Studija: Orangutani leče rane nanošenjem lekovitog bilja

LONDON - Najnovije istraživanje naučnika sa nemačkog Instituta za ponašanje životinja Maks Plank pokazalo je da orangutani, visoko inteligentna vrsta majmuna, između ostalog poseduju veštinu da tretiraju rane nanošenjem lekovitog bilja.

Istraživači kažu da su primetili mužjaka sumatranskog orangutana kako tretira otvorenu ranu na licu sokom i sažvakanim listovima biljke za koju se zna da ima antiinflamatorna i analgetička svojstva.

Takođe, pored ostalih primera, Bornejski orangutani su viđeni kako trljaju ruke i noge sažvakanim listovima biljke koju ljudi koriste za lečenje bolnih mišića, dok su šimpanze primećene da žvaću biljke koje leče infekcije parazitima, prenosi Gardijan.

Međutim, ovo novo otkriće je prvi put da je divlja životinja primećena kako tretira otvorene rane supstancom za koju se zna da ima lekovita svojstva i stavljaju insekte na rane.

"U slučaju šimpanze koristili su insekte i nažalost nikada se nije saznalo da li ti insekti zaista podstiču zarastanje rana. Dok je u našem slučaju orangutan koristio biljku, a ova biljka ima poznata medicinska svojstva", rekla je dr Karolin Šupli, viši autor istraživanja objavljenog u časopisu Scientific Reports.

Prema njenim rečima, studija nudi novi uvid u poreklo nege ljudskih rana, čije je lečenje prvi put pomenuto u medicinskom rukopisu koji datira iz 2200. godine pre nove ere.

"To definitivno pokazuje da su ovi osnovni kognitivni kapaciteti potrebni za ovakvo ponašanje… najverovatnije bili prisutni u vreme našeg poslednjeg zajedničkog pretka. Tako da to seže veoma, veoma daleko", rekao je Šupli.

Ekipa naučnika sa Instituta Maks Plank došla je do ovih otkrića radeći na istraživačkom projektu u području zaštićene prašume u Indoneziji.

Tim opisuje kako su, dok su pratili mužjaka sumatranskog orangutana zvanog Rakus, primetili da ima svežu ranu na licu, verovatno kao rezultat tuče sa drugim mužjakom.

Tri dana kasnije, Rakus je viđen kako se hrani stabljikom i listovima Fibraurea tinctoria, vrste lijane penjačice.

"Trinaest minuta nakon što je Rakus počeo da se hrani lijanom, počeo je da žvaće lišće bez gutanja i prstima nanosi sok biljke iz usta direktno na ranu na licu", pišu istraživači.

Rakus je ne samo ponovio radnje, već je nedugo zatim celu ranu mazao sažvakanim lišćem dok nije bila potpuno pokrivena. Pet dana kasnije rana na licu je zatvorena, dok je za nekoliko nedelja zarasla, ostavljajući samo mali ožiljak.

Tim kaže da je poznato da biljka koju koristi Rakus sadrži supstance sa antibakterijskim, antiinflamatornim, antigljivičnim, antioksidativnim, analgetičkim i antikancerogenim svojstvima, između ostalih atributa, dok se ova i srodne vrste lijana koriste u tradicionalnoj medicini "za lečenje raznih bolesti, kao što su dizenterija, dijabetes i malarija".

Međutim, ostaje nejasno da li je Rakus sam shvatio proces ili ga je naučio od drugog orangutana, iako to nije viđeno ni kod jednog drugog pojedinca.

Šupli je navela da izgleda da je Rakus namerno koristio biljku.

"To pokazuje da on, u izvesnoj meri, ima kognitivne kapacitete koji su mu potrebni da leči ranu nekim medicinski aktivnim biljkama. Ali mi zaista ne znamo koliko on to razume", zaključila je ona.