Planirano povećanje fiskalnog deficita neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje

BEOGRAD - Revidirana Fiskalna strategija za 2025. sa projekcijama za 2026- 2027. godinu donosi povećanje deficita države u srednjem roku na tri odsto BDP-a, objavio je danas Fiskalni savet i ocenio da planirano povećanje fiskalnog deficita neće ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje.

"Premda je ocena Fiskalnog saveta da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine (i posledično manje zaduži zemlja), činjenica je da i s ovakvim planom ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje makroekonomska stabilnost Srbije. Javni dug će i po novim projekcijama blago da se umanjuje u odnosu na BDP", navodi se u Oceni Revidirane Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026- 2027. godinu.

Izmenama u odnosu na Nacrt Strategije javni rashodi dodatno su i snažno povećani u narednim godinama, preko rasta javnih prihoda, što je rezultiralo posledičnim povećanjem planiranog fiskalnog deficita u periodu 2025-2027. na tri odsto BDP-a godišnje, navedeno je

Fiskalni savet navodi da je nakon izbijanja zdravstvene krize u 2020. godini i rekordno visokog fiskalnog deficita od 7,7 odsto BDP-a (s revidiranim BDP-om) fiskalna politika u naredne tri godine vođena u smeru stabilizacije budžeta, to jest umanjenja deficita.

"Do zaokreta, međutim, dolazi tokom 2024. godine. Prvi korak u smeru povećanja ekspanzivnosti fiskalne politike Vlada je napravila sredinom godine, Nacrtom Fiskalne strategije za 2025. s projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Tim Nacrtom odustalo se od prvobitnog plana da se deficit države u 2025. spusti na 1,5 odsto BDP-a i stabilizuje na tom nivou u narednim godinama, tj. odložena je primena fiskalnog pravila koje je zakonski propisivalo toliki maksimalni deficit", navodi Fiskalni Savet u dokumentu.

Umesto toga, bilo je predviđeno da će fiskalni deficit u periodu 2025-2027. da iznosi nešto više od dva odsto BDP-a.

Sledeću izmenu fiskalne politike doneo je rebalans budžeta za 2024. kojim je budžetski deficit povećan u toj godini na 2,7 odsto BDP-a.

Kako je navedeno, treći korak u smeru daljeg povećavanja ekspanzivnosti fiskalne politike napravljen je sad, revidiranom Fiskalnom strategijom.

Uz pomenuto povećanje fiskalnog deficita, još su dve značajne promene za javne finansije Srbije iz revidirane Strategije, kažu u Fiskalnom savetu.

"Prva se odnosi na znatnu promenu svih fiskalnih agregata koji se mere u odnosu na BDP (javni dug, fiskalni deficit, izdaci za penzije i plate u javnom sektoru i drugo). Razlog za to je velika revizija BDP-a koju je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS), a kojom je BDP Srbije primetno povećan. Tako sad, usled uvećanja BDP-a, zvaničan podatak o javnom dugu Srbije u 2023. više ne iznosi 52,3 odsto BDP-a već 48,4 odsto BDP-a", navodi se u dokumentu.

Slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine, pa je javni dug u čitavom periodu trajanja Strategije ispod 50 odsto BDP-a, što u prethodnom Nacrtu nije bio slučaj.

"Druga važna novina u revidiranoj Strategiji jeste objavljivanje liste najvećih investicionih projekata Republike, s njihovim dosadašnjim i očekivanim troškovima. Ova tabela omogućava bolje praćenje javnih investicija za koje su trenutno u Srbiji izdvaja veoma mnogo sredstava, tj. donosi važno unapređenje (još uvek nedovoljne) transparentnosti javnih finansija", navodi se u saopštenju.

Takođe, iza povećanja fiskalnog deficita u narednim godinama stoji prilično snažno uvećanje javnih rashoda.

Javni prihodi u periodu 2025-2027. u proseku su povećani za oko 1,5 odsto BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a (što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2 na tri odsto BDP).

Fiskalni savet ocenjuje da dodatno povećanje fiskalnog deficita u naredne tri godine nije bilo neophodno, kako je navedeno, tim pre što iza njega uglavnom stoji povećanje tekuće budžetske potrošnje.

"Kad se posmatraju pojedinačni razlozi rasta javnih rashoda Srbije u naredne tri godine, vidi se da su neka povećanja bila neizbežna. Ovde se pre svega misli na rashode za penzije. Sprovedena revizija BDP-a naviše automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10 odsto, kažu u Fiskalnom savetu.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da nema mnogo rizika da će javni prihodi podbaciti u odnosu na plan iz revidirane Strategije, kao što nema izraženih rizika ni da će dosta široko postavljeni javni rashodi premašiti srednjoročni plan.

Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 mln evra (izuzev ulaganja iz oblasti odbrane i bezbednosti).

Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.

Jedna od važnijih novih mera je to što je najavljeno je da će od januara 2025. biti pokrenuta kampanja zapošljavanja u Poreskoj upravi, da će doći do izmena u sistematizaciji radnih mesta i da će postupak zapošljavanja u ovoj instituciji biti olakšan.

Takođe, od značaja je i najavljena revizija cena pristupa distributivnom sistemu koju EPS plaća EDS-u, kao i cena po kojoj EDS nadoknađuje EPS-u gubitke električne energije nastale na mreži.

To bi trebalo da doprinese pravednijim odnosima između dve kompanije i poboljšanju poslovanja EDS-a koji sistematski beleži gubitke, navodi Fiskalni savet.

Kako je navedeno, važan iskorak u energetskom sektoru je i to što se za 2025. najavljuje revizija plana prioritetnih investicija u energetici, koji bi trebalo da sadrži procenu vrednosti projekata, njihov doprinos zelenoj tranziciji, izvore finansiranja itd. Ipak, uzimajući sve u obzir, reformski planovi iz Strategije ne mogu se oceniti kao zadovoljavajući.

Što se tiče sveobuhvatne reforme sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru, koja se više od decenije naizmenično najavljuje i odlaže, Strategija implicitno sugeriše da ona neće početi pre 2027. godine kad se očekuje kompletiranje obuhvata svih delova države u informacioni sistem Iskra.