Studija: Kopno pogođeno ekstremnom sušom utrostručeno od 80-tih godina

LONDON - Površina kopna pogođenog ekstremnom sušom se utrostručila od 1980-ih, navodi se u najnovijem izveštaju o efektima klimatskih promena.

Prema analizi međunarodne istraživačke organizacije "Lancet Countdown on Health and Climate Change", 48 odsto Zemljine kopnene površine imalo je najmanje jedan mesec ekstremne suše tokom 1980-ih.

Skoro trećina sveta (30 odsto) doživela je ekstremnu sušu tri meseca ili duže 2023. U 1980-im, prosek je bio pet odsto.

Nova studija nudi neke od najažurnijih globalnih podataka o suši, označavajući koliko brzo se ona ubrzava, prenosi BBC.

Prag za ekstremnu sušu dostiže se nakon šest meseci veoma malih padavina ili veoma visokog nivoa isparavanja iz biljaka i zemljišta - ili oboje.

To predstavlja neposredan rizik za vodu i kanalizaciju, bezbednost hrane i javno zdravlje, i može uticati na snabdevanje energijom, transportne mreže i ekonomiju.

Uzroci pojedinačnih suša su komplikovani, jer postoji mnogo različitih faktora koji utiču na dostupnost vode, od prirodnih vremenskih pojava do načina na koji ljudi koriste zemljište.

Ali klimatske promene menjaju globalne obrasce padavina, čineći neke regione sklonijim suši, navodi se u studiji.

Porast suše bio je posebno ozbiljan u Južnoj Americi, na Bliskom istoku i na Rogu Afrike.

U južnoameričkom Amazonu, suša preti da promeni vremenske obrasce.

Ona ugrožava opstanak drveća koje ima ulogu u podsticanju formiranja kišnih oblaka, što narušava delikatno uravnotežene cikluse padavina, stvarajući povratnu petlju koja dovodi do dalje suše.

Međutim, u isto vreme kada se veliki delovi kopnene mase isušuju, povećane su i ekstremne padavine.

U poslednjih 10 godina, 61 odsto sveta je zabeležio povećanje ekstremnih padavina, u poređenju sa osnovnim prosekom od 1961-1990.

Veza između suša, poplava i globalnog zagrevanja je složena. Vruće vreme povećava isparavanje vode iz zemlje što periode kada nema kiše čini još sušnijim.

Ali klimatske promene takođe menjaju obrasce padavina. Kako se okeani zagrevaju, više vode isparava u vazduh.

Vazduh se takođe zagreva, što znači da može zadržati više vlage. Kada se ta vlaga kreće preko kopna ili konvergira u oluju, to dovodi do intenzivnije kiše.

Izveštaj "Lancet Countdown" otkrio je da uticaj klimatskih promena na zdravlje dostiže rekordne nivoe.

Suša je prošle godine izložila 151 milion više ljudi nesigurnosti hrane, u poređenju sa 1990-im, što je doprinelo neuhranjenosti.

Smrtni slučajevi uzrokovani toplotom za starije od 65 godina takođe su porasli za 167 odsto u poređenju sa 1990-im.

U međuvremenu, rastuće temperature i više kiše izazivaju porast virusa povezanih sa komarcima. Slučajevi denga groznice su na vrhuncu svih vremena, a denga, malarija i virus Zapadnog Nila su se proširili na mesta na kojima nikada ranije nisu pronađeni.

Povećanje peščanih oluja ostavilo je milione ljudi više izloženih opasnom zagađenju vazduha.

Od 2020. godine, ekstremna i izuzetna poljoprivredna suša zahvatila je severoistočnu Siriju i delove Iraka.

Poslednjih nekoliko godina Hasaka, milionski grad, ostao je bez čiste vode. Kada ne mogu da dođu do vode, ljudi kopaju bunare, ali podzemne vode mogu biti zagađene, zbog čega se često razboljevaju.

Voda za piće u Hasaki dolazi iz sistema bunara udaljenih 25 kilometara, ali i oni se suše i nema dovoljno goriva za vađenje vode.

Odeća ostaje neoprana i porodice ne mogu redovno da kupaju svoju decu, što znači da su kožne bolesti i dijareja široko rasprostranjeni.

U Južnom Sudanu, 77 odsto zemlje imalo je najmanje mesec dana suše prošle godine, a polovina zemlje je bila u ekstremnoj suši najmanje šest meseci. Istovremeno, više od 700.000 ljudi je pogođeno poplavama.

Tokom suše, reke i jezera presušuju, a zemljište se sprži, što znači da se stvrdne i izgubi biljni pokrivač. Ako usledi jaka kiša, voda ne može da se upije u zemlju i umesto toga otiče, izazivajući bujne poplave.

"Biljke se u izvesnoj meri mogu prilagoditi ekstremnoj suši, ali poplave zaista remete njihovu fiziologiju. To je zaista loše za bezbednost hrane i poljoprivredni sektor", istakla je Marina Romanelo, izvršni direktor "Lancet Countdown-a".

Prema njenim rečima, ako ne smanjimo emisije gasova staklene bašte i ne zaustavimo dalji rast globalne temperature, možemo očekivati još suše i intenzivnije kiše.

"Trenutno smo još uvek u poziciji da se prilagodimo klimatskim promenama. Ali to će doći do tačke u kojoj ćemo dostići granicu naših kapaciteta. Tada ćemo videti mnogo neizbežnih uticaja", zaključila je Romanelo.