju kao veoma upućeni u procedure Saveta bezbednosti da je sastanak koji smo tražili već sazvalo japansko predsedništvo i to je potvrđeno kroz mrežu političkih koordinatora. Ovaj sastanak je u programu rada Saveta za mart, za mesec mart, a tek danas smo saznali da francuska delegacija planira da dovede u pitanje sazivanje ovog sastanka", rekao je Nebenzja.

On je zatražio da se održi otvoreni brifing u Savetu bezbednosti o posledicama NATO agresije na SRJ po međunarodni mir i bezbednost u svetu.

Nakon glasanja, kada je odlučeno da se 25. godina od NATO agresije SRJ ne stavi na dnevni red, za reč se javio zamenik kineskog ambasadora pri UN, Geng Šuang koji je rekao da je Kina podržala održavanje sednice, izražavajući žaljenje što su neke članice imale drugačije mišljenje.

"Razočarani smo ishodom glasanja... Pre nego se raziđemo moram da kažem da NATO bombardovanje prouzrokovalo i veoma bolan trenutak koji kineski narod nikada neće zaboraviti - 7. maja, NATO predvođen Sjedinjenim Američkim Državama ispalio je više laserski vođenih projektila i bombardovao kinesku ambasadu u SRJ, što je prozrokovalo smrt trojice kineskih novinara i povrede više od 20 kineskih diplomatskih predstavnika", rekao je Šuang.

Kako je rekao, to je bila flagrantna povreda kineskog suvereniteta i ozbiljna povreda osećanja naroda Kine, kao i ogromno kršenje međunarodnog prava.

"Narod Kine ne podržava mržnju, ali istoriju nikada nećemo zaboraviti. Ne podržavamo ni da se nasiljem odgovara na nasilje, ali nikada nećemo dozvoliti da se ovo ponovi", rekao je on.

Predstavnik Slovenije rekao je da predlozi poput ovog ne doprinose izgradnji poverenja, već nastoje da podele i politizuju ovo telo.

"Ono čega se sećamo je ogromna stradanja i ubijanja civila, masa izbeglica. Sećamo se rata. Sećamo se nesposobnosti Saveta da deluje kada je potrebno. Sećamo se neuspešnih mirovnih inicijativa i sećamo se straha od ponavljanja etničkog čišćenja. Bivša Jugoslavija se raspala u razornom ratu. Svaki njen narod prošao je teška iskušenja, neke tragičnije od drugih. Ali to je bio bolan period za svakoga. Tri decenije kasnije rane još zarastaju, ali i dalje bole. Ne vidimo vrednost u ponovo ih otvaraju. Države nemaju zajednički narativ o istoriji ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Sve zemlje su, međutim, saglasne oko zajedničke budućnosti, a to je ulazak u Evropsku uniju i njen mirovni projekat. Apelujemo na Rusku Federaciju i sve ostale članice Saveta bezbednosti da ostanu fokusirane na glavnu ulogu ovog tela, a to je održavanje međunarodnog mira i bezbednosti", rekao je predstavnik Slovenije.

Sednici Saveta bezbednosti UN prisustvovali su ministar spoljnih poslova Srbije i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić, stalni predstavnik Srbije pri UN ambasador Nemanja Stevanović i ambasador u Vašingtonu Marko Đurić.

Sednica je zakazana na inicijativu Rusije povodom 25 godina NATO bombardovanja SRJ, a ruska Državna duma je prošle nedelje usvojila nacrt dokumenta o NATO agresiji na SR Jugoslaviju kojim će se obratiti UN.

U dokumentu je ocenjeno da su agresijom stvorene pretpostavke za nove vojne akcije širom sveta pod "maskom navodne borbe za vrednosti slobode i demokratije".

Tim dokumentom pozivaju UN, da osude vojnu operaciju zemalja NATO protiv suverene Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. u korist Zapada i da preduzmu mere kako bi se zemlje članice NATO pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju koja je izvršena bez odluke SB UN.

Sednica SB UN bila je i jedna od tema razgovara koji su u četvrtak u Moskvi imali Dačić i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Vazdušni napadi NATO-a na SRJ, izvršeni bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

NATO bombardovanje dovelo je do smrti više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, a pričinjena je šteta od sto milijardi dolara.

Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova poručio je nakon sednice da NATO i njegove članice nisu imale osnov utemeljen u međunarodnom pravu za agresiju na Jugoslaviju pre 25 godina i dodao da je cinično da danas Srbija u Savetu bezbednosti nije mogla ni da govori o tome.

"Upotreba sile u međunarodnim odnosima je nelegalna i predstavlja predstavlja kršenje temeljnih principa i pravila međunarodnog prava. To su i same članice NATO-a govorile, kvalifikujući tu akciju kao nelegalnu ali legitimnu upotrebu sile u cilju zaustavljanja navodne humanitarne katastrofe", rekao je Dačić.

Dodao je da je cinično što danas Srbija u Savetu bezbednosti nije mogla da govori o tome, a pre 25 godina nisu ni pitali Savet bezbednosti da li će da bombarduju Srbiju.

"Pored bombi ne možete još ni da kažete o svemu tome e to govori o međunarodnom pravnom poretku i međunarodnom pravu.To govori o tome da li UN i Savet bezbednosti i dalje postoje", rekao je on.

Naveo je da samovoljna upotreba oružane sile nije dopuštena, jedino je moguća u strogo definisanim uslovima koji su predviđeni poveljom UN.

"NATO i njegove članice nisu imale osnov utemeljen u međunarodnom pravu za agresiju na Jugoslavuiju. Zato što je u pitanju svih ovih godina i decenija bila nelegalna borba za ocepljenje Kosova od Srbije i Jugoslavije", rekao je on.

On je istakao da su svi svedoci da u Savetu bezbednosti svi govore o teritorijalnom integritetu, a jedino niko ne govoiri o teritorijalnom integritetu Srbije..

"Moguće je da se digne OVK koja je bila na liniji terorističkih organizacija, oni povedu borbu za ocepljenje Kosova ne od Miloševića, već i pre njega... Nekoliko vekova se vodi borba za ocepljenje Kosova od Srbije i rušenje našeg teritorijalnog integriteta", rekao je Dačić.

Dodao je da je bombardovanje nelegalno i da nije dobilo nikakvo pravno pokriće ni nakon 1999. godine.

"Mi nismo bili ovde da bismo govorili o odnosu Rusije, Amerike i Francuske, već o agresiji na SRJ, koja je izvedena bez odluke ovog tela i koja je bila presedan, kao i današnja odluka tokom proceduralnog glasanja", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što se sve radi preko leđa Srbije i srpskog naroda.

"Ta agresija će zauvek ostati zločin koji ne možemo da zaboravimo", rekao je Dačić.

On je upitao kako će SB UN sprečiti agresiju na neku drugu zemlju ako ne može ni da raspravlja o bombardovanju SRJ 1999. godine.

"Postavlja se pitanje da li postoji međunarodni poredak, a odgovor na to pitanje svi znaju", istakao je Dačić.

Dačić se medijima obratio nakon što zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija danas nisu izglasale da se na dnevni red sednice, koja je završena u Njujorku, stavi inicijativa Rusije da se raspravlja o 25 godišnjici NATO agresije na SR Jugoslaviju, ističući da su tokom agresije gađani gradovi, trgovi, ulice, pijace, mostovi, bolnice širom Srbije, a ne samo na Kosovu i Metohiji.

''Kakvo je to etničko čišćenje izvedeno na Kosovu? Kako je moguće da je rezultat etničkog čišćenja to da je u 437 naseljenih mesta na Kosovu južno od Ibra, u kojima su živeli Srbi potpuno etnički očišćeno 312 naselja? U toj Prištini je živelo 40.000 Srba devedsetih godina, sada ih živi nekoliko stotina. Je li to etničko čišćenje Albanaca ili Srba'', rekao je Dačić, uz ocenu da, šta god da se desilo, nije moglo biti ni povod ni razlog za bombardovanje Srbije.

''Tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije, koji nisu napali neku drugu zemlju, već je branila svoju zemlju Srbiju'', rekao je Dačić dodajući da je ranjeno oko oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.

On je istakao da je tokom napada izvršeno 2.300 udara i bačeno 22.000 tona projektila među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i 15 tona bombi sa osiromašenim uranijumom.

''Razoren je veliki deo infrastrukture, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, hramovi, crkve i manastiri. Razoreno je 50 odsto proizvodnih potencijala Jugoslavije, uniptena je trećina energetskog sistema zemlje. Bombardovana je ambasada Kine u Beogradu, poginulo je dvoje ljudi. Zgrada RTS u Beogradu uništena je 23. aprila, kada je poginulo 16 novinara i isto toliko ranjeno. Zdanje RT Vojvodine, srušena 3. maja 1999. godine - na Međunarodni dan medija'', rekao je Dačić.

On je naveo da je prekršen član 35. Dodatnog protokola Ženevske konvencije, tako što su uništene rafinerije nafte i hemijskih postrojenja u Beogradu, čime je prouzrokovana dugoročna i nenadoknadiva šteta po životnu sredinu.

Dačić je ocenio da izraz ''kolateralna šteta'' zvuči ''posebno cinično, dehumanizovano i depersonalizovano''.

''To je osmišljeno tako da umiri savest onih koji su počinili zločine nad civilima. Dužan sam da podsetim da je najmlađa žrtva agresije bila Bojana Tošović iz Merdara koja je imala samo 11 meseci kada je stradala od posledica bombardovanja. Dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara preminuo je u rukama svoga oca. Trogodišnja Milica Rakić ubijena je u kupatilu svoje kuće tokom bombardovanja Batajnice kasetnim bombama'', rekao je Dačić i dodao da će stradala deca, ''kojima je zauvek zaustavljeno detinjstvo'' ostati večni simbol stradanja nevinih žrtava.

Naveo je da je prilikom napada na putnički voz u Grdeličkoj klisuri, koji je NATO okarakterisao kao nesreću, poginulo 15 civila, dok je 44 ranjeno.

''Kasetnom municijom je gađana pijaca u Nišu gde je 15 civila ubijeno. Akušersko-ginekološke klinike, porodilišta, bolnice, domovi zdravlja. Kakvi su to vojni ciljevi? Kakva je to humanitarna katastrofa ili humanitarni razlozi bili potrebni da se ovakvi zločinački potezi agresije NATO-a sprovedu'', rekao je Dačić.

Podsetio je da je od 10. juna 1999. godine, od dolaska NATO, do danas na Kosovu i Metohiji izvršeno je 9.407 etnički motivisanih napada na fizička lica i imovinu, u kojima je 666 Srba i drugih nealbanaca izgubilo život, gde je povređeno 1.471 lice, kidnapovano 1.092, porušeno i spaljeno 33.411 kuća i stanova, oštećeno 232 verskih objekata i 63 kulturno-istorijskih spomenika", rekao je Dačić na konferenciji za medije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Dodao je da je uništeno i oštećeno 9.750 nadgrobnih spomenika na 275 srpskih grobalja.

On je istakao da se pitanje teritorijalnog integriteta posmatra na nivou dvostrukih standarda i kroz odnos velikih sila, dodavši da Srbija nije nikoga napala, već da je branila sopstveni teritorijalni integritet.

"Kosovo je želelo otcepljenje od Srbije i za to je koristilo terorističku organizaciju Oslobodilačku vojsku Kosova, uz pomoć zapadnih islamističkih zemalja", naveo je Dačić, podsetivši da je tzv. OVK bila na listi terorističkih organizacija.

Dodao je da o tome postoji jasni podaci o kojima su govorili i pojedini zapadni zvaničnici.

Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ponovio je nakon sednice SBUN da je današnji dan sraman za Savet bezbednosti UN jer, kako je naveo, zemlje članice koje su bombardovale SR Jugoslaviju 1999. godine, nisu htele da govore o tome.

"Naš predlog nije bio odbijen kada smo predložili održavanje sednice. Saznali smo da će ovo pitanje biti stavljeno na proceduralno glasanje tek danas u 12 časova. Ja to smatram još jednom epizodom diplomatske agresije Francuske u Savetu bezbednosti", rekao je Nebenzja novinarima u Njujorku.

On je dodao da je ovo bio tužan i sraman dan za SB UN jer NATO članice koje su 1999. godine nanele, kako je naveo, strašne patnje narodu bivše Jugoslavije, jednostavno nisu htele da pričaju o tome.

"Pokušali su da ućutkaju one koji su hteli da o tome govore. To se sve dešavalo pred srpskim ministrom spoljnih poslova, što je sramota i bruka", rekao je Nebenzja.

On je naveo da je jedan od razloga za to možda i to što se zemlje koje su bombardovale SRJ plaše svoje zakonske odgovornosti, dodavši da te zemlje nisu htele da čuju istinu.

Na pitanje da li Rusija priprema neki novi korak, ruski diplomata je rekao da postoje redovni sastanci SB UN o situaciji na KiM, ali da će razmisliti o daljim koracima.